„Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude hrana“
Hipokrat
Pored užičkog postoji još šest centara za organsku proizvodnju u Srbiji i to Selenča, Požega, Valjevo, Leskovac, Požarevac i Svilajnac. Centar za organsku poljoprivredu Užice (COP) postoji od 2013. godine i regionalnog je karaktera. Nekoliko zaljubljenika u zdravu hranu, lekovito bilje i šumske proizvode, pre toga 2007. godine osnovalo je i danas jedinstvenu zadrugu za organsku poljoprivredu „Zdravac“.
Podrška stiže i od užičke lokalne samouprave. Ove godine shodno potpisanom memorandumu izdvojena su dva miliona za podsticaj, ističe prof. dr Nikola Bajić, a dokle se stiglo u procesu sertifikacije organske proizvodnje na području Grada Užica:
– Krenuli smo u grupnu sertifikaciju sa Centrom za ispitivanje namirnica u Beogradu koji se Centrom za organsku poljoprivredu sklopio ugovor, a sa COP-om su sklopili ugovore proizvodjači. Imamo 14 naših proizvodjača u konverziji koji traje od jedne do tri godine i to pet kozara, šest živinara i tri malinara. Sa jednom hladnjačom u prelaznom periodu oko 15-16 malinara predavalo je ovog leta organsku malinu. Doneta je odluka da se i jedni i drugi pomognu u tom periodu od strane lokalne samouprave i zato je izdvojeno dva miliona dinara. Treba istaći da je Grad ove godine obezbedio za 20 proizvodjača odlazak na čuveni Sajam organske poljoprivrede u Nirnberg u Nemačku kako bi se upoznali sa najvišim dometima u proizvodnji organske hrane.
U čemu se konkretno ogleda podrška lokalne samouprave, koliko je sredstava izdvojeno?
– Grad Užice je platio grupnu sertifikaciju 150.000 dinara što je značajna pomoć. COP ili interna kontrola mora obići sve te proizvođače pojedinačno ,odnosno naša komisija pri regionalnom udruženju metodom slučajnog izbora. Koliko je meni poznato samo je Novi Sad u Srbiji izdvojio više sredstava ove godine za organsku prozvodnju i to 20 miliona dinara. Ali mi smo zadovoljni i nadam se da će ta podrška biti nastavljena. To su subvencije za delimično i sporadično pokrivanje razlike u prinosima od kovencionalnog ka organskom, jer u ovom periodu konverzije prinosi su manji kada lečimo zemljište od hemije.
Koliko je generalno gledano zastupljena organska poljoprivreda na području Zlatiborskog okruga i koliko proizvođača ima sertifikate?
– Možemo reći da je trenutno u regionu oko pedeset proizvođača u postupku dobijanja sertifikata, odnosno konverzije ka prelasku na organsku poljoprivredu. Zemljište se leči od jedne do tri godine, a u slučaju stočarstva i hrana za životinje mora biti sertifikovana recimo kukuruz i ostalo.
Kako ocenjujete interesovanje ljudi u užičkom kraju da se bave organskom proizvodnjom, da li je u pitanju uzlazna linija?
– Sporo ide, naš seljak jednostavno kaže, a gde sam ja tu? On hoće da ima odmah profit, jer je industrijska proizvodnja sračunata na visoke prinose, na količinu i na profit. Na kvalitet se nije računalo. Bog, ili priroda je stvorila kravu i rekla kravo pasi travu, oteli se, daj teletu dva-tri meseca mleka dok ono ne može da pase travu, a to je tri-četiri litra. E, sad je čoveku koji jedini od sisara koristi kravlje mleko malo, pa hajde da krava daje deset, petnaest, dvadeset i tako stižemo do četrdeset litara mleka. To ne može biti niti kvalitetno ni zdravo! I kod majke koja ima problema i ima stres mleko je kiselo, beba neće da sisa i plače. A čovek, veže kravu na dva metra i ona je stalno u tim mukama i umesto da teli troje teladi, daje petnaestoro što je previše….Zatvorili smo stoku u štale, a sada i biljke zatvaramo u plastenike i staklenike gde nema direktne sunčeve energije…
Veštački produžavamo svetlost sa električnom energijom i sve radimo neprirodno i ubrzavamo sve procese i u biljnoj i stočarskoj proizvodnji i to ne može biti kvalitetan sadržaj niit zdrav odnos između minerala, vitamina, belančevina, masti, kiselina i drugog I kada koritimo tu hranu, ona je prazna i sugurno utiče na naš imunitet, zdravlje, krvne sudove i sve ostale organe… I zato i opominju reči Hipokrata „neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude hrana“.
Interesantno je da u užičkom kraju raste broj voćara koji žele da proizvode organsku malinu…
– Na sva usta govorimo da ne treba krčiti malinu što je aktuelno kada malinari nisu zadovoljni cenom. Malina je odigrala vrlo značajnu ulogu posebno u našem okrugu gde se 40 odsto srpske maline i gaji. Moja je preporuka da se ide na organsku malinu, posebno ko zasniva nove malinjake i to je lakši proces. Institut u Čačku ima sadni materijal za organsku malinu.
Stare malinjake treba da lečimo i konverzija zemljišta traje tri godine, jer je hemija preko mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja otišla u zemljište. Mislim da će cena organske maline biti duplo veća od industrijske – konvencionalne. Dodajmo da se traži i jagoda, borovnica, a zašto se ne vraćati našoj šljivi „madžarci“ i čuvenoj „crvenoj ranki“, jer nema bolje i ukusnije rakije od te naše autohtone sorte. Treba se vraćati rasama autohtonih životinja. Napominjem da je Ministarstvo poljoprivrede uvelo povratak autohtonim rasama životinja.
Koliko je u odnosu na ukupne površine organska poljoprivreda zastupljena u Srbiji i kakva je situacija u najbližem okruženju i na lokalnom nivou?
– Organska proizvodnja je kod nas zastupljena na 0,4 – 0,5 odsto ukupne površine ili na 14-15.000 hektara. Najviše su prisutni ratarsko-povrtarski proizvodi, neznatno šumski plodovi, gljive, šipurak, borovnica, zatim žitarice, posebno spelta, ovas, beli kukuruz „osmak“.
Mađarska pod organskom proizvodnjom ima 145-150.000 hektara i planira da do 2022. godine dostigne 350.000 hektara. Mađari iz agrarnog budžeta daju 43 odsto na organsku poljoprivredu, najviše za voćarstvo hiljadu evra po hektaru. Videli su šansu u evropskom tržištu koje traži organske proizvode i otuda povećanje.
Poznato je da Danci planiraju da do 2020. godine potpuno pređu na organsku poljoprivredu i edukacija se već odvija od vrtića do Ministarstva poljoprivrede.
Naš ukupan agrarni budžet u odnosu na bruto proizvodnju je 5-6 odsto a samim tim manja i izdvajanja za organsku poljoprivredu. Grad Užice je sa Centrom potpisao memorandum po kome će izdvajati 3 odsto za subvencije organskoj poljoprivredi što je pristojno kada se zna da je ukupni agrarni budžet 27 miliona dinara.
Šta je organsko pčelarstvo, navedite nam neke od uslova i kakve su subvencije?
– Subvencije po košnici za med su oko 700 dinara, a u slučaju organskog pčelarstva 1000 dinara. To nije malo za onoga ko ima sto košnica. Košnice moraju biti u divljini na desetak ari, a udaljenost pčelinjaka pet do sedam kilometara od bilo kave industrije i sme biti hemije. Smatra se da je to krug u kome pčele idu po polenu i to se kontroliše. Saće ne sme biti drugačije osim od prirodnog voska i košnice su drugačije , potreban je prohrom …
U Užicu su četiri pčelara konkurisala za sertifikat. Jedan pčelar sa Tare ima sertifikat za organski med. Posebna je tehnologija urgradnje košnica. Med je značajno skuplji, najmanje 50 odsto.
Zakon o organskoj poljoprivredi je u primeni od 2011. godine gde je sve propisano od njive do trpeze. U Srbiji postoji pet-šest sertifikacionih kuća koje kontrolišu organsku poljoprivredu i podnose eleborat Ministarstvu poljoprivrede tako da proizvođači dobijaju, ili ne zeleno svetlo da se bave ovom proizvodnjom.
– U Srbiji se očekuje promena Zakona o organskoj poljoprivredi, gde će biti posebno naglašene te tri godine da se pomogne da bi što više bilo organskih proizvođača. I država je povećala subvencije tako da su u stočarstvu 40 odsto veće nego u konvencionalnoj proizvodnji, a ove godine povećanje u biljnoj proizvodnji je 120 odsto. Tako da umesto 4000 dinara koliko se dobija u biljnoj konvencionalnoj proizvodnji subvencija u oganskoj je 11-12.000 dinara po površini. I neki su kooperanti dobili te subvencije.
Znači trudimo se da uhvatimo korak sa Evropom. Poznato je da smo na 0,4-0,5 odsto obradivih površina pod organskom proizvodnjom, a Slovenija je 10 odsto, Italija 12, Austrija 25 odsto i tome težimo.
Najvažnija je promeniti se u svesti i u srcu odnos prema poljoprivredi i prema hrani, prema zdravlju i sredini u kojoj živimo, jer konvencionalna poljoprivreda zvali smo je industrijska revolucija pored velikog povećanja u prinosima – četiri pet puta i u biljnoj i u stočarskoj proizvodnji, ali ona ima i drugu tamnu stranu medalje gde je zagadila okolinu, zemljište, vode, vazduh, reke i sve više utiče na zdravlje i biljaka i životinja i čoveka.
Srbija ima novi zlatni rudnik u organskoj proizvodnji i uslovima za nju. Imamo 60 poljoprivrednih škola i desetak fakulteta i potrebno nam je prestrojavanje iz industrijske proizvodnje u organsku. Naši ljudi hoće da kupe organske proizvode, jer zdravlje nema cenu. Naš problem je što nemamo dovoljno proizvoda u konverziji. Biće ih sve više u to sam uveren!
Nekoliko zaljubljenika u zdravu hranu, lekovito bilje i šumske proizvode osnovalo je 2007. godine danas jedinstvenu zadrugu za organsku poljoprivredu „Zdravac“. Bavilili ste se uzgojem japanske gljive „šitaka“ sa koopernatima iz Užica, Čačka, Lučana, Požege, Guče, Čajetine. U početku je to išlo solidno, ali je sve trebalo sinhronizovati. Svoje aktivnosti bazirali ste na Centar kao osnovnu ideju i edukacija poljoprivrednih proizvođača i potrošača. Šta je danas sa „Zdravčicom“?
– U zadruzi “Zdravčica” imamo 36 kooperanata, pretežno je u pitanju živinarstvo i kozarstvo i ušli smo u program “500 sela 500 zadruga ” i konkurisali za podsticajna sredstva. Mada naša zadruga spada u stare jer je osnovana 2007. godine ako ostvarimo sredstva od 15 miliona dinara i odnosi se na razvoj organskog živinarstva i naša je vizija 40.000 koka koje nose organska jaja.
U pitanju je rasa banatski gološijan i to je sorta koja se širi čitavom Evropom i veoma je otporna na spoljašnje faktore i bolesti. Najbolja je majka, izvodjeenjem pilića pod kvočkom, prirodnim putem. Nosivost jaja je oko 60 odsto, skromna je na hrani, mora imati četiri kvadrata za šetnju.
Imamo oko tridesetak ljudi koji žele da se bave živinarstvom i organskom proizvodnjoma jaja. Tokom 2017. godine Užice izdvojilo milion dinara za 25 domaćinstava i nabavku 40 kokošaka. U planu je dodela 3.000 pilića ne koka nosilja i naša zadruga je konkurisala za proizvodnju pilića.
Poznato je da Centar za organsku poljoprivredu organizuje i školu za poljoprivrednike u Požegi. Pored predavanja koja se odnose na konvencionalnu proizvodnju i organska je jako zastupljena. Koliko je zimskih škola na kojima se razgovara i o organkoj proizvodnji u funkciji održivog razvoja poljoprivrede do sada održano?
U organizaciji našeg COP-a šest godina traje naša škola poljoprivrednika, spremamo se i za sedmu gde se edukacija vrši i za jednu i drugu vrstu poljoprivrede. Tražimo bolje načine proizvodnje i zalaganje za organsku proizvodnju nije način da zanemarimo konvencionalnu sto odsto. Svesni smo da će proces prelaska na organsku da traje.
Proces industrijalizacije poljoprivrede trajao je skoro vek, a ovaj proces će trajati nekoliko desetina godina. I ne može se zaustaviti, jer sve više jača svest naših proizvodjača, naših seljaka raste svest i sve su bliže da proizvode zdravu organsku hranu. Postoje jaki otpori od industrije mineralnih djubriva i fitofarmaceutske zaštite i to su lobiji i to teško ide….Šta je najveći problem u konvencionalnoj poljoprivredi? Da štetočine i bolesti postanu otporni na sredstva – rezistentne. U svim nazivima pesticidi, herbicidi stoji „cido“, latinska reč koja znači ubiti.
Da bismo imali biološka đubriva potreban je odgovarajući stočni fond…Stalno ukazujete da se mora promeniti odnos izmedju biljne i stočarske proizvodnje.
– Umesto otrova treba samo koristi biološka sredstva i umesto mineralnih đubriva sintetičkih ide se na organska đubriva, stajnjak, kompost, zelenišno djubrivo, zastiranje, ima mnogo načina. Odnos između biljne i stočarske proizvodnje treba da bude jedan prema jedan, a sada je 70:30.
Za biljnu proizvodnju nivo stočarstva je na 1912. godini, jer od stoke ne očekujemo mleko, meso, jaja vunu, već i stajnjak da bi djubrili zemljište, jer katastrofalno nam nestaje organska materija koja se zove humus, a bez njega nema živog sveta u zemljištu koje je teško navodnjavati, jer humus čuva vodu i neka je vrsta sundjera.
I nikad ne zaboravimo – čovek je ono što misli i što jede, i zato kažem mislimo pozitivno i jedimo našu autohtonu organsku hranu. Srbija ima novi zlatni rudnik u organskoj proizvodnji i uslovima za nju i zato sam uveren u uspeh.
