Latinski naziv je Ambrozija artemisiifolia, a poznata je i kao limundžik, opaš, faznuša. To je jednogodišnja korovska vrsta uneta iz Severne Amerike na prostor Evrope putevima kretanja robe. Tako da u krajevima gde se nije masovno proširila uglavnom se javlja pored glavnih saobraćajnica, železničkih stanica, na stovarištima tj. na mestima gde je veliki protok robe.
U našem kraju je sporadično zastupljena sa tendencijom povećanja površina pod ovom vrstom. Biljka je uspravnog razgranatog stabla visine i preko 2 metra. Listovi su perasto deljeni, režnjeviti. Cela biljka je obrasla gustim dlačicama. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, grupisani u jednopolne glavičaste cvasti.
Muške cvasti su grozdaste terminalne i ženske postavljene ispod muških. Plod je jajasta ahenija. Jedna biljka produkuje 500-3000 plodića koji mogu u zemljištu da opstanu i do 40 godina. Zbog velike produkcije semena i duge klijavosti sa ruderalnih staništa prelazi u gajene kulture: kukuruz, krompir, šećernu repu, soju i postaje dominantan korov teško iskorenljiv. U Vojvodini je već ušao u gajene useve.
Štetnost ambrozije za šire stanovništvo ogleda se u alergenim svojstvima polena biljke. Jedna biljka produkuje 1-8 milijardi polenovih zrna. Zrnce polena izgleda kao kugla sa kukicama i kao takva se kači (zadržava) u disajnim putevima. Ima dobre aerodinamičke osobine i može putovati i 300 kilometara. U polenu ambrozije nađeno je 52 alergena. Od svih polenskih alergija polen ambrozije učestvuje 50-60%.
Polen ambrozije
Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici ispoljavanja alergije koja može u nekim situacijama preći u asmatične napade. Osetljivost očiju: peckanje, otečenost kapaka je isto jedan od simptoma alergije. U borbi, jedan od bitnih momenata je prepoznavanje (detekcija) ambrozije.
Poučeni iskustvima sa terena naše službe dosta je slična po izgledu sa pelenom, divljom šargarepom, aptovinom. Za suzbijanje ambrozije na nepoljoprivrednim površinama preporučuje se primena mehaničkih i hemijskih mere. Vreme uništavanja je pre punog cvetanja biljke (avgust mesec) da bi se sprečilo rasejavanje polena i kasnije semena.
- Pojedinačne biljke mehanički uništiti čupanjem sa korenom.
- Veće površine tretirati neselektivnim herbicidima npr. totali na bazi glifosata, time se biljke trajno uništavaju.
- Košenje ispod 5cm od površine zemlje je jedan od načina suzbijanja, ali manje efikasan jer uklanja samo njen nadzemni deo. Biljka se regeneriše. Za sve nedoumice u prepoznavanju i suzbijanju ambrozije građani se mogu javiti u Poljoprivrednu savetodavnu i stručnu službu Užice. U borbi protiv ovog korova bitna je blagovremenost suzbijanja. Ne dozvoliti masovno javljanje ovog korova zbog dobrobiti građana, kao i zbog perspektive Zlatiborskog okruga kao turističkog.
Autorka teksta: Milena Ćirić, dipl.inž PSSS Užice
