ŽENA NA SELU, VAZDA MUČENICA

Žena na selu u našim krajevima uvek je teško živela. „I danas mi srce cepa njena rečenica: „Što da spašavamo nešto ako je „kilavo“. Ako pretekne koje znači da mu je suđeno da živi. Prirodna selekcija je najbolji lekar“, ispričala nam je naša sagovornica.

Podaci o broju ubijenih žena tokom ove 2023. godine su alarmantni, najmanje 27 žena je ubijeno, navode iz Autonomnog ženskog centra.

Nastradale žene najčešće su ubili partner, otac ili brat. Nažalost, najveći broj femicida dešava se na mestu koje bi trebalo da bude najbezbednije, u sopstvenom domu.

Situacija je alarmantna i konstantno se sprovode kampanje protiv rodno zasnovanog nasilja, poslednja je bila do sredine decembra, „16 dana aktivizma“, gde se kroz različite akcije ukazivalo na ovu situaciju.

Iz ženskih udruženja kažu da postoji nepoverenje u institucije i da bi fokus trebalo da bude na zaštiti žrtve, a iz insititucija države da se ne treba osvrtati na loše primere rada u praksi, već da treba uvek prijaviti nasilje.

Nažalost dnevna štampa je prepuna ispovesti žena koje su brutalno mučene danima u domovima svojih partnera, njihovih majki. Neke od njih su pretučene do neprepoznatljivosti, druge su bile u nekoj vrsti „kućnog pritvora“, zatočene, da niko o njima ništa i mesecima ne zna, da misle da su nestale.

U ispovesti jedne žene se navodi da je tukao čak i u trudnoći, a da sa batinama nije prestao ni nakon porođaja. Nesertna žena je ispričala i da joj je stalno govorio da će je ubiti.

Neke od njih, nažalost, postale su deo najcrnje i najtužnije statistike koju naša zemlja beleži, a ništa bolja situacija nije ni u regionu.

Iz života jedne žene: Kada drugi odlučuju o mom životu

I ovo što se sada događa nije nikakva novost, uvek je ovih problema bilo, posebno kada je u pitanju žena na selu. Samo što se ćutalo, krilo. U medijima se o ovom temama manje pisalo.

Probaću da na slikovit način predstavim život žena ranije u selima užičkog kraja.

Radojku sam upoznala u jednom zlatiborskom selu. I u odmaklim godinama lepa, tamna kosa, uredna frizura, neke zelene, krupne oči, prvo su što vidiš na njenom licu. Ja sam tada pravila reportažu, a pričale smo o svemu i svačemu, dotakosmo se mnogih tema. Jedna od njih je položaj žene sredinom prošlog veka.

-Znaš, u to vreme je bilo normalno da muž tuče ženu. To sam ja redovno viđala u porodici iz koje sam došla u novu kuću i novu porodicu. Moje strine su nakon pijanstva mojih stričeva imale uvek poneku modricu. Vešto prikrivale, te pala sa tavana, te udarila je vrata… – priseća se.

A šta je sve moja vesela baba podnosila, šta se sve njoj događalo, e to je tek za priču. Muž joj, moj deda, prek, niko mu ništa nije smeo reći. Kod njega je bilo po onoj narodnoj „on okom ona skokom“. I nikad nije dobro. Znao je pretući do nepropoznatljivosti, a sinovi ni da „pisnu“, pa pretnje, „zaklaću te ko zeca“, „visićeš na ulaznim vratima“… – priča Radojka.

– Ja sam se ipak nekako nadala da mene nešto takvo neće snaći. I doista me nije snašlo od čoveka za koga sam se udala. Bio je plav, na svoju pokojnu majku, nežan, pun razumevanja, voleo je muziku, kad zapeva, obuzme te milina.

Ako pretekne koje znači da mu je suđeno da živi

Činilo se da sam bolje prošla od svoje babe. Ali sve je to trajalo otprilike prvu godinu. Problemi su počeli pred kraj moje trudnoće. Ne, ne od njega, već od njegove babe Dostane, koja je bila glavna u tom domaćinstvu gde su bila trojica njenih sinova, njihovi sinovi, snaje, unučad. Što ona kaže, moralo se uraditi, bez pogovora, – priseća se.

– U trudnoći sam se jedva kretala, stomak mi je bio što kažu „do zuba“, poneka starija žena je govorila da ću se oblizniti (roditi blizance). Ali od rada nisam bila izuzeta.

I zaista je bilo tako. Mesec dana pre termina krene meni porođaj. Selo. Ne dozvoljavaju da idem u bolnicu. Žene oko mene, „diriguje“ baba Dostana. I rodih ja blizance, dečaka i devojčicu. Moji stižu, traže da me vode u bolnicu da se nešto učini da deca prežive. Baba Dostana ni da čuje.

I danas mi srce cepa njena rečenica: „Što da spašavamo nešto ako je „kilavo“. Ako pretekne koje znači da mu je suđeno da živi. Prirodna selekcija je najbolji lekar.“

Ostadoh ja žalosna bez dva minuta starijeg muškog detata za nepunih sedam dana. Gledala sam u ono žensko dete ko u Boga i nadala se da će ono da preživeti. Poživelo je tri meseca i nije moglo.

Dečak nije bio kršten i sahranjen je eno ispod one jabuke, u vrhu dvorišta, tu najviše volim da sedim,- reče i zaćuta.

Vidim joj i nakon tolikih godina suze u očima.

– I posle ja nikako da ostanem trudna. Baba Dostana prigovara. Uh kako sam je mrzela. Onda, nakon tri godine ponovo ostadoh trudna. Dogovorim sa mužem i mojom majkom da čim osetim bolove idemo u bolnicu, peške, peške.

Desi se opet da svi poslom odoše i meni krete porođaj a blizu mi samo baba Dostana. I porodi me. Dete živahno. Devojčica. Molim Boga da me pogleda ovoga puta da bar curica preživi.

Dete se rodilo sredinom decembra. Svekar polazi u opštinu i moj muž kaže da prijavi da se rodilo. On veseo, jedva dočekao, pita kako ime da joj damo, da svratim kod kuma da pitam.

Iskoči odnekud Dostana i kaže: „Ne! Nećemo ovo prijavljivati dok ne vidimo da li će preživeti. Možda i ono bude imalo sudbinu bliznadi“.

Uh majko moja koje ja srce imam! Posebno me „žignu“ ispod srca na reč ovo, ni dete, ni curica, nego ovo. Ali oćutah. Oćuta i moj muž. A oćuta i svekar.

A baba Dostana dodaje: „Ako preživi biće mi večno zahvalna jer će godinu biti mlađa, valjaće joj kada se bude udavala. Može godinu više đevovati“.

Pomrači se meni um, odzvanja ono đevovati, htedoh skočiti i jednim potezom je zadaviti, ali me zadrža molećivi pogled moga muža.

Dete je preživelo, sreći mojoj nije bilo kraja. Stiglo je još troje kasnije. I sve sam ih rodila u selu, jedino ovo najmlađe rodih u užičkoj bolnici, jer sam dugo ležala zbog nekih drugih zdravstvenih problema.

A i baba Dostana tada nije bila živa.

E dete moje, žena na selu ti je na ovim prostorima uvek bila paćenica, prava pravcata mučenica, – reče na kraju Radojka.

Iz serijala „NASILJE KAO NAJBOLJE ČUVANA PORODIČNA TAJNA“ izdvajamo – žena na selu:

NADEŽDA SATARIĆ Starije žene iz sela češće žrtve nasilja

SOS telefon ŽENSKI CENTAR UŽICE

NASILJE Kao najbolje čuvana PORODIČNA TAJNA

Prevencija je najbolja odbrana od nasilja ŽENSKI CENTAR UŽICE

Kako pobediti sramotu i stid ŽENSKI CENTAR UŽICE

ŽENSKI CENTAR UŽICE Seoske žene uvek u većem riziku

ŽENE U SELIMA Prijaviti nasilje, još uvek je sramota!

SLAĐANA ROGIĆ Zaštita od nasilja žena sa sela

NEVENA OSTOJIĆ Zašto ćute seoske žene o nasilju?

Izložba VESNE ŽIVANOVIĆ Udružene možemo napraviti više