Dr Nataša Đurković – Iako se u javnosti ponekad stiče utisak da je beba više, nažalost beba je manje. Granica rađanja viša je nego ranije potvrđuju stručnjaci koji se svakodnevno susreću sa natalitetom i realnim podacima. Svako vreme ima svoje specifičnosti što se odražava i na rađanje.

Iskustva pokazuju da su majke sada mnogo zahtevnije i više traže i od porodice i zdravstvenih radnika. Sve više se govori o demografskoj slici našeg društva ali i o reproduktivnom zdravlju.

Sa ovogodišnje Puzijade u Užicu (Foto: UžiceMedia)

Dr Nataša Đurković, pedijatar – neonatolog, načelnica Odeljenja neonatologije Opšte bolnice Užice poslednjih godina ima lepu saradnju i sa Udruženjem „Roditelj„, jer su sve aktivnosti koje realizuju u korist dece i porodice. Njeni stručni saveti su od velikog značaja za sve zainteresovane jer ima višegodišnje iskustvo u radu sa bebama.

– Iako se u javnosti ponekad stiče utisak da je beba više, nažalost beba je manje. U užičkom porodilištu rađa se oko 1500 beba godišnje i taj trend se održava, jer se tu rađaju deca iz celog Zlatiborskog okruga. Što se tiče grada Užica i okoline svake godine je sve manje dece. I po upisu dece u prvi razred ta brojka govori o realnoj slici, – navodi dr Đurković.

Dr Nataša Đurković (Foto: UM)

Užička neonatologija Opšte bolnice Užice ništa ne odstupa u odnosu na druge delove Srbije. Problemi koji nastaju kod prevremeno rođene dece su povezana sa nezrelošču pluća i otežanim disanjem.

Bebe rođene blizu termina, najčešće carskim rezom imaju produženu adaptaciju i potrebu za dodatnim kiseonikom, a kod terminskih beba uzrok hospitalizacije najčesće infekcija. Svaka vantelesna trudnoća je i rizična trudnoća, pa bebe iz takvih trudnoća zahtevaju i veći nadzor.

– Mladi više razmišljaju da se obezbede materijalno pa tek onda o porodici i potomstvu.A godine prolaze. Najbolje godine za rađanje prođu u toj težnji za materijalnim sticanjem, pa se onda suoče sa sterilitetom koji treba da se leči.

Tako da se i reproduktivne godine menjaju i sada je granica mnogo viša nego ranije, što samim tim nosi i neke posledice, – naglašava naša sagovornica i dodaje da poslednjih godina raste broj parova koji se odlućuju na treće i četvrto dete.

Mladima treba predočiti i stručno mišljenje

Dr Nataša Đurković dodaje da mladima treba predočiti i stručno mišljenje kako treba da vode računa o svom zdravlju, o negativnom uticaju alkohola, droga, seksualno prenosivih bolesti…. Sve ono što smo ranije mislili da je iskorenjeno, sada se nažalost vraća.

Majčino mleko i majčino srce nemaju zamenu

Ono što je lepši deo vezan za potomstvo odnosi se na prirodu koja je sve regulisala, neraskidivu vezu majke i deteteta, majka ima mleko, a beba refleks sisanja i u tome treba uživati.

Nema ništa zdravije, humanije, lepše od toga. Majčino mleko nije samo hrana, ono utiče na psihomotorni, emotivni razvoj deteta, štiti ga od infekcije, smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa, alergija.

Svakodnevno u radu sa porodiljama podstićemo podoj, a malom broju majki koje iz medicinskih razloga nisu u mogućnosti da doje savetima pomaženo da problem prebrode i uživaju u materinstvu, zaključila je dr Đurković.

Veliki broj učesnika Puzijade (Foto: UM)

„ZNANJE I BRIGA NA VREME“ je naš novi serijal, do sada su novinari i saradnici „UžiceMedia“ realizovali više zanimljivih i edukativnih sadržaja. Izdvajamo:

Za još korisnih tekstova iz društvareportaža, pratite naš sajt!

- Advertisement -