Braneško polje ovih dana je popularno zbog jedne orginalne i zanimljive reklame. A vozači koji se prvi put tu nađu obavezno smanje brzinu, pomisle da je prava policijska kontrola.
Objava ovih fotografija na društvenim mrežama Užicemedia je bila interesantna čitalačkoj publici. Od nedelje, kada je objavljena, već ima preko 214 hiljada onih koji su je videli, brojni su oni koji su komentarisali, šerovali.
Braneško polje: O Miladinu Lekiću, samoukom umetniku, pesnik Slobodan Ristović:
SAMONIKAO KAO VODA
Naivna umetnost međ’ Srbima je samonikla, kao voda, vetar i rastinje.
Zlatiborci postanu (umetnici – drvodelje) čim počnu čuvati stoku, a to znači, od malena, od vremena kada počnu mlecati.
Prva im je rukotvorina šaranje prutića, i to ne bilo kojeg, već onog sa nežnom korom i još nežnijim likom. To im je prva vajarska rezbarija. A onda, ulepšavaju korice peroreza i noževa, pa kundaka od pravih i izmišljenih pušaka, poklopce kutijica u kojima se čuvaju svakojake stvari, i sve tako dok im se ne zametnu brčići i buknu uveta.
Kada se to dogodi prestanu se igrati. Samo ostanu oni kojima je to Bog odredio. Jedan od takvih je Miladin Lekić iz Šljivovice, koji je sebi izrezbario stado i devojku, zmiju i vuka, aždaju i pticu, pa se sa njima druži i razgovara.
U selu Jabučju kod Lajkovca, nedaleko od znamenite pruge celo selo liči na svoje drvodelje, na Stanisavljeviće: Dragišu, Milana, Žiku i Vesnu i one što tek biraju drvo i nož. Ima sela koji liče na svoje slikare, kao sto neka sela liče na voćnjake i zlatiborska Jablanica na svoje katrandžije i katran. O Miladinu se malo zna, a bilo je i rano, nije on pevač pa da mu posao obave drugi. Njegovom rukom rezbari njegova duša iznikla iz majčinog nedra.
Miladin Lekić
Izlagao je na Zlatiboru i B. Bašti, pred svojom kućom i svojom košuljom. Činilo mu se da može i ume sve. Urođeni dar stvara i tera na stvaranje. Uzalud je izučio za majstora mehaničara. Milije mu je drvo orahovo i drvo kruškovo.
Postajati vajar u Srbiji to je Sizifov posao. U Srbiji je sve vajano i sve propašćeno. Ko zna koji je ovo vajarluk na pomolu i koji je ovo drvodelja u povoju. Ma kako bilo, Miladin Lekić je u prste ulio gleto i deljicu, nož i glačalicu i kao što su se u ajduke odmetali, odmetnuo se međ’ one koji trag sebe u drvetu ostavljaju.
Lekić je rođen 1978. godine u Užicu. Živi u Šljivovici. Njegov početak je okorenio. Mi smo tu, da bi videli šta će iz te šuške i piljevine iznići, šta će okrilatiti i šta poleteti. Za sada je to dar. A to je dovoljno. I ne samo to…
Zabeležio: Slobodan Ristović
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
