SIROGOJNO „Sećanja iz detinjstva i rane mladosti“

Sirogojno: Memoari predstavljaju impresivnu bibliografsku jedinicu, u izdanju Muzeja na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno, čulo se na promociji knjige „Sećanja iz detinjstva i rane mladosti“.

Uredništvo potpisuje Dragan Cicvarić, etnolog i viši kustos Muzeja a recenziju magistar Jelena Toskić, etnolog-antropolog, što ovoj publikaciji dodaje na ugledu, značaju, i važnosti, rečeno je na promociji u Muzeju „Staro selo“ Sirogojno.

Autobiografije, uspomene i memoari su, za širu publiku ali i za istoričare, interesantno i razumljivo štivo, jer obiluju podacima koji oslikavaju istorijski period u kome su nastali, istakla je Snežana Đenić, istoričarka, direktorka Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ i dodala:

„Lični zapisi koji su nastali kao rezultat ličnog promišljanja ili delanja, zbog svoje objektivnosti, mogu biti veoma dragocen izvor za vreme koje opisuju. Knjiga pred nama– Sećanja iz detinjstva i rane mladosti – zabeleške Milivoja Smiljanića, sigurno da spada u prvorazredni istorijski izvor i kao takva predstavlja valjan prilog proučavanju lokalne istorije i etnologije.

Metodološki posmatrano, knjižni blok ove bibliografke jedinice čini 38 nevelikih poglavlja koja obuhvataju razdoblje od najranijih sećanja koja sežu duboko u njegovo detinjstvo 1881. godine, pa do ukidanja užičke realke i njegovog odlaska u Beograd na dalje školovanje, 1898. godine.

Pisano izvanrednim proznim stilom, već uglednog intelektualca, ovo delo pleni svojim prikazom događaja i prilika i već na prvi pogled, čitaocu ostavlja upečatljiv utisak jedne seriozne knjige, čija je tema već unapred određena samim naslovom“, kazala je Đenić na promociji.

Ona smatra da je Milivoje Smiljanić ostavio dragocena svedočanstva o jednom periodu zlatiborske istorije. Svoja sećanja počeo je pisati 1943. godine, sa određene vremenske distance, tako da je mogao da sačini verodostojan prikaz o događajima koji su obeležili njegovo detinjstvo i ranu mladost, i da ih, pri tome, smireno i pažljivo stavi pred sud istorije i današnjih generacija.

„Posebna vrednost memoara je što autor svoje lične događaje stavlja u istorijski kontekst i pruža nam informacije o materijalnim, socijalnim i kulturnim aspektima koji na njih utiču. Obrazac koji autor primenjuje na sopstveni život istovremeno baca svetlo na uslove pod kojima je proživeo deo života koji opisuje…“

U delu su sabrane različite teme:

„Autor piše o svojim precima, porodici oslikavajući njihove karaktere, životne priče, radosti, gubitke, težinu svakodnevne borbe za opstanak. Sa posebnim poštovanjem govori o svom deda stricu čuvenom proti Mihailu, radikalskom prvaku, narodnom poslaniku ivodećem političkom tribunu zlatiborskog kraja, druge polovine 19. veka…

Iščitavamo život, obeležen mnogim stradanjima i patnjama. Opisuje atmosferu u kući za vreme kratkotrajnog Srpsko-bugarskog rata, kada mu je otac pozvan da se javi u vojnu komandu.

Opisuje brigu svoje majke u neizvesnom vremenu ali istovremeno i njenu nepokolebljivu veru i istrajnost da se nosi sa mnogim nedaćama i neprilikama, što je značajan segment, jer je u zavičajnoj istoriografiji po strani ostala sudbina, uloga i uticaj žena koje su tokom ratova podnele velike žrtve…

Pored toga što piše o razlozima odmetanja u hajduke, mreži jataka, zločinima, pljačkama, ubistvima, poterama, potajnicima, egzekuciji uhvaćenih hajduka, on izvanredno dočarava dramatičnost momenta,strah i neizvesnost, podozrivost, nepoverenje, psihologiju seoskog življa, ljudsku prirodu, stoga je rukopis dragoceno svedočanstvo kada je u pitanju celokupna atmosfera tog doba,na osnovu kojeg možemo ne samo da potvrdimo naša dosadašnja saznanja već i da izgradimo nova,“ istakla je o memoarima direktorka čajetinske Biblioteke, napominjući da u rukopisu nalazimo interesantne podatke o besputnosti ovog dela zemlje često nazivanog „srpski Sibir“, gde je transport robe vršen kiridžijskim karavanima i rabadžijskim kolima a sav putnički saobraćaj se obavljao poštanskim kolima ili fijakerima po uskim, izlokanim makadamskim putevima. Putnicima je trebalo tri sata da na jahaćim konjima stignu iz Užica na Zlatibor.

„U Memoarima nalazimo upečatljivu i interesantnu sliku Zlatibora, njegovog impresivnog krajolika, koga je autor prepešačio od Sirogojna do granice na Uvcu, posetio koloniju Užičana u Ribnici a kući se vratio preko Kraljeve vode, gde su još uvek bila živa sećanja na dolazak kralja Aleksandra Obrenovića.

Varoš Užice njegovog dečaštva ima sopstveni život. Autor nam dočarava duh grada sa svojim niskim kućama, kafanama, trgovcima, zanatlijama, pazarnim danima, svojom dokolicom, pekarnicama i pekarima koji prodaju pečenje na panju, dižući buku,uvek uz karakterističnu komičnu dosetku. Par primera karakterističnog erskog humora koje navodi, svedoče o suprematiji duha naroda ovoga kraja…

Možemo zaključiti da su Memoari nastali isključivo iz želje da prenesu neulepšanu, čistu istinu, zahvaljujući čemu možemo da sagledamo atmosferu vremena koje autor opisujei da steknemo prilično vernu sliku srpskog sela u drugoj polovini 19 veka“, istakla je Đenić na promociji u Muzeju „Staro selo“ Sirogojno.

Sirogojno: Zabeleške Milivoja Smiljanića

Na promociji je govorila mr Jelena Toskić, muzejski savetnik, recenzent, napominjći da knjiga ima značajan potencijal za proučavanje i dopunu posojećih podataka iz oblasti etnologije i istoriografije oblasti kojoj pripadaju sela Ravni, Sirogojno, Rožanstvo, grad Užice i Čajetina.

„Autor je, iznoseći podakte o svom životu, upravo dao odgovor na one lične i svakodnevne segmente života, sa opisom običaja, proslava, privređivanja i odevanja i potvrdio surovost i skromnost života na selu karjem 19. i početkom 20. veka.

Kroz tidesetak poglavlja su prikazane teme: kuća, zajednica, detiwstvo, školovanje, hajduci, svadba, odeća i obuća, posela, život u gradu itd. U svkoj od njih nalaze se elementi etnologije i istoriografije“, istakla je Jelena Toskić, dodajući da kada je prvi put čula za beleške Milivoja Smiljanića, da je pomisila da će to biti šablonsko autobiografsko štivo.

„Otkrivajući tekst iz jedne u drugu stranicu dobijala sam demanti svog mišljenja i želju da upolovim u novo poglavlje koje opisuje događaje i porodicu Smiljanić. Nesvesno, jer čini mi se da autor nije imao nameru da objavi svoje beleške van porodicie, darovani smo vrednim zapisima svi mi koji se bavimo proučavanjem kulture i istorije ovog kraja.“

„Dobrostivi i časni putevi Gospodnji – zlatiborci po dobru upamćeni“

Nakon promocije je otvorena izložba „Dobrostivi i časni putevi Gospodnji – zlatiborci po dobru upamćeni“, autora Snežane Đenić, a mi izudvajamo deo iz recenzije prof. dr Radoša Ljušića, koji kaže da je izložba svojevrstan pomenik znamenitih ličnosti zlatiborskog kraja tokom 19. i 20. veka.

„Za razliku od ranijeg Pomenika Milana Đ. Milićevića, kao i nekih kasnijih, posvećenih isključivo muškarcima, ovaj je posvećen i ženama i u tome je jedna od dragocenosti ove izložbe. Valja odmah istaći da neka kazivanja o ženama su drmatičnija, književnija i istoričnija nego iste ili slične priče o muškarcima, njihovim muževima ili rođacima ili zavičajcima.

Izložba je posvećena dvanestorici znamenitih zlatiborskih ličnosti (Jovan Mićić, Sofija Mićić, Mijailo Jevremović, Krsta Smiljanić, Katarina Nikić Smiljanić, Kruna Nikić Smiljanić, Dimitrije Tucović, Radosav Simić, Sekula Knežević Ćaldović, Miladin Pećinar, Milica Marković Stanojević i Ljubiša Đenić Pujo).

Reč je o ličnostima različitih profila: seljak, sveštenik, trgovac, kafedžija, oficir, inženjer javni i kulturni radnik; seljanka, popadija, prosvetna radnica). I, valja ukazati na činjenicu da su u ovaj izbor ušli predstavnici znamenitih porodica zlatiborskog vilajeta – Mićić, Nikić, Smiljanić, Đenić…

Zatim profesor Ljušić govori o ženama koje su našle svoje mesto i kako kaže, ispunjavaju četvrtinu izložbe.

„Žene ovog kraja, od običnih do jedne visokoobrazovane, kao i zbirka ilustrovanog materijala, novina su za ovakav pomenik lokalnih ličnosti, te su stoga vredni svake pažnje i poštovanja. Ove dve celine daju izložbi svežinu i zanimljivost koja okupira pažnju pri čitanju i nudi neka saznanja, manje poznata ili nepoznata, iz svakodnevice zlatiborskih padina i zabiti, ali i varošica Čajetine i Užica“, kaže Ljušić i dodaje:

„Sela, znana i neznana našem svetu, ali sva obasjana planinskom lepotom, iz kojih su ponikli dobrostivi i časni Zlatiborci, kratkim i nadahnutim opisom, daju rukopisu posebnu draž.

Kad je reč o ilustrovanom materijalu moglo bi se reći da je brižljivo odabran. Ilustracije su raznovrsne: pejzaži, spomenici, porodične i pojedinačne slike, dokumenti, razne vrste fotografija, likovna dela od Radomira Vergovića, itd.“

Ljušić zaključuje: „Recenzentu je teško da se opredeli šta je vrednije: rukopisi o Zlatiborkama ili probrani likovni materijal ili način izlaganja Snežane Đenić. Čistota jezika i stila, lepršavost u izlaganju, kao i odbir iz dokumenata, čine ovu izložbu prijemčivom, čitljivom, privlačnijom.“

Na promociji je govorio i Dragan Cicvarić, viši kustos i urednik izdanja, a putem video linka prisutnima se obratio Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf, jedan je od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih strip autora. Prisutne i učesnike na promociji je pozdravila direktora Muzeja „Staro selo“ Sirogojno Svetlana Ćaldović.