Mladi i muzeji – Koliko su mladi zainteresovani za kulturu, ovde ne treba biti previše strog u osudi, da su nezainteresovani, površni ili fokusirani isključivo na sadržaje koje su im plasirani u digitalnom okruženju. Ima onih koji su pronašli modele kako na savremen i njima prijemčiv način mogu doprineti kulturnim sadržajima i učestvovati u programima. Na odraslima je da ih podstaknu i omoguće da se kreativno pokažu.
Muzej na otvorenom ,,Staro selo“ Sirogojno je jedini muzej ovog spečifičnog tipa u Srbiji koji je prepoznat ne samo na ovim prostorima već i šire. Muzej na otvorenom je više od jedne zgrade u kojoj se može videti stalna ili posebna autorska postavka eksponata, oni su svojevrsna pozornica na kojoj se mogu sprovoditi različiti programi, što je ovaj Muzej kao primer dobre prakse i pokazao u svom višedecenijskom radu.
Muzej u Sirogojnu čuva i predstavlja građevine narodnog neimarstva sa prostora Dinarske regije iz perioda druge polovine 19. i prve polovine 20. veka. Autentične građevine čine stalnu postavku Muzeja u kojoj se mogu videti i eksponati iz istog perioda koji svedoče o načinu života i privređivanja na ovim prostorima. Pored autentičnih objekata na prostoru kompleksa nalaze se i objekti koji su dobili novu namenu i time upotpunili muzejske sadržaje.
Programi Muzeja bazirani su na proučavanju i prezentaciji kulturnog nasleđa, posebno segmenata nematerijalnog kulturnog nasleđa kao što su zanati, običaji, i muzika, a sprovode se kroz festivale i koncerte različitih izvođača, i edukativne i kreativne radionice namenjene različitim tipovima posetilaca poput dece i mladih. Svaki program pored edukativnog ima i kreativni cilj da podstiče samostalno izražavanje i estetsku interpretaciji zadatih tema.
Neki od zapaženih programa su: Muzički festival Svet muzike, Vašar starih zanata i zanimanja, +381 World music. Tu svakako spadaju i brojne tematske izložbe, koncerti i radioniceza decu, ispričala nam je o Muzeju na otvorenom „Staro selo“ mr Jelena Toskić, antropolog, na konferenciji za novinare, priređenoj za polaznike novinarske škole koju su organizovali Kancelarija za mlade i portal Užicemedia, na temu mladi i muzeji.
Već na početku postavljeno je pitanje da li su mladi zainteresovani za kulturu i koliko su sadržaji koje nude muzeji privlačni za njih?
– Iz prakse Muzeja pokazalo se da su deca osnovnoškolskog uzrasta zainteresovanija i rado se uključuju u programe i to posebno one kroz koje se likovno, scenski i muzički izražavaju. Kreativnost, energičnost i želja da pokažu svoja umeća rezultiraju dobro odrađenim radionicama. Manja zainteresovanost je za klasičnu prezentaciju muzejske postavke i istorijata ustanove sa brojnim podacima koji su za mlađu populaciju opterećujući.
Da li deca i mladi učestvuju u programima Muzeja?
– Može se reći da od osnivanja Muzeja pa sve do pandemije Covid-19 postoji kontinuitet u programima namenjenim deci i mladima. Prvenstveno su tu radionice vezane za običaje, tematske radionice uz izložbe za decu kako bi bolje upoznali kulturu, likovnu umetnost, tradiciju, mitologiju, film, fotografiju i drugo.
Posebno se moraju naglasiti programi gde posetioci, a posebno deca pokazuju najviše interesovanja, kao što je radionica ,,Zlakusko lončarstvo“ izrada lončarskih proizvoda na ručnom vitlu i prikazivanje i učenje zanimanja kao što je tkanje, pletenje i izrada drvenih korpi.
Saradnja sa Osnovnom školom u Sirogojnu, Umetničkom školom i Muzičkom školom iz Užica ostvaruje se kroz edukaciju učenika sa različitim temama i aktivno učešće u stvaranju izložbe, koncerta i drugih muzejskih sadržaja. Zaključak je da sadržaja ima i da su svi posetioci pozvani da u njima učestvuju.
Koji sadržaji su najzanimljiviji stranim posetiocima?
– Svi posetioci reaguju u skladu sa svojim afinitetima. Dok je za neke najznačajnije da saznaju što više pojedinosti o istorijatu, nameni i načinu gradnje kuća od drveta, neke će zanimati odnosi sa lokalnom zajednicom, a mnogi će se interesovati da saznaju reči pesme koja se izvodi ili da u Krčmi upoznaju domaću gastronomiju.
Veliki broj mladih influensera i blogera iz inostransva posećuje Muzej i objavljuje komentare i fotografije o poseti. Strani posetioci rado uzimaju učešće u programima Muzeja.
Da li je Muzej prepoznat i nagrađen kao primer dobre prakse?
– Svakako kroz višegodišnji rad Muzej je stekao veliki broj nagrada i priznanja za doprinose očuvanju, prezentaciji i interpretaciji kulturnog nasleđa i kulturnog turizma. I ne samo nagrade, prepoznatljivost ustanove i u Srbiji i inostranstvu, kao i dobar broj posetilaca svake godine govore o njegovom značaju.
Mladi i muzeji, gde je tu veza i da li ih kultura interesuje?
– Ne treba previše biti strog u osudi mlađe populacije kao nezainteresovane, površne ili fokusirane isključivo na sadržaje koje su im plasirane u digitalnom okruženju društvenih mreža. Ima još uvek onih koji su ljubitelji knjiga, pozorišta, slikarstva i muzeja. Ima onih koji su pronašli modele kako na savremen i njima prijemčiv način mogu doprineti kulturnim sadržajima i učestvovati u programima. Na odraslima je da ih podstaknu i omoguće da se kreativno pokažu.
