Nasilje kao najbolje čuvana porodična tajna – govorićemo o položaju žena, starije populacije, koliko su zapravo izložene porodičnom nasilju. Kakvo je trenutno stanje i položaj, šta uraditi na poboljšanju, većoj vidljivosti, načinima da se zaštite, i kako da im se pomogne.

U Srbiji porazni rezultati, od početka 2023. godine 18 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju. Najmlađa žrtva imala je samo dve godine.


Nastojaćemo da predstavimo pravo stanje stvari u Užicu i opštinama Zlatiborskog okruga i govorimo o životnim iskustvima žena iz užičkog kraja, koje su prepuštene zaboravu, trpe nasilje, ali ga iz straha, neznanja, ponajčešće sramote, na prijavljuju. Ali i o tome šta udruženja i lokalna zajednica rade i preduzimaju po ovom pitanju.


U Srbiji ne postoji zvaničan registar femicida, a slično stanje je i u većini svetskih država, a gotovo sve žrtve u protekloj godini ubili su njihovi muževi, očevi, braća ili sinovi. Veliki broj žrtava nasilja je iz seoskih sredina. Podaci su porazni za ovu godinu, od početka 18 ubijenih žena, 27 žena u 2022. godini.


Ovih tema treba više u medijima, da se pokrenu organizacije, lokalne samuoprave, građani. Želimo da damo svoj doprinos vidljivosti starije populacije, sa akcentom na žene u užičkim selima. One su i te kako skrajnute i u popriličnom broju slučajeva su prepuštene same sebi, pošto su deca osnovala svoje porodice i otišla, a o njima nema ko da brine.

Nasilje kao najbolje čuvana… Žene u selu trpe nasilje od supružnika, sinova, unuka, snaha

Poseban problem – nasilje nad ženama je rasprostranjeno, ali je skriveno i one ga ne prijavljuju zbog sramote, nekada iz straha, neznanja. A pored njih ćuti porodica, a i okolina.


Ono što posebno brine – njima je taj model prihvatljiv, jer misle da je je to uobičajeno ponašanje, jer se to događalo i njihovim majkama, bakama, prabakama.


Nasilje nad seoskim ženama, posebno starijim je prema proceni više udružnja seoskih žena užičkog kraja veoma rasprostranjeno i kako navode, najbolje čuvana porodična tajna, jer to nasilje dolazi od njima najdražih osoba.


Žene u selu trpe nasilje od supružnika, sinova, unuka, snaha. Patrijahalno vaspitanje i podatak da se na ženi u selu ne vodi nikakva imovina, kao i veliki broj dnevnih obaveza drže te žene u stalnom strahu za ekonomsku egzistenciju, te otuda i strah da prijave nasilje, sramota ih je, ne znaju kome da prijave, a često misle i da im niko neće verovati.


Nasilje može biti fizičko i psihičko, i ostavlja trajne posledice po ukupno zdarvlje žena. Poznate su i pojave nasilja sa smrtnim ishodima.


U malim sredinama retko se govori o nasilju nad ženama, još ređe se prijavljuje, pa je zbog toga, a po tvrdnjama sa terena, još uvek, mnogo žena u seoskim sredinama koje su komunikacijski dalje od urbanih područja, misle da je nornalno da ih supružnici fizički maltretiraju, i da oni imaju pravo na to.


Često seoske žene koje trpe nasilje od supružnika objašnjvaju kako je to porodična stvar, i šta se koga to tiče. Zbog takvog činjeničnog stanja, veoma je važna široka društvena kampanja na preveciji nasilja nad ženama u seoskim sredinama.


U velikom broju sitaucija, potrebno je ubediti žene da ne smeju više trpeti ni fizičko, ni psihičko nasilje i da te vrste nasilja nisu dozvoljene.
Ako žene ćute i trpe nasilje, ishodi će biti vrlo loši po njihovo zdarvlje, upozoravaju poznavaoci ovih prilika u seoskim sredinama.

Nasilje kao najbolje čuvana… Pomoć institucija neophodna

Važno je govoriti javno o slučajevima nasilja nad ženama, ženama iz sela, i precizirati institucije koje mogu pomoći. Bivša dugogodošnja direktorka užičkog Centra za socijalni rad, Rosanda Đurić, objašnjavala je, da je ranije bio organizovaniji pristup Centara za socijalni rad ovom problemu.


Stručni radnici su dva puta mesečno odlazili u najudaljenije delove seoskih sredina u užičkom kraju, a cilj je bio rano otkrivanje svih poremećaja, odnosno kompletne socijalne patologije, pa ako se otkriju slučajevi porodičnog zlostavljanja, ekipa stručnajka na vreme reaguje.


Ne zaboravimo, nekada je u takvim situacijama socijalni radnik bio jedini koji će saslušati zlostavljanu ženu, i pomoći na licu mesta. Zaključak je i da tradicionalno vaspitanje, posebno u sesokim sredinama, te okruženje su faktori koji nasilje nad ženama i dalje čine tabu temama.


A gde je rešenje?

Rešenje je u ekonomskom osnaživanju žena, koje će ženu učiniti sigurnijom i slobodnijom. O tome mediji moraju više govoriti, da se pokrenu organizacije civilnog društva, lokalne samuoprave, okruženje, građani, da zajednički rade u ohrabrivanju prvo da prijave, a potom i da se pomogne da budu zbrinute.


Uz pomoć Centra za socijalni rad i udruženja, pre svega „Ženskog centra Užice“, užičke lokalne samouprave i Saveta za rodnu ravnopravnost nastojaćemo da istražimo koliki je broj prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama, šta se čini da se stanje poboljša, promeni.

Porazni podaci za 2022. godinu

Tokom 2022. godine 26 žena ubijeno je u porodičnom nasilju u Srbiji, pokazuju podaci. Pošto u Srbiji ne postoji zvaničan registar femicida, pretpostavlja se da je broj ubijenih žena veći, samo slučajevi nisu stigli do sredstava informisanja.


Iz udruženja navode da su gotovo sve žrtve u protekloj godini ubili njihovi muževi, očevi, braća ili sinovi. Takođe, pretpostavlja se da je veliki broj ovih žrtava nasilja iz seoskih sredina.


O nasilju nad ovom populacijom se ćuti kao da je porodična tajna, a trenutna zakonska regulativa ne daje odgovore na niz otvorenih pitanja u ovoj oblasti.


U najvećem broju slučajeva nasilja ćute i žrtve, ćuti i okolina. Zbog toga je potrebno voditi široku društvenu kampanju o ovom problemu žena ruralnih područja, sa ciljem da se žene oslobode pred sobom, i drugima, i da o nasilju koje trpe progovore, dok nije kasno.


Planirano je da propratimo skupove, panel diskusije na ovu temu u užičkom kraju uz pomoć „Ženskog centra Užice“ i koordinatorki SOS telefona, udruženja seoskih žena ovog područja, „Zlakušanke“, „Ariljke“ „Naša priča“ Požega, „Zlatiborski krug“ Čajetina.


Udruženja, prvenstveno „Ženski centar Užice“ i koordinatorke SOS telefona već poseduju mnoge informacije koje će nam biti od velike važnosti, kao i njihova saradnja.


Ženski centar Užice je 28. 06.2018. godine dobio licencu za pružanje usluge SOS telefona rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, Odeljenje za inspekcijski nadzor.

  • Dakle, želimo da javnost informišemo o položaju žena, starije populacije, na teritoriji Grada Užica i ostalih 10 opština Zlatiborskog okruga, da odgovorimo na pitanje koliko su izložene porodičnom nasilju.
  • Kakvo je trenutno stanje i položaj, šta uraditi na poboljšanju stanja, većoj vidljivosti, načinima da se zaštite, da se starijoj populaciji pomogne.


Ponavljamo, podaci su porazni, u maju ove godine, povodom obeležavanja 18. maja, Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja, organizovano je – Javno slušanje – da se podseti da je u Srbiji u porodično – partnerskom odnosu tokom 2023. godine ubijeno 16 žena i dve devojčice, saopšteno iz Autonomnog ženskog centra.


Nasilje nad ženama je tema kojom će se do kraja godine intenzivno baviti UG „Užicemedia“, novinari i saradnici istoimenog portala i realizovati serijal koji je sufinansiralo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.


Nasilje kao najbolje čuvana porodična tajna – naš novi serijal, koji ćemo realizovati do kraja 2023. godine, a do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više projekata, neki od njih su:

- Advertisement -

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA