Darko Babić je diplomirani likovni umetnik, slikar iz Požege. Završio je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2000. godine. Zatim upisao magistarske studije. Potom ga je, kako nam reče „sačekala“ dijagnoza Multipla skleroza (MS).
Priča nam da nije jednostvno boriti se sa ovom bolešću. Ljudi koji imaju iskustvo sa Multipla skleroza zaju koliko je velika i komplesna bolest a i koliko otežava život. U svakom slučaju vas uskrati u mogućnostima pre sve ga fizičkim sposobnostima kretanja, hodanja, kordinacije ali nećemo se žaliti, idemo dalje, – kaže i dodaje:
– Stanje je postepeno bivalo sve gore i gore i već 20 godina je progresivna, ali hvala Bogu uz moj trud i neke alternativne metode lečenje i terapije uspevam da funkcionišem.
Darko Babić Samostalne izložbe
Po završetku fakulteta 2000. godine imao je samostalnu izložbu, u Gradskoj galeriji Požega, sada se zove Gradska galerija Milan Tucović.
– To je moja samostalna izložba. Učestvovao sam na izložbi u Kragujevcu u Kultunom centru. Iste godine 2001. i tada se desilo naglo pogoršanje moga zdravstvenog stanja. I ja više nisam samostalno stvarao, ispričao nam je Darko tokom posete u požeškom Društvu za cerebralnu i dečiju paralizu, gde rukovodi likovnim umetničkim radionicama.
Osnovano 2011. godine i okuplja 95 članova. Društvo ima kuću, koju su kupili Francuzi 2014. godine. Prilagođena je osobama sa invaliditetom, oni ovaj prostor doživaljavaju kao svoj dom, rado tu dolaze, učestvuju na brojnim radionicama.
U ovom prostoru Darko Babić i ostatak tima realizuju različite sadržaje, kreativne, edukativne radionice.
Svakodnevno rade na većoj vidljivosti ne samo u Požegi, što je jedan od zacrtanih ciljeva. Ali i na daljem jačanju kapaciteta, stvaranju ambijenta koji bi omogućio korisnicima da budu bezbedni, da se druže, da stvaraju.
– Članstvo u u ovom požeškom udruženju imam od 2013. godine. Tada mi je ponuđeno od strane udruženja i tadašnjeg rukovodstva da probamo da vidim da li mogu da započnem sa nekakavim likovnim umetničkim radionicama sa članovima, decom i mladim ljudima. Od tada je već prošlo deset godina.
A kakvi su njegovi utisci o saradnji, učešću u likovnim radionicama.
– Kada je meni predloženo da se uključim u tu priču, nisam se previše dvoumio. Ja sam i prethodno imao neko iskustvo u jednom beogradskom udruženju, neposredno po završetku fakulteta. Reč je o specijalizovanom radu sa mladima sa Daunovim sindromom.
To je bio moj prvi kontakt, da kažem sa ljudima specifičnim, posebnim na taj način i to je krenulo jako dobro, – priča Darko.
– Moja komunikacija, očigledno je u mojoj prirodi. Ja se na fakultetu nisam školovao za specijalne edukacije, ali je to na ličnom nivou, ili imate ili ne tu želju.
Imate li osećaj, imate li tu mogućnost da možda komunicirate i probate da budete jasni, precizni, da vas razumeju ti mladi ljudi.
A korisnici mogu biti sa većim ili manjim fizičkim hendikepom. Ja sam sam se snašo dobro, ponavlja. Kada mu je 2013. godine u Udruženju ponuđena saradnja, on je inisisrtirao da nastala kreativna dela ne ostaju samo tu, već da se potrude da ih i drugi vide.
Radionice su podržane od Saveza sa dečju i cereblarnu paralizu republičkog, ili preko Ministarsta kulture. A izložba je pripremana za 3. decembar, Međunarodni dan osoba sa invalideteom.
– Delikatna je to priča. Grad nije navikao da je to normalna priča. Da smo svi fenomenalni, ali i da smo različiti. I imam utisak da malo to doživljavaju i kao neku vrstu sažaljenja.
Insistirao sam da se pojavimo u javnosti u Gradskoj galeriji u gradskom prostoru. I onda nas je Gradska galerija prihvatila. I tada i sada je potpuno otvorena i podržava nas da dobijemo nekoliko dana da se radovi izlože u prostoru galerije slike, akrili na platnu, crteži.
Da publika u tome može da uživa nekoliko dana. Završava se poslednjim danom koji je aukcijski i otkupni. Pa ako im se to dopadne da neke i kupe. A ima jako lepih stvarčica. Mnogi rado žele da imaju kao male ukrase u svojim stanovima, kućama, poslovnim prostorima.
Bitno je što se pojavljuju kao osobe u gradu koje su sposobne da stvore nešto kreativno i lepo, da šire dobrotu.
– Zaživelo je dobro. Mladi ljudi su se povezali, reagovali dobro. Bitno je da se pored toga što se pojavljuju kao osobe u gradu koje su sposobne da stvore nešto kreativno i lepo, da šire dobrotu. Oni se posebno raduju kada je taj otkupni dan, jer žele da se njihvo radovi prodaju, da bude zarade.
– To meni nije bitno, ali njima jeste. Da mogu da pomognu svoj skromni budžet, budžet roditelja. A pored toga stvaraju lepotu, uživaju u procesu druženja i rada. Da oni to mogu da unovče, a da to neko vrednuje i na taj način.
Pitam i koliko mu znači što svoje veliko znanje može da prenese.
– U kojoj meri postoji naredak, pitali ste. Moram reći da su retki oni koji zaista mogu i žele da se dodatno posvećuju tome kod kuće. Bilo je to pre nekoliko godina jedno dvoje bude koje pored onoga što se dogovorimo da crtamo i stvaramo. Neki su baš poželeli da to rade i kod kuće.
Sećam se jedne devojke iz Arilja koja je dolazila meni sa crtežima od svoje kuće. Koja je imala ozbiljno promišljanje kako će da kreira svoju sliku. Ima i takvih slučajeva, ponavljam retko, ali ima.
U Požegi je bila devojka koja je poželela da se usavršava u slikanju.
Ona je posle stvorila divnu prodicu, ima divno dete. Više i nije tu. A oni ovde pre svega vole da se druže, vole da su poštovani i uvaženi, ovo doživljavaju kao svoj dom i oni tu uživaju. Vole da su uključeni, a to je na obostrano zadovoljstvo.
Moje zdravstveno stanje je promenljivo, ali kada sam dobro, kao sada uvek sam raspoložen za rad sa njima. Moram priznati da to nimalo nije lako da se izdrži, ali borim se za sada i funkcionišem. Videćmo šta će dalje biti. Meni je svakako najvažnije što je nešto ovog tipa pokrento u Požegi, što već ima tradiciju, – pričao nam je nedavno Darko Babić, umetnik iz Požege.
A mi se nadamo da će lokalna zajednica, insititucije i dalje podržavati Društvo i činiti sve da im pomognu. Da nastave sa radom i da se što češće pojavljuju u javnosti.
„UDAHNIMO I MI SNAŽNO UMETNOST“ je naš serijal, koji relizujemo do kraja 2024. godine. Pored teksta –Uključivanje osoba sa invaliditetom u kulturne sadržaje kao aktera – ovo su još neki objavljeni ranije:
Do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više zanimljivih i edukativnih sadržaja. Izdvajamo:
- “NASILJE Kao najbolje čuvana PORODIČNA TAJNA”
- JA NOVINARKA DOPISNICA
- Kulturno blago Narodnog muzeja Užice – Duga užička istorija
- ŽENE ZLATIBORSKOG KRAJA
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- “PESMA KAO LEK”
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
- Ostali tekstovi u kategoriji MEDIJI
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram
