Sloboda medija u Srbiji je na vrlo niskom nivou i u kontinuiranom je padu poslednjih godina, to je posebno izraženo u manjim sredinama, kažu naši sagovornici, ali se i slažu u oceni da su lokalni mediji važni i tvrde da su uvek bili „ostrvca slobode i vodili računa o kulturi dijaloga“. Imajući u vidu teškoće koje ih prate, pitanje je do kada će i to biti!
ŽANKA ERIĆ, novinarka „Vesti“
– Svakome ko poželi kulturu dijaloga toplo preporučujem neko od užičkih predgrađa. Recimo Kapetanovinu, Ulicu četvrtog puka u delu u kome ima dosta udaljenih kuća sa prelepom okućnicom i imanjima. U toj gotovo neprometnoj ulici odrastaju lepo vaspitana deca koja će vam kao slučajnom prolazniku u znak pozdrava uvek poželeti dobar dan. U istoj ulici stariji stanovnici od vas neće okrenuti glavu kada prolazite ili šmugnuti iza dvorišne kapije već će vas posle uobičajenog pozdrava znatiželjno pitati otkuda vi u njihovom kraju,prozboriti po koju o vremenu, zdravlju i glasno razmišljati o nekoj društvenoj nepravdi kojoj treba stati na put.
U ovakvom pomalo arhaičnom načinu ophođenja krije se čitav vrednosni sistem koga nema bez iskrenosti, poštovanja i uvažavanja sagovornika. Kultura dijaloga se uči od malena i za nju je preduslov opšta kultura.
Odsustvo kulture dijaloga koje traje godinama unazad u sferi javnog života kod nas, i sve više udaljava ljude na ovdašnjim prostorima, tera ih jedne od drugih i za posledicu ima nasilje koga je nažalost sve više i u našim porodicama, na ulicama, školama, institucijama, a svedoci smo i u parlamentu.
Umesto kulture dijaloga na političkoj sceni imamo samo rečnik uvreda do prve stranačke koalicije nekadašnjih ljutih rivala. To su osnovni zagađivači javnog života, PM čestice koje za razliku od pravih nikako da padnu nego stalno dobijaju krila kako bi preletele u neki drugi interesni tabor.
Iz današnje perspekive nestvarno deluju emisije Radio Užica rađene uživo gde su političari suprotstavljali argumente o tome koja su najbolja komunalna rešenja za grad, koji su prioriteti u gradskoj infrastrukturi, sučljavali podatke o poslovanju javnih preduzeća, prozivali jedni druge zašto nije asfaltirana ulica do obećanog roka, a građani imali prilku da se uključe u razgovor, postave pitanje i kažu svoje mišljenje i obrazlože stav.
U svemu tome vispreni voditelji svojski su se trudili da razgovor ne dobije u neželjen tok, pravac uvreda i diskreditaciju bilo kog učesnika u diskusiji. Jednostavno poštovalo se pravilo da javno izgovorena reč obavezuje. Danas ovakvih emisija gotovo da nema u programima ne samo lokalnih, nego i emitera sa nacionalnim frekvencijama. Postoje samo gosti istomišljenici koji sede sa iste strane stola u studiju.
Lokalni mediji uvek su bili ostrvca slobode i vodili računa o kulturi dijaloga. Zato su između ostalog i u ovako jadnom stanju osuđeni na propast jer ne mogu da se izbore sa prostaklukom raznih vrsta. Kako drugačije objasniti činjenicu da u njima najpre „strada“ kulturna rubrika.
I zato što dalje od arene u centra grada i u potragu za dijalogom u užičkim predgrađima. U njima ima mnogo više kulture i pristojnog sveta koji voli razgovor, nije isključiv i predlaže rešenja u opštem interesu. Budite u to uvereni.
NELA TOMIĆ BOGDANOVIĆ, diplomirani novinar
– Nekada se smatralo da je raditi u medijima čast, a ljudi koji su se bavili novinarstvom znali su da od tog posla neće zaraditi neki veliki novac. Novinarstvo je davalo ugled, poštovanje sredine, društvene veze. Međutim, sada su plate novinara stvarno bedne, a to se posebno odnosi na lokalne medije. Novinari i dalje rade iz ljubavi i entuzijazma, dok su izvori finansiranja nesigurni.
Lokalni mediji uglavnom žive od projekta do projekta. Zato se mladi koji završe studije novinarstva teško odlučuju da se posvete poslu za koji su se školovali. Ukoliko to pak žele, nije im zagarantovano da će posao i naći. Mogu proći godine dok ne počnu da rade na nekoj TV, radiju ili novinama.
Redakcije u lokalnim medijima se smanjuju i najviše oskudevaju u kadrovima. Oni novinari koji ostaju da rade moraju paralelno da prate i kulturne događaje i rad lokalne vlasti i proteste opozicije, i sport i servisne informacije.
Tako se novinar nađe u situaciji da žonglira sa više različitih tema od kojih ni jednoj ne može dublje da se posveti. Prosto ne može sve da postigne. I nema podjednaka znanja i afinitete za svaku oblast.
Na kraju dana je umoran, jer je 15 sati proveo na poslu, nezadovoljan, jer i pored toga, nije uspeo da se posveti priči kojoj želi. I na kraju, ali ne i manje važno, nije plaćen za svoj rad onako kako bi trebalo.
ALEM ROVČANIN, novinar „Večernjih novosti“ i vlasnik portala PP Media iz Prijepolja
– Mi koji se ovim poslom bavimo objektivno, nepristrasno i istinito konstatnto trpimo pritiske i razne verbalne napade od strane nekolicine prijepoljskih „lokalnih šerifa“. Takođe, teško dolazimo do informacija, pojedini funkcioneri nedostupni su i ne žele da nam pruže informacije. Sednice Opštinskog veća, u Prijepolju su zatvorene za javnost, što novinarima zaista otežava rad.
Raspodela medijskog dinara priča je za sebe, na poslednjem konkursu tri medija iz Prijepolja, među kojima je i moj medij, od 7 miliona dinara dobila su svega 12,8 odsto sredstava, dok su 77,8 odsto sredstava, odnosno 5 miliona 450 hiljada podelila dva medija iz Priboja i Novog Pazara. Da apsurd bude veći, medij iz Pazara nije vidljiv u etru na područiju Prijepolja, što nije smetalo komisiji da mu dodeli milionski iznos, naravno da je to sve urađeno uz blagoslov lokalne vlasti i stranke Muamera Zukorlića pod čijom kontrolom se televizija nalazi,a čiji ljudi rukovode gradom na Limu.
U okviru serijala KULTURA DIJALOGA, koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Srbije, na UžiceMedia možete pročitati i tekstove: „Svako priča i pritom ne čuje drugog“, „Mi na našoj televiziji ne izmišljamo, samo pratimo događaje“, „Dijaloga nema tamo gde jedna strana misli da sve zna“, “U dijalogu je najvažniji dijalog”, „U medijima sve vrvi od preterivanja, neukusa i ozbiljnih jezičkih ogresenja“,“Ukoliko ne bude promena, lokalni mediji će postati propagandna glasila“, „Lokalni mediji su odraz opšte duhovne klime“, „Formalna pisemnost danas se nepodnošljivo lako kupuje“, „Odlučivalo je pravo jačeg, bolje kotiranog“, „Čim nemate argumentaciju, onda vam je niska tolerancija“ i „Lokalni mediji kao protočni bojler“.
