Legat prvog akademski obrazovanog slikara iz užičkog kraja, Mihaila Milovanovića, rođenog u Gostinici 1879. godine, ratnog slikara vrhovne komande srpske vojske u oslobodilačkim ratovima Srbije, otvorio je ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije Vladan Vukosavljević.
Otvaranjem Legata, po njegovim rečima kulturna ponuda grada je upotpunjena, posebno što je u pitanju izuzetno zanimljiva ličnost. Vukosavljević je podsetio da je ministartvo na čijem je čelu u proteklih nekoliko godina za projekte u kulturi Grada Užica izdvojilo blizu 80 miliona dinara.
– Novi prostor jeste novi fraktal u jednom mozaiku kulturne ponude grada Užica koji je značajan grad srpske istorije i kulture i koji na ovaj način povećava svoju kulturnu ponudu. Obično se kaže u ovakvim prilikama da će to dovesti i nove turiste i posetioce, ali je to možda sekundarna stvar. Primarno je da će sami Užičani, ljudi koji ovde obitavaju i najmlađe generacije imati prilike da u jednom divnom prostoru upoznaju svoju tradiciju, kulturu, istoriju i političku i kulturnu. I jedna i druga istorija imali su svoje stranputice, nedoumice, izazove, uspone i padove, ali upravo ovim, današnjim događajem, svečanim otvaranjem, svi zajedno smo postigli da Užice otvori novi detalj u mozaiku kulturne ponude grada,- rekao je ministar Vukosavljević, dodajući da je Užice u vrhu srpskih gradova po izdvajanjima za kulturu i da postaje primer na koji bi mnogi mogli da se ugledaju.
Ministarstvo kulture Vlade Srbije u ovaj projekat je uložilo 2,5 miliona, a Grad Užice je za ovu namenu obezbedio 500.000 dinara.
Gradonačelnik Užica Tihomir Petković je podsetio na projekte koje je Ministarstvo finansijski pomoglo, poput rekonstrukcije Starog grada, uz očekivanja da budu podržani i novi projekti. Petković je rekao da je nova postavka upotpunjena sa 12 ulja na platnu.
Direktorka Muzeja Slavica Stefanović, je navela da je Legat Mihaila Milovanovića otvoren 2003. kao stalna muzejska postavka i prezentuje umetničku i ličnu slikarevu zaostavštinu. Narodni muzej je uredio prostor od 160 kvadrata u kojem je legat bio smešten, proširivanjem postavke. Sada je u legatu 29 slika, predmeti iz vile Milovanovića, kao što je klavir i mnogi drugi dokumenti, pisma, fotografije.
Fond legata stvoren je otkupom i poklonom umetnikovog sina Momčila Milovanovića i drugih darodavaca, a deo predmeta je i iz zbirki Narodnog muzeja Užice.
Ranija postavka otvorena 2003. godine, prilično je izmenjena, u dizajniranom prostoru mogu se osim slika videti fotografije, knjige, nameštaj, druga dokumenta.
Autorka sadašnje postavke izložbe je istoričarka umetnosti, Katarina Dogandžić Mićunović. Na konzervatorsko-restauratorskim poslovima radili su stručnjaci užičkog Muzeja, Dragan Tomanović, Mira Ćuković i Marijana Nikolić.
Prilika je ovo da se podsetimo na stradnje užičkog slikara. U vreme Drugog svetskog rata, pred kraj Užičke republike, pod optužbom da je saradnik okupatora, slikar Mihailo Milovanović streljan je 28. novembra 1941. godine u užičkom naselju Krčagovo. Na zahtev užičkog publiciste i novinara Đorđa Pilčevića, Osnovni sud u Užicu ga je rehabilitovao 2007. godine.
U knjizi Đorđa Pilčevića o slikaru Mihailu Milovanoviću Ljubomir Simović piše:
„Pre nekoliko godina, i slike Mihaila Milovanovića su počele da izlaze iz depoa privatnih kolekcija, i da se, jedna po jedna, pojavljuju na izložbama. Rehabilitaciju, koju je doživelo delo Branka Popovića, delo Mihaila Milovanovića još čeka. Pre retrospektivne izložbe, na koju, nadam se, nećemo čekati predugo, i pre monografije o njegovom slikarstvu, pred nama se pojavljuje njegova biografija. Ta biografija je dobar i svetao znak, i mi se možemo nadati da će uskoro, posle ove knjige o njegovom životu, pojaviti i knjiga o njegovom delu. Ne mrtav zauvek, kao što su želele njegove ubice: Mihailo Milovanović će ponovo biti među nama, živ onoliko koliko su živele njegove slike.“ Septembar 1997. godine.
Akademski slikar Mihailo Milovanović je rođen u Gostinici. Školovao se u Minhenu i Pragu. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do 1918. godine i bio zvanični slikar Vrhovne komande Srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Autor je čuvenih portreta kralja Petra Prvog Karađorđevića, regenta Aleksandra Karađorđevića, vojvoda Putnika, Mišića, Stepanovića i Bojovića. Njegov opus je stilski raznorodan i oslanja se na realizam sa elementima impresionizma, secesije, ekspresionizma i simbolizma. Osim slikarstva, bavio se vajarstvom i pisanjem.
Dodajmo i to, da su učenici Muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“, učestvovali u svečanom delu otvaranja rekonstruisanog legata.
Još detalja i fotografija sa otvaranja izložbe u užičkom Narodnom muzeju možete pogledati na Instagramu Užicemedia i na sajtu Grada Užica.
