Najčešće greške pri pokušajima štednje ćemo razmotriti u ovom tekstu, uz konkretne savete kako da ih izbegnete i postignete održivu finansijsku disciplinu.
Najčešće greške Neinformisano birate oblik štednje, bez praćenja tržišta i vrednosti novca
Jedna od najčešćih grešaka jeste odluka da se štedi bez prethodne analize dostupnih opcija i aktuelnih tržišnih uslova. Mnogi građani u Srbiji i dalje svoj novac čuvaju isključivo u banci, bez razmišljanja o alternativnim oblicima štednje koji mogu pružiti bolju zaštitu od inflacije ili ekonomskih oscilacija.
Na primer, ako se odlučite da deo svoje ušteđevine usmerite ka investiranju u plemenite metale, neophodno je da znate kako funkcioniše tržište. Kada je u pitanju unca zlata cena ima rastući trend kroz istoriju, ali se ona svakodnevno menja u zavisnosti od globalnih ekonomskih faktora. Kupovina zlata „naslepo“, bez praćenja cene može rezultirati gubitkom vrednosti u odnosu na trenutak ulaganja.
Takođe, često se zanemaruje mogućnost kombinovanja različitih oblika štednje – oročene štednje, investicionog zlata, državnih obveznica ili čak investicionih fondova. Umesto da se štednja sagleda kao strategija sa više komponenti, mnogi ostaju u zoni komfora i odlučuju se za jednu opciju, često najmanje isplativu.
Zato je edukacija prvi korak ka uspešnoj štednji. Potrudite se da razumete osnovne pojmove – kako funkcionišu kamate, kako se oporezuje štednja, kako se meri inflacija i zašto je cena zlata po unci pokazatelj poverenja tržišta u stabilnost valute. Bez ovih znanja, lako možete napraviti pogrešan potez, čak i ako štedite redovno.
Najčešće greške Štedite bez konkretnog cilja i vremenskog plana
Druga česta greška je štednja „na slepo“, bez definisanog cilja, vremenskog okvira i logične strategije. Ljudi često štede „za svaki slučaj“ ili „za crne dane“, što samo po sebi nije loše, ali bez jasne svrhe, takva štednja brzo postaje demotivirajuća i neodrživa.
Kada nemate cilj, lakše vam je da se odreknete planiranog izdvajanja jer ne vidite konkretan rezultat. Primera radi, ako štedite 5.000 dinara mesečno bez jasnog razloga, velika je verovatnoća da ćete posle nekoliko meseci prestati jer ne znate ni zašto to radite. Međutim, ako sebi postavite cilj – npr. „štedim za zimovanje u iznosu od 80.000 dinara u narednih 12 meseci“ – tada proces ima smisao.
Takođe, štednja bez vremenskog okvira otežava kontrolu napretka. Bez postavljenog roka, nećete znati da li ste na dobrom putu ili zaostajete. Dobar finansijski plan sadrži konkretne ciljeve, rokove i način praćenja uspeha – što vam pomaže da ostanete fokusirani i motivisani.
Jedan od najboljih načina da ovo prevaziđete jeste pravljenje ličnog finansijskog plana. Podelite štednju na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve. Kratkoročni mogu biti npr. za letnji odmor, srednjoročni za renoviranje stana, dok dugoročni uključuju penziju ili ulaganje u nekretninu. Kada znate zašto štedite, svaka uplaćena suma ima mnogo veći psihološki značaj.
Oslanjate se isključivo na ostatak novca umesto da štednju planirate unapred
Jedna od najčešćih zamki je ideja da ćete „uštedeti šta ostane na kraju meseca“. To gotovo nikada ne funkcioniše. Kad se sve troškovi podmire, obično ne ostane dovoljno da se ozbiljno uštedi. I tako iz meseca u mesec, bez stvarnog pomaka.
Pravilna štednja funkcioniše obrnuto – prvo štedite, pa onda trošite. Ovo se u finansijskoj terminologiji naziva princip „plati sebi prvom“. Kada dobijete platu ili prihod, odmah odvojite unapred definisan iznos za štednju, pa tek onda rasporedite ostatak na druge potrebe. Taj pristup čini štednju navikom, a ne opcijom.
Jedan od razloga zbog kojih ljudi ne primenjuju ovaj princip je strah da neće imati dovoljno za život. Međutim, u praksi, kada unapred odvojite novac za štednju – bez obzira da li je to 2.000 ili 20.000 dinara – prilagodite svoje trošenje ostatku budžeta. Na taj način gradite finansijsku disciplinu i razvijate osećaj kontrole nad sopstvenim novcem.
Važno je i da štednju tretirate kao obavezan trošak – baš kao kiriju, račune ili ratu za stambeni kredit. Ako je stavite na dno liste, lako će biti prva koju preskočite. Ali ako je na vrhu, postaje deo rutine.
Oslanjate se na gotovinu umesto da koristite digitalne alate i automatizaciju
Još jedna često zanemarena greška je preterano oslanjanje na gotovinu i nedovoljno korišćenje savremenih finansijskih alata. Ljudi koji čuvaju novac „u koverti“ kod kuće, često misle da imaju veću kontrolu nad troškovima. Međutim, takav pristup nosi više rizika nego prednosti – od gubitka vrednosti usled inflacije, do fizičkog rizika od krađe ili požara.
Pored toga, gotovina ne nudi nikakvu kamatu, ne razvija naviku praćenja troškova i otežava analizu kuda vaš novac odlazi. Današnje digitalne aplikacije i servisi omogućavaju vam da automatizujete štednju, postavite ciljeve, vizualizujete napredak i čak dobijate podsetnike.
Na primer, mnoge banke nude mogućnost automatskog prebacivanja određenog iznosa svakog meseca na poseban štedni račun. Kada ne morate da razmišljate o tome, štednja postaje dosledna. Takođe, aplikacije poput Wallet, Spendee ili domaćih alata za budžetiranje mogu vam pomoći da identifikujete nepotrebne troškove i preusmerite ih u štednju.
U digitalnoj eri, neiskorišćavanje dostupnih alata za upravljanje novcem više nije opravdano. Ako želite ozbiljno da štedite, iskoristite sve što tehnologija nudi – biće vam lakše, preglednije i efikasnije.
Najčešće greške moraju se izbeći, a uspešna štednja nije stvar slučajnosti, već rezultat znanja, plana i discipline. Kada izbegnete najčešće greške i počnete da svesno upravljate svojim novcem, štednja prestaje da bude teret i postaje alat ka sigurnijoj budućnosti.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
