JA NOVINARKA DOPISNICA – Prava mala, obaveze velike

Ja novinarka, dopisnica – U medijima su svkodnevno priče o privrednicima, društvenim temama, kulturi, sportistima, nekako slabo ima tekstova u kojima govorimo o našim novinarskim, profesionalnim problemima. Prilika je da to koliko toliko ispravimo, u narednih nekoliko meseci, kada će UG „Užicemedia“ i istoimeni portal realizovati serijal pod nazivom „ JA NOVINARKA, DOPISNICA – Prava mala, obaveze velike“, koji je sufinansiralo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.

Namera nam je da istražimo položaj novinarki, ekonomski i društveni, da damo doprinos i predložimo mere koje bi dovele do poboljšanja njihovog položaja.

U pripremi za serijal, a u razgovoru sa užičkim novinarkama saznajemo koji su osnovni problemi „ženskog novinarstva“, kako dopisnice svoje novinarske danonoćne obaveze usklađuju sa potrebama svoje porodice. Kolika je cena statusa profesionalne novinarke dopisnice i kako one svoje novinarske obaveze usklađuju sa potrebama svoje porodice i kolika je cena statusa profesionalne novinarke dopisnice. Krajnji cilj je da se poboljša najpre ekonomski, a zatim i društveni položaj novinarki.

Na osnovu trenutnih podataka, većina redakcija u Zlatiborskom okrugu je ženska, a postoje redakcije u kojima je kompelatan novinarski kadar čine žene. Postoji stav, a i iskustva govore, da su novinarke hrabrije od svojih kolega (čast izuzecima) i da su novinarke spremnije da otkrivaju istine, a istina često nikome ne prija.

Postoji i druga strana medalje: na osnovu ranijih istraživanja, razgovora i podataka, utvrđujemo, a i same novinarke navode, da je njihov ekonomski položaj loš i da zbog toga ne postoji sigurnost u rešavanju nekih važnih pitanja kao što je podizanje dece, ili rešavanje stambenog pitanja.

Ja novinarka, dopisnica – Konstantno „na čiviluku“, u „pripravnosti“…

Iako novinarke smatraju da je njihov društveni i materijalni položaj sličan položaju žena u drugim profesijama, poput žena u prosveti, u zdravstvu, ipak ocenjuju da je dosta teži, da su slabije plaćene. Dva su kažu faktora ovakvog stava: generalno male zarade u novinarstvu, a zatim teško usklađivanje obaveza na poslu i obaveza u porodici, posebno kada su novinarke dopisnice u pitanju a u ovom smislu najveći problem imaju samohrane majke.

Veliki broj novinarki dopisnica smatra da je njihiv položaj lošiji od novinara u centrali redakcije, i da su one za isti, ili veći i teži rad, često manje plaćene. Novinarke dopisnice, kako one to vole da kažu, imaju osećaj kao da su „na čiviluku“, jer moraju konstantno biti u „pripravnosti“.

Urednici u centrali redakcije često nisu ni dobro obavešteni kolike su fizičke mogućnosti dopisnice, te traže priču odmah, i ne znajući da je mesto događaja udaljeno i do 50- 80 kilometara od mesta u kome živi dopisnica.

Dopisnici/ce generalno „pokirvaju“ po pravilu više mesta (novinarka dopisnica iz Užica „pokriva“ Čajetinu, Priboj, Prijepolje, Arilje, Kosjerić…) i ako nije na vreme reagovala, obezbedila ko će joj u toku noći (ako je požar, nesreća u pitanju) čuvati decu, ukoliko nema sopstveni automobil, nastaje problem koji se završava često gubljenjem dopisničkog mesta. Dopisnice nemaju radno vreme, nemaju često rešen status radnog odnosa.

Stav je većine novinarki koje rade u lokalnim medijima da su u težem položaju od novinarki iz velikih redakcija, jer zavise od volje lokalnih nosioca vlasti, a poznate su situacije privatizacije i nestanka brojnih opštinskih glasila koja su ipak poštovala nekakvu zakonsku regulativu.

Rodna diskriminacija novinarki u lokalnom novinarstvu manje je izražena, jer nema dovoljno novinarskog kadra, te novinarke pokrivaju sve događaje (nema događaja za koje su samo kolege novinari sposobni kao izveštači) a novinarke u lokalnim sredinama kao najveći problem navode usklađivanje profesionalnih obaveza i privatnog života, a prema istraživannu nekoliko strukovnih udruženja u Srbiji, oko 70 odsto anketiranih novinarki ovaj problem je iznelo kao glavni, posebno kada su u pitanju novinarke dopisnice.

U novinarstvu ne postoji definisano radno vreme, često se izveštava vikendom i tokom praznika, a anketirane novinarke se slažu da ne bi mogle da usklade profesionalne i privatne obaveze da nemaju podršku partnera ili porodice.

„Ja sam odabrala da budem novinarka i puno toga sam investirala u svoju profesionalnu karijeru. Bivalo je večeri i večeri kada je suprug spremao decu u krevet i davao im večeru. Moja rubrika je kultura i svi događaji u kulturi su uveče, što ne znači da sam ja slobodna u toku dana, jer ja i pre podne moram da odem u redakciju“.

Druga koleginica zaključuje, novinar/ka si 24 sata, i ko ne pristane na to treba što pre da ode iz novinarstva i da se bavi nekim poslom, smirenijim i sigurnijim, očigledno kod nas novinarstvo je profesija zbog koje trpi čitava porodica.

Često će na ovakve tvrdnje novinarki mnogi reći, izabrale ste tu profesiju, promenite je. E, tu je najveći problem: najpre za toliko radnog vremena i obaveza novinarke su vrlo malo plaćene, sa druge strane jako teško novinarke nalaze drugi posao, za razliku od muškaraca novinara koji lakše nalaze posao u drugim oblastima.

Ja novinarka, dopisnica – Istraživanje Lokal presa

Prema nedavnom istraživanju PU „Lokal pres“ u lokalnim medijima danas ima više od 50 odsto novinarki, a 2016. ih je bilo oko 43 procenta. Položaj žena u lokalnim medijima ali i nacionalnim, ima pokazatelje koji su potpuno drugačiji od onoga što pokazuju statistički podaci.

To znači da su žene uglavnom novinarke, da ih je jako malo na upravljačkim pozicijama, da ih je malo među urednicima i onima koji donose odluke. Zato je neophodno da ih osnažimo, da podignemo te kapacitete i volju da i one jasnije izražavaju svoje stavove, uverenja i da delaju u novinarstvu.

A prema istraživanju „Žene u medijima“ koju je sprovela „Inicijativa za mirne promene“ – iako žene čine dominantnu radnu snagu u medijima, redakcije u Srbiji nisu uspele da promene društvene i kulturne norme koje drže žene u nepovoljnom položaju i neposredno utiču na održavanje štetnih stereotipa.

U lokalnim medijima – 70% zaposlenih novinarki je nezadovoljno poslom i profesijom, zato što u novinarstvu žene moraju mnogo više da rade i dokazuju se da bi napredovale na poslu, a istovremeno su za isti posao često manje plaćene od muškaraca.

Prema visini i redovnosti zarada, uslovima rada i mogućnostima rešavanja različitih važnih egzistencijalnih pitanja, položaj novinarske profesije je veoma težak. Novinarke su tome izložene i unutar profesije i od publike. Problem je kada si mlada, jer si dobila posao zato što lepo izgledaš. Kad si starija, onda ne valja, ne ide da se na televiziji vide bore.

Stanje u medijima, posebno lokalnim, zapravo predstavlja odraz društva u kome živimo, u kome je sistem poremećen, gde se dosta ljudi naziva novinarom/kom a nisu novinari/ke, već samo izvlače neki ekonomski interes iz toga i urušavaju novinarsku profesiju u kojoj je sve manje pravih novinarskih priča, navedeno je u pomenutom istraživanju.

Istraživanje OEBSA-a

Istraživanje OEBSA-a o socio ekonomskom položaju novinara u Srbiji od pre dve godine, pokazuje da svaki peti novinar/ka u Srbiji nema, ili ne zna da li mu poslodavac redovno uplaćuje penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje. Plaćene putne troškove ima oko 27 odsto novinara/ki, a isti procenat ima plaćen godišnji odmor.

Oko 15 odsto nema pravo na odsustvo zbog odlaska kod lekara, a ko 14 odsto nema pravo na sloobdne dane, a 50 odsto nema uvećanje zarade zbog povećanog obima posla, potpisan kolektivni ugovor ima oko 40 odsto novinara/ki.

Isto istraživanje govori da je socio-ekonomski položaj žena u novinarstvu lošiji, od njihovih kolega, novinarke su izloženije napadima na internetu, uvredama, mizoginiji, govoru mržnje i uznemiravanju zbog profesionalnog rada, ali i zato što otvoreno iznose stavove. Posebno je nezavidan položaj novinarki dopisnica, koje vrlo teško usklađuju profesionalne obaveze sa porodičnim obavezama, delom i zbog još uvek jakog patrijahalnog odnosa u porodici.

Rezultati istraživanja novinarskih udruženja takođe govore da su novinarke zabrinute zbog nedostatka sindkilanih organizacija, zatim da u redakcijama u kojima su angažovane, ne postoji regulisano porodiljsko odustvo…

Iz novinarskih udruženja, slažu se, da problema ima, ne samo u užičkom kraju, slične su prirode kao i u drugim gradovima Srbije, da je ekonomski položaj na krajnje nezavidnom nivou, ilustrativan je podatak da novinari/ke u užičkim redakcijama uglavnom rade za minimalac. Prisutan je i nedostatak mladog kadra, koji se po završetku školovanja radije odlučuje da radi PR poslove u boljim firmama od novinarskih.

Iz novinarskih udruženja obično evidentiraju probleme, predlože stategiju, kažu da je važno da se sagleda pravo stanje stvari na terenu, uzrok vide u lošem modelu i primeni projektnog sufinansiranja od koga uglavnom žive užički mediji, jer je ovdašnje medijsko tržište malo. Svesni su da u manjim lokalnim sredinama, gde se uglavnom svi poznaju, posebno je teško ispoštovati sve standarde profesionalnog novinarstva, jer upravo na toj osnovi postoji i specifična vrsta pritiska na rad novinara/ki.

Zajedničkim snagama sa novinarkama iz Zapadne Srbije pokuašćemo da predložimo mere koje bi dovele do poboljšanja najpre ekonomskog, a zatim i društvenog položaja novinarki u čitavoj Srbiji. Osvetlićemo i nezavidan položaj novinarke dopisnice koja mora otići i danju i noći, po snegu i po velikoj vrućini na mesto događaja, ali i teškoće sa kojima se novinarke susreću u pribavljanju neophopdnih inforamcija, posebno kada su državni organi u pitanju.

Kako poboljašati ekonomski i društveni položaj

Šta novinarke u užičkom kraju predlažu kako bi im se poboljašao ekonomski i društveni položaj, kome treba da se obrate, šta treba promeniti u medijskom zakonodavtsvu, to je samo deo pitanja na koje odgovore očekujemo kroz naše istraživanje o položaju novinarki u užičkom kraju, posebno o položaju novinarki dopisnica.

Dodajmo, da je interesovanje žena za medije i dalje veliko, one su većina na fakultetima žurnalistike. A tokom jedne novinarske škole, koju je organizovalo udruženje „UžiceMedia“ i istoimeni portal, od 25 polaznika na radionicama većinom su bile devojke, čak njih 24.

Narednih meseci u serijalu Ja novinarka dopisnica nastojaćemo da uz pomoć medijskih stručnjaka, koleginica novinarki, vlasnika lokalnih užičkih medija,regionalnih medija Zapadne Srbije, predstavnika medijskih udruženja, sindikata odgovorimo na niz zanimljivih pitanja i upotpunimo naše teme:

• Koliko ima žena u lokalnim medijima, kakav je njihov status;
• Položaj medija i medijskih radnika u lokalu, šta govore istraživanja;
• Šta čine strukovna udruženja, a šta sindikat da se stanja popravi;
• Da li deo odgovornosti za loše stanje snose sami novinari/ke, mediji;
• Povezivanje lokalnih redakcija, predlog za osnivanje udruženja novinarki iz Zapdne Srbije;
• Predstavljanje novinarki dopisnaca iz užičkog kraja.

JA NOVINARKA DOPISNICA – Prava mala, obaveze velike, je naš novi serijal, a do sada su novinari i saradnici UžiceMedia  realizovali više projekata, neki od njih su:

• „VELIKI RAT“
• „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“ 
• „KULTURA DIJALOGA“
• „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
• „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
• „ČUVARI TRADICIJE“
• „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
• „NA ZAHTEV ČITALACA
• “PESMA KAO LEK”
• NOVINARSKA ŠKOLA
• „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
• Ostali tekstovi u kategoriji MEDIJI