Stublo i Dobroselica prednjače po broju žrtava u Velikom ratu. Karađorđevom zvezdom odlikovano 328 boraca iz užičkog i zlatiborskog kraja, učesnika Balkanskih i Prvog svetskog rata. Razmeru stradanja ilistruje i podatak da je od raznih bolesti tokom rata stradalo preko 9.000 stanovnika. Iz Užičkog okruga Austrougarska je u logore internirala 1.157 lica.
Veruju meštani ovih sela, a skloni su i da kažu kako niko nije više stradao u balkanskim i Prvom ratu, do Zlatiborci. O tome postoje i sačuvani podaci, a jedan od njih govori da je posle rata svako zlatiborsko selo imalo je preko stotinu ratnih siročadi.
U knjizi „Zlatibor 1912 – 1918. godine“ opisana je epopeja Zlatiboraca i njihovo učešće u bitkama od Cera i Kolubare, povlačenje preko Albanije i proboja Solunskog fronta do dolaska Timočke divizije u pobedonosnom jurišu preko Kremana i Mokre Gore prema Vardištu i dalje prema Bosni. Profesor Milisav R. Đenić beleži:
„Po naređenju načelnika sreza zlatiborskog od 26. decembra 1918. godine svi predsednici opštinskih sudova prosledili su spiskove ratne siročadi. Država je želela u granicama svojih mogućnosti da deci pruži materijalnu pomoć.
Evo tih tužnih spiskova širom zlatiborskih sela: Čajetina 266, Kriva Reka 166, Ljubiš 182, Draglica 160, Mokra Gora 116, Jasenovo 161, Rožanstvo 183, Semegnjevo 98, Negbina 185, Jablanica 87, Bela Reka 116 i Dobroselica 261, a nisu bili retki slučajevi da je iza poginulih ratnika ostajalo po sedmoro-osmoro nejači.“
Stublo i Dobroselica E, nećeš moći u koštac sa Erom!
Imena hrabrih predaka u pojedinim selima imala su trošan kameni beleg ili spomen česmu za sećanje i nezaborav koji su uglavnom podizani pre Drugog svetskog rata.
Tako je u selu Jablanici 1938. godine podignuta spomen česma sa urezanim imenima junaka na mermernoj ploči, pre toga u mestu Oku 1930. godine,pa na Popovoj vodi 1935. godine.
Kako bi se ispravila nepravda i sačuvao duh slavnih ratnika, u protekloj deceniji počinje obnova starih i postavljanje novih spomen obeležja sa imenima ratnika među kojima i onih čijih prezimena i potomaka nažalost više nema u zlatiborskim selima.
U centru Zlatibora, kod jezera, pažnju brojnih posetilaca danas privlači spomenik armijskom đeneralu Krsti Smiljaniću iz Ljubiša, vitezu slobode i komandantu Drinske divizije koja se proslavila na Kajmakčalanu. Ovaj spomenikm podignut je pre 13 godina.
Iz dvadeset kuća Marjanovića u Dobroselici iz rata se niko nije vratio, iz Pučijaševića rat uzeo osam muškaraca A pre tri godine i meštani sela Dobroselica podigli su spomen obeležja svojim slavnim precima. Kako kažu, jedva su čekali trenutak kada će sprovesti u delo davnašnju zamisao i kao potomci odužiti svoje.
U centru Dobroselice, u blizini crkve brvnare iz 1821. godine podignut je spomenik sa imenima hrabrih ratnika koje im podigoše zahvalni potomci. Marjanović, Kovačević, Pučijašević, Jovanović, Ječmenica,Simović, Stanković, Dragović, Dučić… samo su neka od prezimena dobroseličkih dedova, pradedova i čukundedova koji su živote dali za otadžbinu u oslobodilačkim ratovima Srbije i Prvom svetskom ratu.
Stublo i Dobroselica
U kameni beleg da svedoči o junaštvu, zlatnim slovima, pored stoletnih borova, upisana su 73 imena. Pripoveda se da je iz kuće Pučijaševića osam ratnika poginulo i deveti ranjen.
Pred rat u susednom selu Dobroselici bilo je dvadeset kuća Marjanovića, i većina muških glava nije se iz bojeva vratila u rodno selo. Sva imena upisana su na mermernim pločama, a ostavljen je prostor i za za upis poginulih predaka za koje se zna da su otišli u rat, a nisu se vratili, kažu potomci Marjanovića.
„Želeli smo da pokolenjima ostavimo spomen obeležje kako ne bi zaboravili pretke koji su živote dali za slobodu otadžbine. Želja nam je da našu Dobroselici vratimo na mesto koje je nekada zauzimala, jer zna se, pre Drugog svetskog rata ovo zlatiborsko selo imalo je i telefon, jaku zadrugu, čak i štedionicu“
Iz Stubla odlazili, završavali na Solunskom frontu, dnevno i po 14 sahrana
I najmanje zlatiborsko selo, sused Dobroselici, selo Stublo, podiglo je spomenik svojim junacima. Spomenik se nalazi u centru sela, u blizini škole iz 1934. godine koja nažalost danas nema đaka.
Na spomenik su uklesana imena poginulih za slobodu otadžbine iz familije Udovičića, Kuzeljevića, Didanovića, Marića, Živkovića, Lazarevića…
Obeležje i spisak poginulih napravljen je shodno skici predratnog mesnog paroha dobroseličkog Blagoja Šišakovića koji je sačuvan u užičkom Arhivu.
Profesor Đenić u pomenutoj knjizi piše da je paroh Blagoje Šišaković, rodom iz Dobroselice, uletopis dobroseličke crkve uneo i spiskove poginulih ratnika iz sela Dobroselice, Stubla i sela Draglice:
„Pošto ni u jednom pomenutom selu ne postoji spomen obeležje, ovaj ugledni sveštenik je 1938. godine štampao separat u kome je pored imena izginulih oslobodilaca dao i iscrpne podatke o mestu i vremenu njihove pogibije.
Tako stoji zabeleška pored svakog imena: „poginuo u Javorju, na Brezovcu, na Ceru, na Kajmakčalanu, na Bakarnom guvnu, na Čeganskom visu, na Vrapčem brdu, na Solunskom frontu, na Panosu, na Mačkovom kamenu, umro u Valjevu, u Štipu, poginuo pri povlačenju, umro pri povlačenju. Iz ovih sveštenikovih spisa vidi se da nekadašnji meštana Stubla, za mesto pogibije najčešće imaju Solunski front.“
Potomci Udovičića čuvaju uspomenu na ratnike iz svoje familije
„Posledice katastrofe i danas su vidljive u našem selu Stublu koje je otadžbini dalo 60 ratnika. Bili su to mladi ljudi, ljudi u naponu snage i nisu se vratili sa ratišta.
Od tog udarca Stublo kao najmanje zlatiborsko selo i do danas se nije oporavilo. S kolena na koleno prenosi se priča da je u jednom danu bilo 14 sahrana poginulih na frontu, da su otac i majka ispraćali četiri sina od kojih se trojica nisu vratila i da je žena čekala muža osam godin,a deca nisu poznala oca kada se vratio.
Mnoge porodice u Stublu su se ugasile, zatrle i zato pojedinih prezimena koja su upisana na spomenik više u selu nema“.
Zaselak Kuzeljevići dao devet junaka
Iz Udovičića sedamnaest stradalo u Velikom ratu. Zaselak Kuzeljevići previše je dao otadžbini i velikom ratu, stariji meštani zapamtili su:
„Od svih koji su otišli u Prvi svetski rat samo su se trojica-četvorica ratnika vratila u zaseok Kuzeljevići, devet ih je poginulo.
Ne zna se koja familija je više stradala, Kuzeljevići, ili Udovičići. Kažu, sedamnaest Udovičića su stradali u Velikom ratu, većinom mladih ljudi“. Mesni paroh u Stublu podseća:
„Najveći broj ratnika iz Stubla izgubio je živote na Solunskom frotu, te Cerskoj i Kolubarskoj bici. Značajno je što su postojali zapisi prote Šišakovića i užički Arhiv je pomogao da dođemo do imena koja su sada na spomenicima.
Treba odati priznanje meštanima ova dva sela na inicijativi i doprinosu da se podognu spomenici. Valjda se drže zaveta „žive poštujmo, mrtve ne zaboravljajmo“.
Stublo i Dobroselica Razmere stradanja
Podsećanja radi: Karađorđevom zvezdom odlikovano 328 boraca iz užičkoj i zlatiborskog kraja, učesnika Balkanskih i Prvog svetskog rata,a razmeru stradanja ilistruje i podatak da je od raznih bolesti tokom rata stradalo preko 9.000 stanovnika.
Iz Užičkog okruga Austrougarska je u logore internirala 1.157 lica.
Mihailo Ćupović i stihovi: „Ljudi pravi kao bor“
Najlepše stihove o Zlatiboru i Zlatiborcima ispevao je zavičajni pesnik Mihailo Ćupović. Pesmu „Ljudi pravi kao bor“ posvetio je zlatoborskiom herojima Velikog ratu, a stihovi su sledeći:
„Zvuk trube u sumornom danu,
I kao da im srce zapali munja.
Ostavljaju ognjišta, gase katranu.
Kreću: neko sa gunjem, neko bez gunja.
Hvata pušku gorštačka ruka.
E, nećeš moći u koštac sa Erom.
Jurišaju s pesmom, ginu bez jauka.
Ura! Napred, ori se Cerom.
Do juče žita sejali njivom.
Planinom kosili mirisne trave.
A sad divovi pred silom živom.
Mesto žita seju sopstvene glave.
Niko im ne može sakupiti kosti.
Ni ptica, ni vetar, ni majčina ruka.
To živo seme velike hrabrosti,
Od Kajmakčalana do Ostrva muka.
Zlatiborom opet cveta zelenkada.
Bor do bora još praviji niče.
Proplancima mirno pasu stada.
Pastiri o njima još pričaju priče.“
Pored teksta STUBLO I DOBROSELICA – Zlatiborci čuvaju sećanje na svoje ratnike, pogledajte u našim tekstivma koje su to čari zlatiborskih sela na raspolaganju turistima, bilo da je reč o lepotama, žiteljima, smeštajnim kapacitetima.
Poput onog što nude u Sirogojnu, Gostilju, Rožanstvu, Ljubišu, Tripkovi, Mačkatu, Rudinama, Semegnjevu, Krivoj Reci, Ribnici, Šljivovici…
„ČAROBNA SELA ZLATIBORSKA“ je novi serijal koji realizujemo do kraja 2024. godine. Do sada su novinari i saradnici „UžiceMedia“ realizovali više zanimljivih i edukativnih sadržaja, među kojima su i serijali vezani za zlatiborski kraj. Izdvajamo:
- “NASILJE Kao najbolje čuvana PORODIČNA TAJNA”
- JA NOVINARKA DOPISNICA
- Kulturno blago Narodnog muzeja Užice – Duga užička istorija
- ŽENE ZLATIBORSKOG KRAJA
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- “PESMA KAO LEK”
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
- Ostali tekstovi u kategoriji MEDIJI
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
