Čini se da stanje u medijima u Srbiji nikada nije bilo lošije, posebno se to odnosi na medije u lokalu. Nije tajna, da do sredstava lakše dolaze oni koji su bliski vlasti, ali i da se u lokalnim medijima preživaljava od projekta do projekta. Novac ne retko odlazi onima koji ne poštuju novinarski Kodeks, i iz naše sredine, iako se ne izveštava u interesu građana ovog područja.
A kada je ekonomska sfera problematična, ređaju se i ostali problemi, pa treba naći način da se sačuvaju mediji koji vrede, ali i raditi na unapređenju novinarskog profesionalizma. Potražiti odgovore na pitanja poštuje li se etika, Kodeks, pismenost, kakva je onlajn komunikacija, digitalni marketing.
Kroz radionice, predavanja, anketu i debatu pokušaćemo da ukažemo na važnost Kodeksa, profesionalne etike, kako smanjiti broj sadržaja koji proizvode samoprozvani novinari, ali i da ukažemo na značaj pismenosti u medijima.
O važnosti pismenosti u medijima izdvajamo mišljenje užičkog novinara Zorana Jeremića koji na pitanje „Užicemedia“ koliko je važna za bavljenje novinarstvom odgovara da bi u normalnim vremenima ovo pitanje bilo čisti nonsens, ali se u trenutno zatečenom medijskom stanju s pravom postavlja.
– Ko će da razmišlja o padežima pred rascvetalim silikonima! Ko će da proverava činjenice u tonama tabloidnog smeća, jer se formalna pismenost danas nepodnošljivo lako kupuje. Zato što vlasnici medija, mahom tranzicioni dobitnici sumnjive reputacije, nisu gadljivi na pogrešnu interpunkciju, već na troškove. Da ne govorimo o tome koliko je uzaludno njima objašnjavati da je i Ivo Andrić imao lektora kad su oni više odali po romanima nego što su ih čitali. Lokalni mediji su po tom pitanju platili najveću cenu,- kaže Jeremić i podseća da se susrećemo i sa drugom vrstom problema, kao što je nekritičko izveštavanje.
– Za nekritično „služenje narodu“ nije ni potrebno da misliš svojom glavom, nije potrebna ni takozvana stručna sprema, ni talenat, ni iskustvo, potrebno je podvrgnuti se nekoj vrsti kolektivne lobotomije. Posle toga i za izveštaj o vodostanju može se dobiti državna nagrada za istraživačko novinarstvo, – kaže Jeremić.
Kroz projekat želimo da podsetimo na važnost proizvodnje kvalitetnog medijskog sadržaja. Užice je grad od 80.000 stanovnika i u njemu trenutno radi preko 15 lokalnih i regionalnih medija, dve televizije od kojih je jedna regionalna, tri radija od kojih je jedan regionalni, izlazi jedan lokalni list, pošto je „Užička nedelja“ prestala da izlazi od proletos, zbog finansijskih teškoća izazvanih koronavirusom. Postoji desetak portala. Broj portala se povećava iz dana u dan.
Informacije se plasiraju takvom brzinom i sa toliko mesta da ni čitaocima nije jednostavno da prepoznaju šta je lažno, gde je u pitanju senzacija.
A uostalom pojedini mediji nam nameću nove obrasce ponašanja, prevalst kolokvijalnog govora, kojima mnogi podležu, o čemu je za Užicemedia govorila prof. dr Ljiljana Kostić.
– Bojim se da smo danas, pri kraju druge decenije 21. veka, na poražavujući niskom kulturološkom nivou, što je vidljivo u svim sferama života. Mediji nam pomažu da se čitava slika dodatno iskritališe. Popularizacija takozvanih „talk show“ emisija i neprihvatljiva familijarizacija u diskursu voditelja ovih programa, dovela je do toga da se jezik onih programa prilagođenih određenom konzumentu (na primer, estradne vesti) nametnuo kao obrazac i u vezi sa drugim, znatno ozbiljnijim temama, – ističe dr Kostić i dodaje:
– Prelazak na ovaj niži registar (kolokvijalni govor, ulični žargon, lascivne reči) doveo je do prevlasti supstandardnog jezika ne samo u medijima već i u drugim oblastima. Tome su dodatno doprinele društvene mreže, „standard“ koji postavljaju nepismeni i manje pismeni i najezda tuđica, često neadekvatno upotrebljenih.“
Podsetićemo na istraživanja koja su ranije organizovali BIRN i Fondacija Slavko Ćuruvija i ukazali na to da građani Užica veće poverenje iskazuju prema izveštavanju lokalnih medija u odnosu na nacionalne, što nije svojstveno drugim sredinama.
U pomenutim istraživanjima se došlo do zaključaka:
Užičani „delimično veruju lokalnim medijima“ koji su u proseku ocenjeni – 3,5, pokazuju rezultati onlajn ankete u kojoj je učestvovalo 539 građana. Najveći broj Užičana – 67 odsto, informiše se preko društvenih mreža, portala 54 odsto, radio stanica 31 odsto, a televizije 17 odsto.
Analiza je pokazala da najveći broj Užičana od medija očekuje istraživačke teme, a visok procenat sugrađana se izjasnio, oko 39 odsto za manje političkih, a više ljudskih priča i proverenih informacija. Zanimljiv je i podatak da manje od 10 osto građana zna da se iz budžeta finansiraju medijski projekti i uglavnom trošenje ovog novca vezuju za plaćanje prenosa skupštinskih sednica.
Pored toga, prema podacima Saveta za štampu najveći broj pritužbi iz lokalnih sredina pa i užičkog kraja odnosi se na nacionalne i tzv. velike medije, a kada su u pitanju lokalni mediji na portale koji su u ekspanziji i u kojima često rade ljudi bez ikakvog novinarskog znanja i iskustva pa su i greške češće.
Jedan od problema odnosi se na permanentnu negativnu selekciju kadrova koji se, ukoliko su kvalitetni i obrazovani, uglavnom sele u veće centre poput Beograda i Novog Sada, gde za isti posao dobijaju tri puta veća primanja za razliku od dugogodišnje minimalne zarade koja caruje u većini užičkih lokalnih i regionalnih medija, pa mediji u lokalu teško dolaze do dobrih kadrova i prinuđeni su da se snalaze.
Najveća šteta po mišljenju mnogih iz struke, ali i javnosti dolazi od neodgovornih medija i samoprozvanih novinara koji objavljuju sve i svašta, što dovodi do gubitka poverenja u kredibilne medije i dovodi do dalje erozije profesije i ekonomskog slabljenja lokalnih medija koji poštuju etičke standarde izveštavanja.
Teme o kojima ćemo tokom projektnih aktivnosti još govoriti:
- Novinarski Kodeks u onlajn medijima – pravila koja su već usvojena samo ih treba primenjivati.
- Greške u lokalnim onlajn medijima – portalima počevši od kršenja autorskih prava, istinitosti i plasmana informacija, dileme i objavljivanje komentara koji sadrže kvalifikacije i kakve su tendencije u svetu.
- Jedna od tema se odnosi na savladavanje tehnika za rad u novim medijima, onlajn komunikacija i digitalni marketing.
Tekst iz serijala „LOKALNO A PROFESIONALNO Etika, kodeks, pismenost u lokalnim medijima“ sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tekstovi nastali u okviru serijala Lokalno a profesionalno:
