Zahvaljujući gospodinu Radivoju Papiću imamo ovaj dodatak, kome se puno zahvaljujemo i ovom prilikom.

Stanovnici sa područja Grada Užica
– nosioci Karađorđeve zvezde –

  • BIOSKA:
    1. Bogdanović P. Svetozar,
    2. Despotović S. Dobrisav,
    3. Jaraković Kosta,
    4. Knežević D. Žarko,
  • BUAR:
    1. Gmizović T. Milan,
    2. Joković J. Petar,
    3. Kujundžić L. Ivan,
  • VRUTCI:
    1. Stevanović V. Gavrilo,
    2. Cvijetić M. Ljubomir,
  • GORJANI:
    1. Milanović S. Jovan
    2. Skoković A. Vasilije
  • GOSTIONICA:
    1. Tomić S. Miloš
    2. Šišić R. Nedeljko
  • GUBIN DO:
    1. Milošević D. Milić
  • DOBRODO:
    1. Jelić A. Milenko
  • DREŽNIK:
    1. Lazović J. Vojin
    2. Cvijović K. Josip
    3. Cvijović M. Mališa
  • DRIJETANJ:
    1. Vrbić J. Velimir
    2. Karaičić V. Jovan
  • DUBOKO:
    1. Jovanović G. Milutin
  • ZABUČJE:
    1. Tamburić M. Ljubomir
  • KAMENICA:
    1. Petrović O. Miloje
    2. Milenković Milun
  • KARAN:
    1. Popović S. Simo
  • KRVAVCI:
    1. Babić J. Branislav
    2. Ivanović Ž. Ivan
    3. Jovanović J. Vojislav
  • KREMNA:
    1. Vračarić M. Jaćim
    2. Selaković S. Zdravko
    3. Selaković Milija
  • KRČAGOVO:
    1. Baćković Spasoje
    2. Stjepović Dragomir
  • LELIĆI:
    1. Milivojević Miljko
  • LJUBANJE:
    1. Nikolić A. Sreten
    2. Prljević V. Svetozar
    3. Tešović L. Milivoje
  • MOKRA GORA:
    1. Jojić V. Petar
    2. Kalabić P. Milan
    3. Milekić Andrija
    4. Popović T. Gvozden
    5. Topalović S. Radisav
    6. Tošić B. Blagoje
    7. Čečarić P. Milutin
  • PONIKOVICA:
    1. Jovanović M. Jestratije
  • POTOČANJE:
    1. Ljubojević M. Milan
  • RAVNI:
    1. Lekić A. Vaso
    2. Ojdanić M. Panto
    3. Smiljanić J. Spiridon
  • RIBAŠEVINA:
    1. Gradinčević Grozdomir
  • SEVOJNO:
    1. Aksentijević O. Vasilj
    2. Erić M. Stojan
    3. Nikolić Svetislav
  • SKRŽUTI:
    1. Damljanović M. Ranko
    2. Žunić J. Dragomir
    3. Milovanović R. Milinko
  • STAPARI:
    1. Milutinović I. Blagomir
    2. Milutinović I. Dragomir
    3. Milutinović M. Radisav
    4. Mirković Stevan
  • Grad UŽICE:
    1. Aračić Vukoman
    2. Aćimović F. Jovan
    3. Bjelić P. Lazar
    4. Božanović Miloš
    5. Božić I. Đorđe
    6. Vasić M. Stevan
    7. Glišić Luka
    8. Gordić J. Živko
    9. Dragutinović O. Milivoje
    10. Draškić M. Panto
    11. Đerić M. Danilo
    12. Đoković Tarić M. Risto
    13. Đorđević Haralampije
    14. Đukić V. Pantelija
    15. Đurić Đ. Milan
    16. Žugić S. Ilija
    17. Zaharić I. Čedomir
    18. Jovanović J. Desimir
    19. Karimanović S. Pavle
    20. Laušević Radovan
    21. Lješević Žarko
    22. Mihailović V. Jevrem
    23. Mihailović M. Miloš
    24. Mlađenović M. Milivoje
    25. Pavićević Đ. Milorad
    26. Pavlović S. Velisav
    27. Pavlović S. Ivan
    28. Pavlović M. Ljubomir
    29. Panić S. Dušan
    30. Perović T. Miloš
    31. Popović A. Mirko
    32. Popović A. Čedomir
    33. Purić R. Milivoje
    34. Radovanović M. Dušan
    35. Radović M. Dragoljub
    36. Rogić T. Strahinja
    37. Savić M. Milivoje
    38. Selaković V. Dragoljub
    39. Spasojević J. Kosta
    40. Stanić M. Andrija
    41. Stefanović V. Ignjat
    42. Stranjaković M. Sreten
    43. Todorović Kosta
    44. Ćatovac, artiljerijski oficir
    45. Hadžić J. Svetozar
    46. Čađević N. Milivoje
    47. Dokić L. Đura

PROFESORI Užičke gimnazije
– nosioci Karađorđeve zvezde –

  1. Vujić Pavle (Užice, 1874-1940)
    • Profesor, direktor užičke gimnazije, senator;
    • Predavao matematiku i fiziku 1898-1913. Direktor 1920-1931;
    • Kao rezervni poručnik u Balkanske ratove ušao je u sastavu 4. puka II;
    • Istakao se u borbama u Sandžaku. Iz oslobodilačkih ratova izašao sa 13. odlikovanja;
    • Iako neoženjen podgajio je troje dece poginulog druga i kolege Mirka Popovića. Uveliko je pomagao siromašne učenike;
  2. Đurić Dragiša (Užice 1871-1941)
    • Filozof, doktor nauka, univerzitetski profesor, jedan od osnivača Srpske socijal-demokratske stranke. Sin prote Đurića. Gimnaziju je završio u Užicu;
    • U Gimnaziji je predavao logiku 1893/4;
    • U Prvom balkanskom ratu, u borbama u Sandžaku, komandovao je četom 4. puka II poziva. Na univerzitetu je predavao istoriju filozofije i etiku. Napisao je pet knjiga iz oblasti filozofije;
  3. Malenković Stevan (Šašinci 1880-Užice 1940)
    • Bio prvi direktor Učiteljske škole u Užicu, a potom i užičke Gimnazije (1933-1939);
    • Bio je svestrano obrazovan, znalac više stranih jezika. Kao mlad pripadao je pokretu
    • Svetozara Milekića. Zalagao se za ujedinjenje svih Južnih Slovena. Bio je prvi horovođa Zlatiborske vile;
    • Učestvovao je kao dobrovoljac u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, gde je i ranjen;
  4. Perović Miloš (Užice, 1874 – 1918. Pariz)
    • Profesor, doktor nauka, pesnik, nosilac Karađorđeve zvezde. Gimnaziju učio u Užicu;
    • Diplomirao filozofiju na Lajpciškom univerzitetu;
    • Profesor nemačkog jezika 1902-1904. Učestvovao u oba Balkanska rata. Imao čin rezervnog kapetana. U Prvom svetskom ratu zarobljen sa teškim ranjenicima u Peći;
    • Zatim razmenjen. Umro je i sahranjen u Parizu 1918;
  5. Popović A. Mirko (1873-1914)
    • Profesor, istoričar, pisac prve istorije Užica;
    • Rođen je u Opariću kod Rekovca 1873. godine;
    • Do ratova 1912–1918. godine bio profesor istorije u Gimnaziji u Užicu. Tada je napisao i objavio poznatu prvu istoriju Užica;
    • U Prvom balkanskom ratu 1912. godine učestvovao kao komandir čete u Četvrtom (užičkom) pešadijskom puku Drinske divizije. Njegova jedinica jednovreme ratovala je u sastavu Javorske brigade. U toku rata stekao čin kapetana;
    • U Prvom svetskom ratu je komandir čete u Četvrtom puku. Sa svojom četom učestvuje u teškim okršajima na Kolubari. Teško je ranjen na Vračem brdu kod Lazarevca i od zadobijenih rana umro u selu Barzilovici, u Šumadiji, 1914. godine;
    • Za hrabrost i ratne podvige dobio je oficirsku Karađorđevu zvezdu IV reda.
  6. Stojanović Ljubomir (Užice 1860- 1930. Prag)
    • Filolog, akademik, ministar prosvete, predsednik vlade;
    • Gimnaziju učio u Užicu i Šapcu. Studirao je slavistiku na Velikoj školi u Beogradu, Beču i Berlinu. Bio je gimnazijski profesor u Užicu(1883-1889) i profesor slovenske filologije na Velikoj školi u Beogradu. U više mandata bio je ministar prosvete, a jedanput i predsednik vlade. Jedan je od osnivača Republikanske stranke i njen prvi predsednik. Bio je član SAN-u i njen sekretar. Bio je dobrotvor Beogradskog univerziteta.
    • Dao je veliki doprinos srpskoj književnosti. Priredio je fotolitografsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja (1897) i napisao studiju o ovom najznačajnijiem ćiriličnom spomeniku srpsko-slovenske pismenosti iz 12 veka. Nastao je po narudžbini zahumskog kneza Miroslava, brata raškog velikog župana Nemanje. Pisan je najverovatnije u Kotoru, oko 1185. godine, za potrebe crkve Svetog Petra i Pavla u Bjelom Polju, zadužbine kneza Miroslava. Rukopis se do 1896 nalazio u Hilandaru kada je polonjen kralju Aleksandru Obrenoviću, prilikom njegove posete. Jedan list knjige je u San Peterburgu. Unesko je Miroslavljevo jevanđelje 2005 u vrstio u biblioteku „Pamćenje svjeta“. Time je uvršten među 120 najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija;
    • Priredio je treće izdanje Vukovog Srpskog rječnika (1898);
    • Priredio je i objavio u 9 knjiga narodne pesme koje je sakupio Vuk Karadžić;
    • Zbirku Vukove prepiske objavio je u 7. knjiga;
    • Veoma značajno mu je delo Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića(1924);
    • Učestvovao je u osnivanju Srpskog književnog glasnika (1901);
    • Pisao je o srpskim štamparijama i srpskim crkvama XV i XVI veka;
    • Iza sebe je ostavio memoare Staro Užice. To su beleške i uspomene iz perioda 1865-1875, iz vremena detinjstva i školovanja u Užicu;
    • Objavio je u 6 knjiga(1902-1926) zbirku Starih srpskih zapisa i natpisa, što je izuzetno značajno za nas istoričare;
    • Proučavajući stare srpske rukopise i pripremajući izdanje srpskih letopisa i rodoslova, on je usput prikupljao i zapise iz rukopisa. U zbirku su uključeni i natpisi na kamenu, izvedeni fresko-tehnikom, urezani u metalne predmete. Zbirka obuhvata građu do 19. veka. Svi natpisi su numerisani od 1 do 10. 552;
    • Prošao je borbeni put u redovima Ibarske vojske.
  7. Trifunović Miloš (Užice, 1871- 1957 Beograd)
    • Profesor, ministar, predsednik Vlade. Maturirao u užičkoj Gimnaziji 1908. predavao geometriju i algebru 1895-97. Za narodnog poslanika u Užičkom srezu izabran 1902. Bio je dugogodišnji poslanik (sve do 1938.) i ministar prosvete u više mandata. Bio je kratko vreme predsednik izbegličke Vlade u Londonu 1943. Posle drugog sv. proveo 2,5 godine u zatvoru. Bio je jedan od osnivača Udruženja Užičana u Beogradu 1923.;

UČENICI Užičke gimnazije
– nosioci Karađorđeve zvezde

U periodu od 1887/88, zaključno sa 1911, po monografiji užičke gimnazije, ispit zrelosti odnosno veliku maturu, položio je 181 učenik.

  1. Aćimović F. Jovan
    • Rođen je u Užicu 1886. godine, gde je završio 6 razreda gimnazije.Učestvovao je u oba Balkanska rata i u Prvom svetskom ratu. Ranjen na Krivolaku, u Makedoniji;
    • U Prvom svetskom ratu napredovao do čina artiljerijskog majora;
    • Po završetku ratova nastavio vojnu službu. Postepeno napredovao do čina brigadnog generala;
    • Kao rezervni oficir zarobljen u aprilskom ratu 1941. godine. Godine Drugog svetskog rata proveo u zarobljeništvu. Umro u logoru Osnabriku u Nemačkoj 1943. godine. Tamo je i sahranjen;
  2. Bjelić P. Lazar
    • Rođen je u Užicu 1892. godine. Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije učio u Užicu, a posle toga završio učiteljsku školu u Jagodini;
    • Bio je član Kluba učitelja socijaldemokrata.. Sarađivao u Borbi i Radničkim novinama. Bio je blizak prijatelj Dimitrija Tucovića. Učestvovao je u ratovima 1912–1918;
    • Između dva svetska rata bio je učitelj u Beogradu, Čajetini i Užicu. Jedno vreme bio je upravnik Doma ratne siročadi u Užicu;
    • U toku rata ranjavan i iz rata izašao kao vojni invalid;
    • Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu u Nemačkoj;
    • Za hrabrost u ratovima dobio je srebrnu vojničku Karađorđevu zvezdu;
    • Pred Drugi svetski rat stalno se nastanio u Užicu gde je i umro 1956. godine;
  3. Bojović P. Petar
    • General, vojvoda, petostruki nosilac Karađorđeve zvezde;
    • Rođen je u Miševićima kod Nove Varoši 1858. godine. Njegova porodica rano se odselila iz okoline Nove Varoši u selo Radaljevo kod Ivanjice. Osnovnu školu završio u Ivanjici, a prvi razred gimnazije u Užicu;
    • Završio je Vojnu akademiju u Beogradu kao prvi u rangu. Posle toga, kao konjički oficir, školovao se u Francuskoj;
    • Kao načelnik štaba Prve srpske armije. Vrlo uspešno vodio je bitku za Kumanovo 1912. godine, a 1913. je kao komandant Primorskog kora učestvovao u osvajanju Skadra;
    • Na početku Prvog svetskog rata komandovao je 1. armijom. Ranjen je u Cerskoj bici;
    • Od decembra 1915. bio je, umesto obolelog Radomira Putnika, načelnik Štaba Vrhovne komande. Rukovodio je reorganizacijom srpske vojske i operacijama za osvajanje Kajmakčalana 1916;
    • Pri proboju Solunskog fronta komandovao je 1. armijom;
    • Pred početak rata 1941. godine imenovan je za pomoćnika vrhovnog komandanta Vojske Jugoslavije, ali su ratni događaji tekli brzo, tako da ovu dužnost nije ni primio. Ratne dane u Drugom svetskom ratu proveo je u Beogradu. Kako je zapisano u listu Vesti od 29. januara 2010. godine, prilikom oslobođenja Beograda, oktobra 1944. godine, u njegovu kuću upao je partizanski poručnik sa dvojicom boraca. Verovatno nisu ništa znali o slavnom vojvodi, pa su mu oteli sablju i počeli ga maltretirati. Kad se umešao vojvodin sin, da zaštiti oca, odveden je u zatvor. Vojvoda je ubrzo potom, 19. januara 1945. godine, umro u Beogradu;
  4.  Dragutinović O. Milivoje
    • Rođen je u Užicu 1883. godine. U Užicu je završio šest razreda gimnazije, a potom je završio nižu školu Vojne akademije. Tokom službe postepeno napredovao do čina pukovnika. Učestvovao u ratovima 1912–1918. U balkanskim ratovima bio komandir voda, a u Prvom svetskom ratu bio najpre zastupnik komandanta bataljona, potom komandant bataljona;
    • U svim okršajima pokazao veliku hrabrost i snalažljivost. Pored velikog broja drugih odlikovanja iz ratova je doneo Karađorđevu zvezdu IV reda;
    • Po završetku ratova 1920. godine učestvovao je u ugušivanju albanske pobune;
  5. Draškić M. Panta
    • Rođen je u Užicu 1881. godine.Završio je vojnu akademiju i kao oficir srpske vojske službovao u Užicu, Požegi i Beogradu;
    • U Balkanskim ratovima kao kapetan komandovao je jednom četom. Ranjavan kod Kumanova i na Bitolju. Osobitu hrabrost pokazao u Drugom balkanskom ratu protiv Bugara 1913. godine, na Bregalnici;
    • Bio je pripadnik organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ (Crna ruka);
    • Od 1913. godine je prvi ordonans prestolonaslednika Aleksandra. Na Solunskom procesu 1917.godine uklonjen je iz dvorske pratnje. Iako su nađeni spiskovi Crne ruke, u kojima se pominje i ime oficira Panta Draškića, on je izbegao hapšenje. Posle toga upućen je na front. Postao je komandant dobrovoljaca koji su pristizali iz raznih krajeva sveta. Prilikom proboja Solunskog fronta 1918. godine teško ranjen u glavu i upućen na lečenje u Francusku. Tu je dočekao kraj rata;
    • Od 1928. godine je u činu brigadnog generala. Bavio se prevođenjem vojne literature sa francuskog i ruskog jezika;
    • U toku Drugog svetskog rata ušao u vladu generala Milana Nedića kao ministar, ali je uskoro taj položaj napustio. Vlada u Londonu i partizanske vlasti su ga zbog toga oglasile za saradnika okupatora. Pri kraju rata Nemci su ga zarobili i do kraja Drugog svetskog rata bio je u zarobljeništvu. Godine 1947. u novoj Jugoslaviji ponovo je izveden pred sud i osuđenna trogodišnju robiju, koju je izdržao u Sremskoj Mitrovici;
    • Umro je u Beogradu 1957. godine;
  6. Zaharić I. Čedomir
    • Rođen je u Užicu 1885. godine. Po završetku male mature u užičkoj gimnaziji završio je učiteljsku školu i kao učitelj službovao u više sela u okolini Užica;
    • Učestvovao u ratovima 1912–1918. godine. Tokom rata stekao čin potpukovnika. Pri povlačenju kroz Albaniju njegova jedinica nije izgubila nijednog vojnika. Na Kajmakčalanu 1916. godine komandovao jednom četom Četvrtog (užičkog) pešadijskog puka Drinske divizije;
    • Po završetku Prvog svetskog rata aktivno učestvovao u političkom životu svog kraja. Jedno vreme bio je predsednik Užičke opštine. Od 1931. do 1935. godine bio je narodni poslanik u Skupštini Jugoslavije, a pred početak Drugog svetskog rata izabran je za senatora;
    • U Drugom svetskom ratu opredelio se za četnički pokret. Krajem 1944. godine povukao se sa četničkim jedinicama u Bosnu gde je i umro 1944. godine;
  7. Karimanović S. Pavle
    • Rođen je u Užicu 1878. godine. Njegovi preci potiču iz Gostilja na Zlatiboru. Završio je 5 razreda gimnazije u Užicu a zatim podoficirsku školu i kao mlad vojnistarešina učestvovao u puču 1903. godine, kada je na presto doveden Petar I Karađorđević;
    • Učestvovao u ratovima 1912–1918. godine i tokom rata postepeno napredovao kao vojni starešina do čina pukovnika;
    • Preko Albanije prešao u sastavu Vardarske divizije. Posle kraćeg oporavka na Krfu stigao na solunsko ratište. U borbama na Kajmakčalanu 1916. godine teško ranjen, izgubio desnu ruku i desnu nogu;
    • Preživeo je rat i nastavio da službuje u vojsci. Jedno vreme bio je komandant mesta u Vrnjačkoj Banji. Za ratne zasluge tri puta je odlikovan Karađorđevom zvezdom;
    • Umro je u Beogradu 1954. godine;
  8. Mihailović V. Jevrem
    • Rođen je u Užicu 1874. godine. Osnovnu školu i sedam razreda gimnazije završio je u Užicu. Potom je završio vojnu akademiju;
    • U Prvom balkanskom ratu ratovao u Petom puku Drinske divizije. U Drugom balkanskom ratu bio je komandant bataljona u Četvrtom (užičkom) puku Drinske divizije. U Prvom svetskom ratu bio je komandant Četvrtog (užičkog) kadrovskog puka Drinske divizije, a na Solunskom frontu bio je jedno vreme komandant Šestog puka Drinske divizije;
    • Učestvovao je 1912. godine u gušenju arnautske pobune na Kosovu;
    • Na svim komandnim dužnostima bio je odlučan i hrabar vojni starešina. Tokom ratova i kasnije napredovao je do čina brigadnog generala. Za ratne zasluge stekao je dve Karađorđeve zvezde;
  9. Popović S. Dragomir
    • Rođen je u Dobroselici kod Čajetine 1880. godine. Gimnaziju učio u Užicu i Beogradu. U ratovima 1912–1918. godine učestvovao u raznim jedinicama srpske vojske. Junaštvom se pokazao na Kumanovu, Bakarnom guvnu, Bregalnici, a naročito na Avali 1915. godine. Učestvovao u gušenju arnautske pobune;
    • U teškim okršajima u jesen 1915. godine ranjen, zarobljen i oteran u logor;
    • U toku ratova napredovao do čina majora. Iz rata doneo dve Karađorđeve zvezde;
    • Posle rata još dugo ostao u vojnoj službi;
    • Umro u Beogradu 1933. godine;
  10. Popović S. Simo
    • Rođen je u Lelićima (Karan) kod Užica 1882. godine. Nižu gimnaziju završio u Užicu, a u Aleksincu učiteljsku školu. Kao učitelj najduže službovao u Karanu;
    • Otac mu je Stevo, prota dugogodišnji sveštenik u selu Karanu i narodni poslanik. Simov daleki predak Milovan borio se kao srpski ustanik u Karađorđevom ustanku, u četi Lazara Mutapa, a hrabro je poginuo na Ljubiću 1815. godine;
    • Simo je učestvovao u svim ratovima od 1912. do1918. godine. Započeo je kao poručnik, zatim kao kapetan komandovao četom, a iz rata se vratio sa činom potpukovnika. Sve vreme je ratovao u sastavu Četvrtog (užičkog) puka Drinske divizije. Hrabrost je pokazao na Kumanovu, Bitolju, Ceru, Mačkovom kamenu, a osobito u bitkama na Kajmakčalanu. Za ratne podvige tri puta je odlikovan Karađorđevom zvezdom;
    • U povlačenju preko Albanije njegova četa imala je minimalne gubitke;
    • Na solunskom ratištu komandovao je jurišnom četom;
    • U toku rata vodio je dnevnik, koji je sačuvan i delimično objavljen. Podaci iz tog dnevnika dragocen su izvor za istoriju našeg ratovanja;
    • Po završetku ratova vratio se u Karan i nastavio da službuje kao učitelj;
    • Umro je u Užicu 1953. godine;
  11. Purić V. Milivoje
    • Rođen je u Užicu 1891. godine. Gimnaziju je zvršio u Užicu 1911. godine;
    • Učestvovao je u Prvom svetskom ratu od 1914. do 1918. godine. Bio je jedan od pripadnika Đačkog bataljona – „1300 kaplara“. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju i preko Krfa dospeo na solunsko ratište, gde se pokazao kao hrabar ratnik;
    • Preživeo je ratove i posle rata završio je pravni fakultet i bio sudija u Kruševcu, Kičevu i Bitolju. Umro je u Beogradu 1962. godine.
  12. Savić M. Milivoje
    • Rođen je u Užicu 1876. godine. Gimnaziju učio u Užicu, a u Beogradu je pohađao tehnološke studije. Zapamćen je po aktivnosti među đacima-socijalistima užičke Gimnazije. Kasnije nije pripadao nijednoj stranci;
    • Po završetku studija u gracu, jedno vreme radio je u carinskoj službi i bavio se problemima carinske politike;
    • Učestvovao u ratovima 1912–1918. Prešao Albaniju i dospeo na Solunski front. Odatle je prebačen u Francusku. Poznavao se sa velikim naučnikom Albertom Ajnštajnom i s njim održavao prijateljske veze. Boraveći u Francuskoj u toku rata rukovodio je pripremama za rehabilitaciju ranjenika srpske vojske i invalida rata.Tokom rata stekao čin potpukovnika. Za ratne zasluge stekao Karađorđevu zvezdu;
    • Napisao je 16 knjiga. Najpoznatije su Naša industrija, zanati, trgovina i poljoprivreda i Industrija i carinska tarifa;
  13. Smiljanić Krsta
    • Armijski general. Trostruki nosilac Karađorđeve zvezde;
    • Rođen je u Ljubišu kod Čajetine 1868. godine. Gimnaziju učio u Užicu. Završio je višu vojnu akademiju. Do početka ratova 1912–1918. godine obavljao brojne i značajne vojne dužnosti. Bio ordonans kralja Milana i kralja Aleksandra Obrenovića. Kasnije je načelnik štaba Šumadijske divizije, komandant Dvanaestog pešadijskog puka, komandant Prvog pešadijskog puka, rukovodilac saobraćaja u Generalštabu srpske vojske, načelnik u Ministarstvu vojnom. Od 1916. do 1918. godine je komandant Drinske divizije srpske vojske. Drinska divizija pod komandom Krste Smiljanića odigrala je odlučujuću ulogu u osvajanju Kajmakčalana;
    • Preživeo je rat i nastavio službu u vojsci. Bio je komandant Dravske divizijske oblasti, komandant Treće armijske oblasti, komandant Druge armijske oblasti, a od 1929. godine je ban Zetske banovine. Bio je i član Vrhovnog zakonodavnog saveta i senator;
    • Osim tri Karađorđeve zvezde, imao je još 32 domaća i strana odlikovanja;
    • Na početku Drugog svetskog rata Nemci su ga prinudno proterali iz Beograda u rodni Ljubiš, gde je bio u kućnom pritvoru;
    • Umro je u Beogradu 1944. godine. Na Kraljevom trgu, u centru Zlatibora, 14. septembra 2008. godine otkriven je spomenik generalu Krsti Smiljaniću. Spomen-bistu je izradio akademski vajar iz Užica Branko Tijanić;
  14. Stanić M. Andrija – Andra
    • Rođen je u Užicu 1876. godine gde je završio osnovnu školu i gimnaziju Tehničke nauke studirao i završio u Beogradu i Berlinu;
    • Pred početaka Prvog balkanskog rata već je bio poznat kao vrstan inženjer u građenju novih železnica. Projektovao je prugu od Čačka do Užica, a kasnije se vidno istakao u projektovanju i izgradnji pruge od Užica do Vardišta;
    • U ratovima 1912–1918. godine učestvovao je sve vreme u inženjerskim jedinicama kao oficir sa činom majora;
    • Od 1912. do 1935. godine stalno je biran za narodnog poslanika. U više saziva bio je ministar u Vladi Srbije, a kasnije i u Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca;
    • Umro je u Užicu 1954. godine, a sahranjen je u Beogradu;
  15. Trebinjac J. Miloš
    • Rođen je u Bajinoj Bašti 1886. godine. Gimnaziju završio u Užicu, a potom Filozofski fakulte. Službovao kao profesor u Valjevu, Pirotu i Požarevcu. Na parlamentarnim izborima 1920. godine izabran je za narodnog poslanika Skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na listi komunista;
    • Učestvovao u Prvom svetskom ratu i za ratne zasluge stekao Karađorđevu zvezdu;
    • Između dva svetska rata proganjan, hapšen i osuđivan zbog delatnosti u redovima komunista;
    • Umro od posledica tamnovanja u Beogradu 1939. godine.

Starešine IV puka

Na pitanje ko su bile starešine Četvrtog puka I, II i III poziva i IV kadrovskog puka, Radivoje Papić, istoričar, odgovara:

 – Koristeći arhivsku građu Vojnog arhiva u Beogradu nisam u potpunosti mogao saznati komandni sastav. On se često i menjao zbog potreba službe i velikih žrtava u starešinskom kadru. Tada je komanda glasila: „Za mnom„. Na osnovu raspoložive građe (ovo se uglavnom odnosi na 1914.) došao sam do sledećih podataka:

  • Četvrti puk I poziva:
    • komandant ppuk. Dušan Purić (poginuo 22. septembra 1914), zamenio ga je pukovnik Miloš Stanković;
    • I bataljon – komandant major Đorđe Božinović, komandiri četa:
      1. čete – kap. I klase Milan Vidojević;
      2. čete – por. Aleksandar Korab;
      3. čete – kap. II klase Milorad Kostić;
      4. čete – por. Milovan Ješić;
    • II bataljon – komandant major Aleksa Janković, komandiri četa:
      1. čete – nema podataka;
      2. čete – kap. II klase Ilija Jovković;
      3. čete – por. Mihailo S. Protić;
      4. čete – nema podataka;
    • III bataljon – komandant major Jovan Kostić, komandiri četa:
      nisu poznati
    • IV bataljon – komandant major Jovan Sretenović, komandiri četa:
      1. čete – major Konstatin Kostić;
    • dopunski bataljon – komandant major Aleksa Stanković;
  • Četvrti puk II poziva:
    • komandant puka – ppuk. Milutin Stefanović;
    • ađutant major Vladimir Timotijević,
    • ppor. Vladimir Milovanović;
    • trupni lekar kap. II klase dr Nikolajević, a zatim poručnici dr Hranislav Jocić i dr Todor Janković;
    • blagajnik ppor. Periša Kovačević;
    • sveštenik Vlajko Jeremić;
    • komandir bojne, a istovremeno i profijantske komore bio je kap. II klase Živorad R. Lazić;
    • komandir transportne komore – ppor. Čedomir Nikolić;
    • I bataljon – komandant major Milivoje Vukićević, komandiri četa:
      1. čete – por. Radosav Čolić (poginuo 21.8/3.9.1914);
      2. čete – rez. kap. II klase Milivoje Rakić (poginuo 5/18.9.1914);
      3. čete – rez. kap. II klase Damnjan S. Radivojević (poginuo 15/28.7.1915);
      4. čete – por. Božidar Milanović;
      5. čete – rez. kap. II klase Dragomir M. Kostić (poginuo 24.10/6.11.1914);
    • II bataljon – komandant major Tanasije J. Gavrilović, komandiri četa:
      1. čete – kap. II klase Svetozar Stefanović, a zatim kap. II klase Vladimir Popović;
      2. čete – kap. II klase Milorad N. Tomić (poginuo 15/28.9.1914), a zatim kap. II klase Mil. Anđelković;
      3. čete – rez. kap. II klase Mirko Popović (poginuo 14/27.11.1914), a zatim Mladen V. Mladenović;
      4. čete – rez. kap. II klase Aćim Novaković, a zatim rez. kap. II klase Ljubo L. Obradović i jedno vreme rez. kap. II klase Pavle Vujić;
    • III bataljon – komandant major Nedeljko Milić, komandiri četa:
      1. čete – kap. II klase Konstantin Mijatović;
      2. čete – kap. II klase Neša Novaković;
      3. čete – kap. Mića Simićević;
      4. čete – rez. kap. II klase Joksim A. Jovanović (poginuo 25.11./8.12.1914), a potom poručnik Milić Savić;
    • IV bataljon – komandant major Raša Milutinović, komandiri četa:
      1. čete – por. Sel. V. Jovanović;
      2. čete – kap. I klase dr Miloš Perović;
      3. čete – kap. II klase Živojin P. Popadić;
      4. čete – rez. kap. II klase Radisav Spasojević (poginuo), a zatim por. Jevrem Stojković;
    • dopunski bataljon – komandant kap. I klase Aleksa J. Nikolić, komandiri četa:
      1. čete – por. Vladimir Jagodić;
      2. čete – kap. II klase Milorad Matić;
      3. čete – kap. II klase Radosav Spasović (poginuo 5/18.9.1914);
      komandir Mitraljeskog odeljenja ppor. Milivoje Bogićević (ranjen 9/22.8.1914);
  • Četvrti puk III poziva:
    • komandant rez. puk. Jaroslav Jankura, a zatim ppuk. Ljubomir Mihailović;
    • ađutant ppor. Vladimir Vidanović, a zatim ppor. Petar V. Popović;
    • sveštenik Vitomir Vidaković;
    • I bataljon – komandant rez. major Mihailo Jevremović, komandiri četa:
      1. čete – rez. kap. II klase Ranko Zečević, a zatim rez. kap. II klase Uroš Kovačević;
      2. čete – major Strahinja Todorović, a potom rez. por. Vitomir Ilić, a zatim rez. kap. Stevan Đorđević (ranjen 13/26.11.1914), pa zatim rez. kap. Milutin Nikolić;
      3. čete – kap. II klase Petar Krstić, pa zatim kap. II klase Vladimir Milosavljević;
      4. čete – kap. I klase Filimon J. Ilić (poginuo 5/18.11.1915);
    • II bataljon – komandant žand. kap. I klase Živko Milošević, komandiri četa:
      1. čete – rez. kap. I klase Stevan Đorđević;
      2. čete – rez. kap. II klase Marko Selaković (ranjen 10/23.9.1914), a zatim rez. ppor. Dragutin Tošić, pa Vukosav Nerandžić;
      3. čete – rez. kap. I klase Jovan Karaičić;
      4. čete – rez. kap. I klase Milan Maksimović;
    • III bataljon – komandant kap. I klase Nikola J. Ognjanović, a zatim major Dragutin Maksimović, komandiri četa:
      1. čete – rez. kap. Ljubomir Jeremić, pa rez. por. Stevan Jovanović;
      2. čete – rez. kap. II klase Aćim Novaković (ranjen 25.10/7.11.1914), a zatim rez. ppor. Radivoje Vulović;
      3. čete – rez. kap. II klase Obren Dimitrijević, pa rez. kap. I klase Milutin S. Nikolić;
      4. čete – rez. kap. II klase Dimitrije Veselinović, pa ppor. Milan Busarac;
    • IV bataljon – komandant ?, komandiri četa:
      1. čete – rez. kap. I klase Vilimon Ilić, pa rez. ppor. Mileta Raletić;
      2. čete – rez. kap. II klase Ivan Andrić (zarobljen 5/18.10.1914), pa rez. ppor. Filip Vukotić;
      3. čete – rez. kap. II klase Veselin Prodanović;
      4. čete – rez. kap. II klase Živojin Stevanović, pa rez. por. Zdravko Ilić;
    • prekobrojni bataljon – komandant rez. major Strahinja Todorović, komandir mitraljeskog odeljenja ppor. Milentije S. Nikolić, a potom ppor. Milutin Mihailović;
  • Četvrti kadrovski puk:
    • komandant major Radoslav N. Živković, a potom major Jovan Katanić (poginuo);
    • ađutant ppor. Vojislav Otašević;
    • trupni lekar kap. II klase Petar Ilić;
    • sveštenik Marinko Dudić;
    • I bataljon – komandant major Svetislav Badžević, komandiri četa:
      1. čete – kap. Milija Ristanović;
      2. čete – kap. I klase Branislav Vučković (ranjen);
      3. čete – kap. II klase Vladimir Glišić;
      4. čete – nema podataka;
    • II bataljon – komandant major Vidosav Marjanović, komandiri četa:
      1. čete – nema podataka;
      2. čete – kap. I klase Svetolik Radovanović;
      3. čete – kap. II klase Svetozar Ranković (poginuo 25.11.-8.12.1914);
      4. čete – por. Marko Božović;
    • III bataljon – komandant major Vasilije Luković (poginuo 21.8.1914), pa kap. I klase Jovan Vražalić, komandiri četa:
      1. čete – kap. II klase Vojislav M. Simić;
      2. čete – kap. Marko Marković (ranjen i zarobljen 9/23.8.1914);
      3. čete – kap. I klase Kosta Mitić.
Grb SrbijeTekst je nastao u okviru projekta UŽIČKI HEROJI VELIKOG RATA – „A ja ću ispred svih vas…“, koji realizuje Udruženje „Užicemedia“ na istoimenom Portalu, a koji je sufinansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
- Advertisement -

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA