Dragana Bjelica, novinarka, govorići o pismenost u lokalnim medijima, skreće pažnju na važnost uredničkog posla:“Na nepismenost su prvo urednici ukazivali, zatim lektori. Urednici su ti koji početnicima govore: čitaj Crnjanskog, Kiša, Dostojevskog. Čitaj Embrouza Birsa. Čitaj „Operaciju Bild“ Gintera Valrafa. Svako može pokrenuti portal i registrovati ga kao medij. Svako može biti u tom smislu i novinar. Ipak, publika prepoznaje pismene, profesionalne novinare i medije. Njima veruje“, – a o važnosti lokalnih medija kaže:
– Profesionalni lokalni mediji danas su preko potrebni. Njihovo postojanje je i mera kvaliteta života ljudi u tim sredinama.Taj značaj, naravno, ne ide ruku pod ruku sa uslovima rada, količinom novca u medijskom poslu. Tu dolazimo i do problema opstanka profesionalnih novinara u lokalnim medijima. Nije mera demokratije ako lokalna televizija ili portal samo direktno prenosi zasedanja tamošnje skupštine.
Ako nemate uz kameru i profesionalnog novinara koji vas u najkraćem izvesti šta je posle celodnevne diskusije odlučeno, ko se za šta zalagao, kakve to posledice ima po vas. Novinara i medije koji će da postavljaju pitanja, javno iznose to što je problem. Nije isto imate li u vreme koronavirusa neophodne informacije baš tu gde jeste. Epidemija koronavirusa je potvrdila značaj postojanja dobrih lokalnih medija. Onih koji će postavljati i pitanja koja nisu prijatna donosiocima odluka, buniti se zbog nedostatka zvaničnih informacija u svojim sredinama.
UM: Pismenost u lokalnim medijima, istraživači lokalnog novinarstva u Srbiji, tvrde, nije na zavidnom nivou, jer je kadrovska struktura poražavajuća, koji su uzroci, i posledice?
Dragana Bjelica – Novinarski posao spada u atraktivne poslove, kao sa filmskog platna. Zahteva entuzijazam i sposobnost da istrpite kritiku čak i kada znate da ste u pravu i da ste dobro radili, a da ste na tapetu jer nečijim političkim ili ekonomskim interesima to ne odgovara.
Novinarski posao je, jer se radi o slobodi izražavanja, nelicenciran. Svako može, bez obzira na nivo i vrstu obrazovanja da se u njemu nađe. Sa mladim novinarima je potreban rad. S jedne strane potrebno je da su oni zainteresovani za novinarstvo, da imaju priliku da istražuju, otkrivaju. Danas je izazov i što su mladi tehnički pismeniji za rad u novim medijima od urednika sa kojima se susreću u tradicionalnim medijima.
Potrebni su motivisani urednici. Potrebna je infrastruktura. Na nepismenost su prvo urednici ukazivali, zatim lektori. Urednici su ti koji početnicima govore: čitaj Crnjanskog, Kiša, Dostojevskog. Čitaj Embrouza Birsa. Čitaj „Operaciju Bild“ Gintera Valrafa. Svako može pokrenuti portal i registrovati ga kao medij. Svako može biti u tom smislu i novinar. Ipak, publika prepoznaje pismene, profesionalne novinare i medije. Njima veruje.
UM: Koliko danas novinarska udruženja mogu uticati na poboljšanje kadrovske strukture u lokalnim medijima?
Dragana Bjelica – Novinarska udruženja organizuju obuke za unapređenje znanja i sticanje veština. Udruženje novinara Srbije je i kroz Novinarsku školu, Školu veb novinarstva i Školu video novinarstva radilo sa značajnim brojem novinara iz lokalnih medija, kao i onima koji žele da se bave novinarstvom. Školu veb novinarstva je pohađalo nekoliko redakcija medija nacionalnih manjina.
Cilj je da uskoro pokrenemo školu multimedijalnog novinarstva. Nastavu je moguće pohađati na daljinu. Gde god da žive, oni koji žele, mogu da uče iz svog doma.
UM: Da li je dobra kadrovska slika nekog medija uslov profesionalnog rada medija, i slobode medija?
Dragana Bjelica – Moglo bi se reći da je tako. Novinari i urednici koji su sigurni u svoj rad, profesionalno znanje, poštuju standarde sigurno su manje podložni pritisku, odnosno, jasno ga prepoznaju i znaju da mu se suprotstave.
UM: Koliko medijska (ne)pismenost utiče na pojavu senzacionalizma u lokalnim medijima, koliko uopšte u lokalnim medjima ima senzacionalističkog i govora mržnje?
Dragana Bjelica – Ako poštujete profesionalni kodeks umanjujete mogućnost da odlutate u senzacionalističko izveštavanje. Svi možemo da pogrešimo. Lako se prepozna kakva je namera. Da li ste kao novinar, urednik, medij preduzeli sve pa pogrešili, da li je omaška, neznanje, ili je senzacionalizam to što želite da negujete.
Senzacionalizam je sveprisutan u nacionalnim medijima, ne može da ga nema i u lokalnim. Recimo, na sudu je Radio-televizija Pančevo koju je tužio novinar pančevačkog portala Nenad Živković. UNS je u februaru protestovao zbog priloga te televizije u kom je Živković nazvan „klasičnom lažovčinom“, „smradom“, „separatistom“, „dangubom“, „licemerom“… To je govor koji profesionalni mediji ne neguju.
UM: Medijska pismenost je dvostruk proces i pojam – pismenost medija i pismenost konzumenata medija, odnosno sposobnost da razumeju i na pravi način „čitaju“ mediji. Kakva je danas situacija u Srbiji, ko je (ne) pismeniji, poblika, ili mediji?
Dragana Bjelica – Imate medije koji svesno krše pravila i to publika prepoznaje. Nije dobro to što Regulatorno telo za elektronske medije ne uspostavlja dobre standarde za rad nacionalnih televizija. I to se prepoznaje.
UM: Kako tumačiti medije u kojima se novinarski posao radi iz hobija?
Dragana Bjelica – Kao izuzetno nepovoljno stanje.
UM: Da li odgovorne državne institucije svojim radom podstiču voluntarizam i nepismenost u lokalnim medijima, uzimajući pre svega način na koji država i lokalna samouprava realizuju takozvano projektno finansiranje medija? Ko prepoznaje javni interes?
Dragana Bjelica – To je prava tema. Projektno sufinansiranje se pretvorilo u slamku spasa za opstanak lokalnih medija, za finansiranje redovne produkcije i zaposlenih koliko god je to moguće. A ni to nije dovoljno.
Naravno oni koji nisu naklonjeni vlastima u toj raspodeli novca na lokalu slabo prolaze. Novac koji država i lokalne samouprave izdvajaju za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja ne ide za neke dodatne, posebne sadržaje od javnog interesa, već za preživljavanje.
Komisije, način raspodele novca, kvalitet projekata, njihove realizacije, bolna su tema. Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja izgleda potpuno suprotno od onoga što je bio neki plan.
UM: Kome odgovara medijska (ne) pismenost ?
Dragana Bjelica – Zdrava medijska scena sigurno odgovara svakom društvu. Nezdrava ne može nikome da odgovara.
UM: Kakva je budućnost lokalnih medija kada je u pitanju profesionalizam u radu?
Dragana Bjelica – Uverena sam da se profesionalni lokalni mediji moraju spasiti. Da moraju ojačati. Tamo gde ne postoje moraće se pojaviti. Nadam se svetlijoj budućnosti.
Dragana Bjelica je završila novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Novinarstvom počela da se bavi na trećoj godini studija. Saradjivala u redakcijama Večernjih novosti, NIN. Uredjivala stručni časopis Link.
U Udruzenju novinara Srbije od 2006. godine radila na pokretanju i razvoju moderne informativne službe, ukljucujuci razvoj sajtova i drustvenih mreza UNS-a, zatim obrazovnog centra.
Osmislila i organizovala za UNS mnogobrojne stručne obuke, okrugle stolove, projekte, od kojih su od posebnog značaja oni u vezi sa decom i medijima u saradnji sa UNICEF-om.
Dragana Bjelica je bila jedna od naših sagovornica u serijalu „Lokalno, a profesionalno“, izdvajamo odgovor na pitanje koliko su strukovna udruženja učinila da se spreči gašenje radio, tv stanica i novina u Srbiji:
– Naivno su udruženja verovala da će privatizacija medija svima doneti dobro i da će tržište omogućiti jednake uslove za sve. Došli smo do toga da oni koji su očekivali da će nelojalna konkurencija okačena na budžet nestati, a baš njima te pare doći, sada znaju surovu stvarnost. Nestao je jedan broj lokalnih medija. Privatizovane redakcije rade u surovijim uslovima.
Država Srbija danas manje ulaže novca u sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja nego što je nekad kada su postojali i mediji u državnom vlasništvu. Nema ni onoga ko može da kaže da sistem projektnog sufinansiranja nije izvitoperen na način da tu manju količinu novca za medije vlasti opet preko svojih komisija dodeljuju sebi bliskim medijima u privatnom vlasništvu.
Razgovarala Novka Ilić
Tekst je nastao u okviru projekta „ZNANJEM DO ISTINE BEZ SENZACIJE“, koji realizuje Udruženje „UžiceMedia“ na istoimenom Portalu. Projekat se sufinansira iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Hroniku kovid – 19 tokom novembra možete videti na UžiceMedia.
Hroniku kovid – 19 tokom oktobra možete videti na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
