Milomir Stanojčić ne miruje ni u penziji, a takav je bio i tokom radnog veka kao ekonomista radeći u „Budimci“ i zadrugama, ivanjičkim Prilikama i požeškoj „Blagaji“ u Rupeljevu.
Ceo svoj život posvetio je poljoprivredi i kao penzioner sa uspehom uzgaja koze kojih je u stadu trenutno šezdesetak, od kojih dvadeset pet u muži dok se ostale pripremaju za iduću godinu. Naravno ukućani pomažu na gazdinstvu.
Prvih osam koza „alpino“ dobio je preko donacije Grada Užica i Fondacije Ana i Vlade Divac pre par godina. Zatim je sam menjao sastav stada i posvećuje se konverziji i cilju dobijanju sertifikata za organske kozje proizvode. Nalazi se u drugoj godini konvezije i očekuje da će postavljene standarde ispuniti pre roka, najduže za godinu dana.
– Početna kontrola je prošla, stručnjaci koji su obilazili imanje konstatovali su da je gazdinstvo u prevazišlo konverziju preko devedeset odsto. Kontrolu sprovode ovlašćena agencija iz Beograda, sertifikaciona kuća koja ima saradnju sa Centrom za organsku poljoprivredu Užice (COP). Dolaze i stručnjaci Poljoprivredne stručne službe Užice – kaže Milomir na čije imanje dolaze ljudi kako bi nabavili kvalitetan kozji sir i veoma traženu lekovitu surutku.
Kontrola podrazumeva pre svega uslove čuvanja koza, kakvi su uslovi smeštaja i kakva im ishrana što je najbitnije. I naravno u kakvom je stanju zemljište. Da bi se uslovi ispunili, konkretno u stočarstvu kao prvo moramo imati kvalitetno i nezagađeno zemljište za ispašu i ubiranje sena, odnosno kabaste hrane. Moramo imati nezagađene i konvertovane njive u kojima bi sejali sopstveni proizvod koji bi kasnije prerađivali za hranu za stoku – priča Milomir i kaže da je Bioska pogodna za pšenicu, tritikale, zob, ječam za ishranu stoke, a manje za kukuruz.
U pitanju su žitarice koje bi se gajile na parcelama u koje i po pola veka niko nije kročio zbog industrijalizacije posle Drugog svetskog rata i odlaska stanovništva iz sela u grad. Reč je o proizvodnji bez pesticida i veštačkih đubriva sa korišćenjem organskih đubriva, stajnjaka pre svega koga zahvaljujući obnovi stočnog fonda sada ima.
U netaknutoj prirodi kakva je u Biosci ima dovoljno brsta, a na lokacijama gde su koze ne samo Milomira Stanojčića nema nikakve industrije niti zanatskih radionica, već samo zelenilo i priroda. Kozar iz Bioske dodaje da ukus kozjeg sira dosta zavisi od podneblja i trave, a da kozice vole brst i svakog dana unesu oko 90 odsto kabaste hrane. Toga barem u Biosci ne nedostaje, dodaje on.
– Čista priroda na nadmorskoj visini od preko 800 metara. Vodu koristimo iz srca planine Tare, jer je pre dve decenije urađen vodovod od petnaestak kilometara i ima je u izobilju, – priča Stanojčić.
Proizvođači organske hrane i na užičkoj pijaci imaju par svojih tezgi. Jedna od njih nalazi se u mlečnom delu, vitrina koja je rezervisana za kozji sir i proizvode od kozjeg mleka. Međutim kako kažu proizvođači među kojima i Milomir gotovo da nema količina koje preostaju, jer se sve plasira na gazdinstvima.
Cena kozjeg sira se kreće od 500-700 dinara po kilogramu. U kozji sir se dodaje i majčina dušica, beli luk, paprika…
Šta očekujete kada dobijete sertifikat, glasilo je jedno od pitanja.
– Ja ne očekujemo mnogo, jednostavno da se pojavim sa organskom proizvodnjom i hranom na tržištu. Ali verujte ne očekujem da ću postići neku cenu, možda čak ni malo veću cenu nego što je sada. Kod nas još nije zaživelo da se ceni zdrava i organska hrana. Svi bi to želeli da se promeni zbog zdravlja svih nas, – dodaje na kraju Milomir Stanojčić iz Bioske.