Živojin Rakočević, novinar govori u serijalu „Znanjem do istine bez senzacije“ o medijskoj pismenosti, sa posebnim osvrtom na stanje u lokalnim medijima. Po njemu su lokalni mediji važni, pa i u malim sredinama jer utiču na život pojedinaca i zajedice.
– Iskustvo modernog sveta kaže da bez slobodnih medija na lokalnom nivou, makar i u zajednici koja ima hiljadu ljudi, nema razvoja, nema dijaloga i dobre atmosfere koja stvari pokreće napred.
Slobodni lokalni mediji su najbliže problemu običnog čoveka, oni vide korupciju koja direktno pogađa ljude, oni imaju u rukama korektive koji svakog trenutka utiču na život pojedinca i male zajednice.
O pismenosti u lokalnim medijima
– Pismenost je široki pojam koji danas znači da novinar „mora“ znati sve. Tako ćete čuti da je neko: tehnološki nepismen, funkcionalno nepismen, internet nepismen… Tehnologija je omogućila da jedan čovek može sebe da proizvede u medij i da ima čitaoce, sledbenike i publiku.
Tako se stvara utisak pluralizma i različitih glasova, ali to ne znači da takav „medij“ ima bilo kakve obaveze i odgovornost prema lokalnoj sredini, a kamoli prema pismenosti ili medijskoj pismenosti.
S druge strane, mediji na lokalu imaju mali broj ljudi i gotovo po pravilu su na ivici opstanka, sa stalnim pritiscima i odlaskom kadrova. Najčešća rečenica glasi: „Taman smo ga osposobili i naučili da radi, a on ode za veću platu“.
Živojin Rakočević:
Pismenost novinara i profesionalnost medija
– Postoje i oni koji često imaju potrebu da, u određenom periodu, sami iz hobija obavljaju neke medijske delatnosti, ali to često kratko traje ili ima neki specifično lični interes. Sa njima ne bi trebalo poistovećivati one koji se bave hronikom, feljtonima ili različitim istraživanjima koja dugo traju.
Novinarska udruženja bi trebalo da budu osnovna podloga i mesto odakle dolazi podsticaj i sigurnost. Odatle bi moglo da se krene u dubinu medijskog prostora, da – pored škola, seminara, pravne zaštite – udruženja šalju članove koji će raditi u redakcijama i pomagati da se podiže nivo pismenosti i sloboda.
Medijska pismenost kao uslov profesionalizma
– Nije uslov, ali dobro polazište jeste, jer profesionalac bi trebalo da zna šta je sloboda, etika, kao i da proširuje granice koje nameću politika, biznis, autocenzura i lokalni zakoni ćutanja i nezameranja.
Živojin Rakočević:
Nepismenost i senzacija, uzrok i posledica
– Senzacija je najčešće dovoljna sama sebi i retko će neko izgovoriti rečenicu: „ovo je pismena ili nepismena senzacija“. Senzacijom se često smatra i onaj sadržaj koji pređe granicu lokalnog okvira i lokalnih medija, a što se mržnje tiče ona zna da bude sofisticirana, puna aluzija razumljivih onima kojima je upućena na lokalu. Razume se da ima i otvorenih, brutalnih napada u kojima niko nije pošteđen uključujući i članove porodice i maloletnike.
Ko je danas (ne) pismeniji, mediji ili njihovi konzumenti?
– Ovo pitanje može da ilustruje jedna anegdota koja se vezuje za našeg nobelovca Ivu Andrića. Jednom prilikom on je diktirao neki tekst, a gospođa koja je kucala je rekla: „izvinite, ali u „Politici“ ne pišu ovako. Nobelovac je odgovorio: da prihvata verziju koja se koristi u „Politici“. Ova priča se sačuvala u različitim oblicima i pokazuje idealan oblik poverenja između velikog Andrića i najstarijeg dnevnog lista na Balkanu. Zamislite da vam je obrazac pismenosti neki od današnjih tabloida. Kada tako posmatrate pismenost, kada vidite njihov tiraž onda postoji veliki razlog za brigu.
Finansiranje medija i profesionalnost
– Finansiranje medija na lokalu se u ogromnom broju slučajeva pretvorilo u farsu i diktat lokalnih samouprava. UNS se zalaže za izdvajanje dva odsto iz lokalnih budžeta za medije, za nezavisni rad komisija, za dobre projekte, za slobodu odlučivanja, za javni interes koji mora biti prepoznat.
Medijska (ne) pismenost kao deo javnog života pojedinca
– Medijska pismenost ili nepismenost je postala i deo javnog života pojedinca, i često je dovedena do nivoa u kom on kao konzument medijskih sadržaja mora da odlučuje šta je laž a šta je istina, šta je spin a šta je realnost. Politička realnost kreira u velikoj meri i medijsku sliku i medijsku realnost, zato se upravo „Politika“ vidi kao glavni „korisnik medijske nepismenosti“. Različiti načini i metodologija pristupa, brzina i količina informacija ostavljaju isto tako velike mogućnosti za manipulaciju.
Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) više od decenije piše za „Politiku“, dugogodišnji je član Uprave UNS-a, a potpredsednik najstarijeg srpskog novinarskog udruženja bio je od 2009. do 2013. godine.
Rakočević je borben i uporan, ali razborit novinar, spada u najzaslužnije pojedince za osnivanje, razvoj i opstanak srpskih medija na Кosovu i Metohiji nakon NATO agresije 1999. godine.
Nemerljive zasluge ima za okupljanje novinara i jačanje Udruženja novinara Srbije na Кosovu i Metohiji, ali i za izrastanje UNS-a u najjače regionalno novinarsko udruženje nakon 2000. godine. Rakočević je izvanredan tumač društvenih zbivanja u Srbiji i regionu. Spada u retke novinare uvažene na različitim stranama podeljene srpske medijske i novinarske scene.
Živojin Rakočević je rođen 1973. godine. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Prištini na Кatedri za srpsku književnost i jezik, a magistrirao na Univerzitetu u Beogradu.
Pokretao je i uređivao široku lepezu medija, od dečijih, medija iz oblasti kulture, do informativno-političkih.Sa 27 godina, uz nekolicinu novinara, pokrenuo je Кim radio čiji je glavni i odgovorni urednik od 2000. do 2008. godine.
Uporedo, bio je predsednik КOSMA mreže u koju su se udružile radio stanice izolovanih srpskih naselja i glavni urednik magazina „Glas juga“.Nagradu „Milan Pantić“ za hrabrost u izveštavanju o pogromu nad Srbima na КiM koji se dogodio 17. marta 2004. dobio je iste godine. Nagrada Udruženja novinara Srbije za borbenost u novinarskom izražavanju „Aleksandar Tijanić“ pripala mu je 2019. godine.
Rakočević je bio član Saveta Republičke radiodifuzne agencije od 2009. godine do 2014. godine. Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije bio je od 2018. godine do 2020. godine.Direktor je Doma kulture u Gračanici u kojoj živi i radi.
Razgovarala Novka Ilić
Pogledajte i druge teksotove iz serijala „Znanjem do istine bez senzacije“ koje su pripremili naši novinari: „Medijska pismenost kao temelj intelektualnih sloboda“ i „Znanjem do istine – Da li novinar mora da zna sve“.
Tekst je nastao u okviru projekta „ZNANJEM DO ISTINE BEZ SENZACIJE“, koji realizuje Udruženje „UžiceMedia“ na istoimenom Portalu. Projekat se sufinansira iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Hroniku kovid – 19 tokom oktobra možete videti na UžiceMedia.
Hroniku kovid – 19 tokom septembra možete videti na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
