O nasilju nad ženama u ruralnom području u tri okruga, Zlatiborskom, Moravičkom i Raškom, posebno su se bavile članice Ženskog centra Užice pre godinu i po dana kada su odlučile da realizuju projekat „Sigurnije okruženje za žene sa sela iz jugozapadne Srbije“.
Ovom prilikom sa nama su podelile saznanja do kojih su došle tokom istraživanja i upoznale nas sa rezultatima projekta.
Razgovarali smo sa Radmilom Gujaničić, potpredsednicom Upravnog odbora, Vesnom Bogdanović, dipl. pravnicom, koordinatorkom SOS telefona Ženskog centra Užice i Brankom Virijević, dipl. socijalnom radnicom, konsultantkinjom SOS telefona ŽCU. Sve su odgovarale na svako naše pitanje, a mi ćemo taj razgovor objaviti u četiri dela.
Ženski centar Užice pokrenuo je i realizovao projekat koji se bavio nasiljem nad ženama u ruralnom području. Zašto ste odlučile da se bavite baš seoskim ženama?
– Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti žene sa sela su definisane kao osetljiva grupa, a mi iz ženskih organizacija kada govorimo o nasilju nad seoskim ženama uvek kažemo da su one u većem riziku da dožive nasilje nego žene iz drugih grupa pa i žene iz grada, što su one i same rekle tokom istraživanja.
Ženski centar od 2007. godine radi na organizovanju seoskih žena i zahvaljujući toj dugotrajnoj saradnji i uspostavljenog poverenja bilo je moguće organizovati aktivnosti koje se tiču nasilja nad ženama i u ruralnom području kroz projekat „Sigurnije okruženje za žene sa sela iz jugozapadne Srbije“ pre godinu i po dana. S obzirom na dobro poznavanje prilika, sve aktivnosti su brižljivo planirane da bi žene mogle da učestvuju u što većem broju.
Projekat smo sprovodile u saradnji sa ženama iz 12 seoskih udruženja sa podučja Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog okruga. Najpre smo organizovale istraživanje i prema nalazima kreirale obuku za seoske žene o fenomenu nasilja nad ženama gde su se detaljno upoznale sa uzrocima te pojave i njihovim oblicima.
Nakon svih sprovedenih aktivnosti žene su bile dovoljno osnažene i prvi put u istoriji organizovanja seoskih žena izašle na ulice u kampanji 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama i govorile za medije.
Šta je sve pokazalo vaše istraživanje za potrebe projekta?
– U istraživanju su bile zastupljene žene različite starosne dobi: 52,8 odsto bile su od 26 do 49 godina, 37,5 procenata od 50 do 64 godine, 2,8 odsto žena bilo je od 18 do 25 godina, a 6,9 procenata preko 65 godina.
Osnovno, cilj istraživanja u okviru projekta bio je da se ispitaju stavovi seoskih žena o porodičnom nasilju. Govorile su:
„Žene ne prepoznaju uvrede i poniženja kao nasilje. Kada sam ja htela da se razvedem, majka mi je rekla: Jesi li ti normalna, kako ćeš i gde sa decom… Nisam imala podršku, sramota je razvesti se.“
Za psovke, takođe, navode da su često normalan deo komunikacije između supružnika, da se retko prijavljuje jer se na to ne gleda kao na nasilje, da „psovke često tolerišu i mlađe žene i ne smatraju da je to razlog za raskid/razvod“.
Većina anketiranih žena prepoznaje da je prigovaranje partnerki da provodi previše vremena sa porodicom i prijateljima jedan oblik kontrole i izolacije, međutim, prisutni su patrijarhalni stavovi kod žena.
Naime, žene navode, da žena ne sme zbog svoje primarne porodice i prijatelja da „zapostavi kuću, da ne ispunjava svoje obaveze u kući, da previše luta.“
U svojoj okolini poznaju dosta žena koje su izolovane, koje sa rodbinom i porodicom nisu ni u kakvom kontaktu ili retko uopšte izlaze iz svoje kuće i dvorišta, jer su im partneri ljubomorni i posesivni.
Jedna žena navodi kako joj je suprug u početku braka prigovarao na često viđanje sa roditeljima, ali da ona nije odreagovala.
Interesantno je da je veliki broj žena naveo da žrtve porodičnog nasilja treba da se obrate prvenstveno policiji, zatim Centru za socijalni rad, a nekoliko žena navodi sigurnu kuću i Dom zdravlja među institucije kojima bi žrtve trebalo da se obrate, kao i SOS telefon, što govori da su u velikoj meri informisane o tome ko može pružiti zaštitu i podršku.
Koja su područja obuvaćena projektom?
– Podaci su prikupljani na području jugozapadne Srbije i to Užica, Čajetine, Arilja, Priboja, Prijepolja, Vrnjačke Banje, Lučana i Kraljeva, lokalnih samouprava gde su aktivna seoska udruženja žena.
Razlog za obuhvat ovih područja je što su žene iz seoskih udruženja planirane da prođu trodnevnu obuku posle koje su bile osnažene da mogu informisati ženu koja ima problem sa nasiljem o mogućnostima zaštite.
Naše sagovornice iz Ženskog centara Užice u narednom tekstu govore za UžiceMedia o tome kako u malim sredinama žene ćute o nasilju koje trpe zbog osećaja sramote, stida, jer misle da su one krive, a na osnovu podtaka koji su dobijeni tokom istraživanja koje je centar sproveo.
Nasilje nad ženama je tema o kojoj se konstantno mora govoriti, jer su rezultati porazni. U Srbiji 18 žena ubijeno od početka 2023. godine.
Nasilje nad ženama u selima prisutno, ali je skriveno i one ga ne prijavljuju zbog sramote, nekada iz straha, neznanja. Pored njih ćuti porodica a i okolina.
Više u tekstu “NASILJE Kao najbolje čuvana PORODIČNA TAJNA”, koji je jedan u nizu iz našeg novog serijala, koji ćemo realizovati do kraja 2023. godine.
Ranije su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više projekata, neki od njih su:
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
