Slavica Stefanović, direktora Narodnog muzeja Užice, kaže za UžiceMedia, da se ulaže u uređenje izlagačkih prostora, uvećanje fondova. Do kraja godine biće obnovljena aleja Radničkog bataljona, spomenička kompozicija kružnog oblika sa dvadeset jednom (21) spomeničkom figurom na Kadinjači, ali su u jeku i aktivnosti u susret narednoj godini kada je Užice prestonica kulture Srbije, najzahtevnije su na rekonstrukciji stalne postavke „Užice – nastanak i razvoj“.
UM: Narodni muzej u Užicu je u pravom smislu reči hram kulture s obzirom na kulturno blago koje čuva i brine o njemu. O koliko je muzejskih jedinica je reč?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Narodni muzej Užice je regionalni muzej koji na osnovu teritorijalne nadležnosti i Rešenja ministra za kulturu pokriva devet opština Zlatiborskog okruga, Bajinu Baštu, Kosjerić, Požegu, Arilje, Čajetinu, Novu Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenicu i grad Užice. Bavi se zaštitom pokretnih kulturnih dobara i u svojim fondovima ima na desetine hiljada muzejskih jedinica o kojima se brine kao i o uslovima u kojima se one nalaze.
Osim toga, brine se i o nepokretnom kulturnom nasleđu i u tom smilu imamo i odeljenje za preventivno održavanje spomenika, u okviru teritorijalne nadležnosti. Važan segment u našem radu jeste i nematerijalno kulturno nasleđe i ovih dana smo u stalnom kontaktu sa Etnografskim muzejom, jer trenutno radimo na praćenju elemenata ematerijalnog kulturnog nasleđa i identifikovanju novih. Trenutno je u fokusu erski humor, pevanje iz vika i izrada drvenih čutura iz Pilice.
UM: Na koji način se brinete o svim tim kulturnim dobrima, koliko užički Narodni muzej ima odeljenja i šta je sve u njegovom sastavu?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – S obzirom da smo muzej kompleksnog tipa ida se bavimo zaštitom kulturnog nasleđa, u delokrugu svog poslovanja imamo nekoliko stručnih odeljenja: odeljenje istorije, istorije umetnosti, etnologije, arheologije, dokumentaciono odeljenje u okviru kog radimo digitalizaciju kulturnog nasleđa, odeljenje za preventivnu zaštitu spomenika u okviru teritorijalne nadležnosti muzeja, odeljenje za konzervaciju, foto odeljenje i stručnu biblioteku.
UM: Koje su stalne postavke i legati u okviru Muzeja?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Jedna od stalnih postavki, a koju pripremamo za rekonstrukciju je „Užice – nastanak i razvoj“. Pored toga, 2016. godine otvorili smo stalnu muzejskupostavku „Užička republika 1941.“, „Istoriju namenske proizvodnjeu Užicu od 1928. do danas“, tu je i Lapidarijum antičkih spomenika, Legat prvog užičkog akademskog slikara Mihaila Milovanovića, postavka u Jokanovića kući „Stara gradska kuća s kraja 19. i početka 20. veka“, postavke na Kadinjači u Memorijalnom komleksu, jedna koja se odnosi na Rdnički bataljon i borbu na Kadinjači 1941., otvorena 1985. godine i druga koja govori o 78 dana bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije pod nazivom „Užički kraj u NATO agresiji na SRJ“.
U Novoj Varoši su dve stalne muzejske postavke „Novovaroški kraj kroz istoriju“ i „Novovaroški kraj u Velikom ratu“ sa spomen – sobom vojvodi Petru Bojoviću.
UM: Dosta se poslednjih godina ulagalo u poboljšanje uslova za čuvanje istorijske građe, ali i u izlagačke prostore?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Osim velikih infrastrukturnih projekata u kojima smo proteklih desetak godina bili angažovani, poslednjih pet godina radimo i na projektima koji se odnose i na izlagački prostor. Pre četiri godine rekonstruisali smo legat Mihaila Milovanovića. Taj izložbeni prostor sada izgleda sasvim drugačije. Borimo se i da uvećamo tu zbirku i u toku su pregovori sa čovekom našeg porekla koji živi u Americi. Sa njim očekujemo veliku saradnju, jer će najverovatnije pokloniti Muzeju jednu Milovanovićevu sliku.
Uprkos veoma komlikovanoj proceduri da slika dođe u naš Muzej, nadamo se da ćemo to uspeti da završimo do kraja godine. Kada je u pitanju uvećanje fondova, zahvaljujući sredstvima Grada Užica i našim sredstvima, najverovatnije ćemo uspeti da otkupimo sliku, autoportret našeg velikog slikara Branka Popovića „Portret sa šeširom“ iz 1940. godine što bi bilo izuzetno značajno, jer u našim fondovima, nemamo nijednu njegovu sliku.
S obzirom da se radi o jednom od najistaknutijih srpskih intelektualaca i umetnika međuratnog perioda, rođenog u Užicu 1882. godine, slika će zauzeti značajno mesto na stalnoj muzejskoj postavci koju pripremamo za narednu 2024. godinu kada je predviđeno da Užice bude prestonica kulture Srbije.
UM: Započeli ste uređenje depoa. Dokle se stiglo sa tim poslom?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Taj projekat, odnosno, sanacija i adaptacija muzejskog depoa, započeli smo prošle godine. Posle dužih pregovora sa predstavnicima Ministarstva kulture, sa Gradom koji je, takođe, imao sluha, krenula je realizacija prve faze, jedne od najdužih, jer je trebalo izmestiti sve što se nalazilo u tom prostoru, a zatim odraditi građevinske radove, sve što je bilo vezano za celokupnu demontažu, kao i za zamenu stolarije. I to smo uradili.
Ministarstvo kulture bilo je zadovoljno radovima koje smo izveli i odobrilo nam je sredstva i za nastavak radova u ovoj godini.Potpisali smo ugovore, tenderi su završeni i sada krećemo u drugu fazu koja se odnosi na postavljanje elektro i mašinske instalacije, grejanje, klimatizacije, ventilacije, protivpožarne zaštite.
UM: Završavate li drugu fazu do kraja godine?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Da, završićemo ove radove do kraja godine i već pripremamo projekat za opremanje depoa kako bismo na vreme konkurisali za sredstva za nastavak radova u narednoj godini. Veoma je važno da u depou imamo propisane uslove, određenu temperaturu, vlažnost, sve u zavisnosti od toga od čega su predmeti koji tu budu smešteni, o kom materijalu se radi, da li od metala, papira, ili drveta. To su zahtevni procesi, a mi moramo ispoštovati sve da bi uslovi u depou bili u skladu sa onima koje propisuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, pošto smo ustanova kulture od izuzetnog značaja.
UM: Koliko će u depou moći da bude smešteno muzejskih jedinica?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – U rekonstruisanom depou imaćemo na raspolaganju preko 300 kvadrata uređenog prostora. Pošto komletno odeljenje arheologije ostaje na spratu, jer ne zahteva posebne uslove, može da trpi određene temperature, u depou će biti smešteni predmeti iz istorije, savremene istorije i etnologije, zbirka vatrenog oružja.
UM: Koje su još investicije u toku i s obzirom da je Užice naredne godine prestonica kulture Srbije, kako se Narodni muzej priprema za to?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Iako nismo znali da će Užice dobiti titulu prestonica kulture, mi smo već 2019. počeli pripremu projekta za rekonstrukciju stalne muzejske postavke „Užice – nastanak i razvoj“. Ona je otvorena 1995. godine i smatramo da je došlo vreme za rekonstrukciju, kako bi uz primenu savremenih muzeoloških principa dobili modernu postavkuu izložbenom prostoru, na prvom spratu prve zgrade Muzeja, od 386 kvadrata što je za oko 150 kvadrata više od sadašnjeg u kojem se prezentuje ova postavka.
U okviru nove postavke predvideli smo mnogo toga, kao i suvenirnicu koju ćemo naknadno raditi. Sve ovo zahteva velike radove, demontažu zidova, podova, plafona i stolarije.
Zato komuniciramo sa drugim muzejima pa, ili će nam oni pozajmiti originale za našu postavku ili ćemo na osnovu njih uraditi replike. Tako da će ovog puta, najverovatnije, na stalnoj postavci biti prezentovan i novčić Nikole Altomanovića kojeg nismo imali u sadašnjoj stalnoj postavci. Narodni muzej u Beogradu ima nekolikou svojoj kolekciji iu toku su pregovori, pa ili će nam ga pozajmiti ili ćemo morati da uradimo repliku. Svakako će biti na našoj postavci.
UM: Šta se još radi u Muzeju?
Grad je već raspisao javnu nabavku za zamenu stolarije i polako ulazimo u proces. Na novoj postavci, koja će imati 26 celina, biće izloženo 850 eksponata, 118 dokumenata, sa preko 13 monitora osetljivih na dodir i multifunkcionalnom salom namenjenom za edukaciju i učenje kroz igru. Uglavnom će biti prezentovani autentični predmeti, artefakti, ali u slučaju gde nemamo originalne predmete, moramo raditi replike.
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Uporedo radimo konzervaciju predmeta za stalnu postavku koju pripremamo za prestonicu kulture i za to smo dobili sredstva od Ministarstva kulture. Angažovani smo i u izdavačkoj delatnosti.
Kada je digitalizacija u pitanju pripremamo multimedijalnu prezentaciju, virtuelnu šetnju kroz stalnu muzejsku postavku „Partizanska fabrika oružja i municije“, kroz trezore. Očekujemo da to bude gotovo u ovoj godini.
Radimo na zaštiti stare i retke knjige, bibliotečke građe i za to smo dobili deo sredstava od Ministarstva kulture. Mislim da naše Ministarstvo poslednjih godina veoma vodi brigu o tome zahvaljujući čemu ćemo raditi na zaštiti velikog broja bibliotečkih jedinica.
UM: Radiće se i na Kadinjači?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Konkurisali smo ove godine sa Zavodom za zaštitu spomenika Kraljevo kod Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja za projekat građevinskih i konzervatorskih radova na memorijalnkom komleksu „Kadinjača“ koji se odnose na spomeniče monolitne figure, spomenike. Dobili smo preko četiri miliona dinara i ovi radovi moraju biti završeni do kraja godine.
U toku je raspisivanje tendera. Inače, svake godine se nešto radi na Kadinjači i pri tom se uvek nekako baziramo i vodimo računa o kosturnici gde su sahranjena tela 136 boraca, ali će ove godine sredstva biti opredeljena na aleju Radničkog bataljona. To je deo spomeničke kompozicije kružnog oblika, 21 spomenička figura, okamenjene glave koje simbolizuju radnike, borce, naše Užičane, koji su krenuli u borbu na Kadinjaču, te 1941. u novembru. One su pretrpele najveća oštećenja zbog klimatskih uslova.
UM: Koji je najstariji eksponat u užičkom Narodnom muzeju?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Najstariji predmet je pronađen na potezu Kremenilo, u selu Višesava 1968. godine, na području Bajine Bašte. To je posuda od gline iz neolita koja pripada starčevačkoj kulturi. Ručno je rađena, vertikalno podeljena na dva dela, njen trbuh je ukrašen barbotin tehnikom. On je na stalnoj muzejskoj postavci, a biće i na novoj stalnoj muzejskoj postavci, jer zaslužuje veliku pažnju.
Nama su svi predmeti važni, jer su svi kulturna dobra. Sve što se sada nalazi u našim muzejskim fondovima, svi ti predmeti su proglašeni za kulturna dobra. Sve smo mi to odradili papirološki i to je bio dugotrajan proces kome smo se veoma dugo posvetili i veoma dugo radili na tome.
UM: Ima li vrednih predmeta koji nisu bili pred publikom?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Takvih predmeta sigurno ima. Mi se trudimo da uvećavamo fondove, kao i da imamo više predmeta koje možemo da izlažemo, ali naravno, ne može se uvek sve izložiti na muzejskim postavkama. To zavisi i od koncepcije izožbe, ali sigurno, u nekom periodu biće pred publikom.
UM: Šta pripremate za publiku do kraja godine?
SLAVICA STEFANOVIĆ: – Za Dan grada, 9. oktobar, pripremamo izložbu„ Retrospektiva – slike, crteži i grafike Dragoljuba Kaplanovića Kaplana“našeg akademskog slikara koji je poverenje ukazao našoj ustanovi, ali i zanimljiv projekat „Ratni plakati 1941 – 1945.“ iz zbirke Narodnog muzeja Užice. I ova će izložba biti otvorena u novembru.
Uradili smo digitalnikulturni vodič koji se odnosi na memorijale oslobadilačkih ratova Kraljevine Srbije 1912-1918. i sada pripremamo njegovu promociju. Priredićemo i izložbu u okviru Dečije nedelje, a uveliko se pripremamo i za konkurisanje za sredstva za narednu godinu. Uvek konkurišemo kod nekoliko ministarstava.
Ono što je važno za naš grad, za Muzej i za muzeologiju uopšte, jeste da veliki broj projekata kojima konkurišemo kod Ministarstva kulture budu i odobreni, jer sva odobrena sredstva opravdamo radom kroz prikupljanje, stručnu obradu, digitalizaciju, konzervaciju i prezentaciju muzejske građe.
I na kraju podsećamo, Slavici Stefanović pre dve godine dodeljena je Vukova nagrada za rezultate u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke. Tim povodom ali i o knjizi „Epopeja u kamenu“ uz stogodišnjicu Velikog rata, govorila je za naš portal.
Kulturno blago Narodnog muzeja Užice Duga užička istorija je naš novi serijal, sufinansiran sredstvima Grada Užica, a do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više projekata, neki od njih su:
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
