Dan slobode medija je prilika da se oglase novinarska udruženja, pismo građanima uputili NUNS, NDNV i UGS Nezavisnost, uz poruku da bez slobodnih medija nema slobodnog društva. A UNS se povodom Svetskog dana slobode medija objavio Proglas u kome iznosi svoje zahteve.
Svetski Dan slobode medija, 3. maj, obeležava se u gotovo svim državama sveta, uz poraznu statistiku kako u svetu tako i kod nas. Broj pretnji i napada na novinare u Srbiji udvostručen u odnosu na 2021. godinu, novinari u Srbiji su nedovoljno plaćeni, te da čak 90 odsto njih ima plate manje od proseka.
Na objavljenom svetskom Indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica za 2023. godinu, Srbija zauzima 91. mesto, što u odnosu na prošlogodišnji plasman predstavlja pad od 12 mesta.
Svetski dan slobode medija obeležava se od 1993. godine odlukom Ujedinjenih nacija kako bi se podigla svest o značaju slobode medija i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanj
O slobodi medija, nažalost samo se priča, a u praksi stanje je sve teže.
NUNS, NDNV i UGS Nezavisnost: Bez slobodnih medija nema slobodnog društva
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost” i Nezavisno društvo novinara Vojvodine pozivaju sve novinare/ke i medije da na Svetski dan slobode medija 3. maja, U PET DO DVANAEST isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji PET MINUTA GROMOGLASNE TIŠINE kako bi nadležne i najširu javnost još jednom upozorili na posledice kontinuiranog ugrožavanja medijskih sloboda već vidljive u svim sferama, od političkog sistema do prava i sloboda svih građana.
Sistemsko uništavanje novinarstva u Srbiji ima samo jedan cilj – uspostavljanje jednomumlja. A krajnje posledice snosiće svi građani, a već ih u velikoj meri i snose, ukoliko se usude da iskažu stav koji se ne uklapa u zvanične parole, ili pak da postave pitanja institucijama o njihovim pravima – od prava glasa, radnog prava, prava na zdravu životnu sredinu…
I to je samo jedan nivo posledica ćutanja društva na okupaciju medija, sudeći po dominatnom narativu ključnih režimskih medijskih propagandističkih platformi, koje se izruguju etici novinarske profesije, promovišući jezik vulgarnosti i siledžijstva, mizogine stavove i govor mržnje. Za uspostavljanje atmosfere straha, nepoverenja i ksenofbije imaju svesrdnu podršku najviših državnih zvaničnika, koji su redovni sagovornici takvih medijskih fabrika mržnje, ali i njihovi finansijeri – bilo kroz budžetsko sufinansiranje, bilo kroz oprost poreza ili kroz obezbeđivanje komercijalnih oglasa.
U takvom okruženju građani ne samo da neće imati zaštitu institucija, niti medije koji će izvestiti o kršenju njihovih prava, nego će biti taoci sistema zasnovanog na pravu jačeg.
Zato podaci koje već godinama iznosimo o slučajevima pretnji i napada na novinare nisu nikakav izdvojeni problem medijske i novinarske zajednice, već predstavljaju upozorenje o ugroženoj bezbednosti svih građana.
Ovom prilikom javnosti ukazujemo da je u 2022. godini NUNS zabeležio 137 incidenata učinjih na štetu novinara: 34 verbalne pretnje, devet fizičkih napada, šest napada i pretnji imovini i 84 različita pokušaja pritiska na medije. A za prva tri meseca ove godine 33 incidenta: osam verbalnih napada, tri fizička napada i 22 akta pritiska na medije i novinare.
U velikom broju ti napadi inspirisani su nastupima najviših državnih zvaničnika koji zbog kritičkog izveštavanja novinare i pojedine medije targetiraju kao izdajnike i strane plaćenike.
Profesionalni novinari su takođe na meti brojnih SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti) koje potiču od javnih funkcionera, političara, biznismena i kompanija.
Ovi podaci zapravo su pokazatelj odnosa nosilaca politčke moći prama javnosti, prema svim građanima i njihovim slobodama i pravima.
Godinama su na meti nezavisni novinari, ali sve više i aktivisti organizacija civilnog društva, a videli smo i pojedini tužioci, odnosno tužiteljke, umetnici, univerzitetski profesti i asistenti…
Niz će se svakako nastaviti, potvrđuju to primeri svih društava koja su se prepustila autokratskim vladavinama, ukoliko građani pristanu da se odreknu sopstvene slobode jer su poverovali propagandistima mržnje i nasilja.
Zato su važni slobodni mediji. Oni su mera slobode društva.
Jer, medijska scena jeste ogledalo jednog društva, njegovih standarda, potencijala, nedostataka i ambicija. A u medijskom mraku vladaju mračne ideologije.
I zato je očuvanje medijskih sloboda odgovornost svih građana.
Podsećamo da je Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kao podsetnik vladama svih država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Građani Srbije, zato dobro razmislite kome ukazujete poverenje i koja je cena vašeg izbora. Dok još možete da birate, navodi se u pismu građanima na Svetski dan slobode medija, koje su uputili uz Dan slobode medija: GS KUM „Nezavisnost“, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara novinara Vojvodine.
Proglas UNS-a povodom Svetskog dana slobode medija
Godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari u Srbiji pamtiće po gotovo dvostruko većem broju pretnji, pritisaka i napada u odnosu na period između 3. maja 2021. i 3. maja 2022. godine, ali i po ohrabrujućoj prvostepenoj presudi u ponovljenom postupku za paljenje kuće Milana Jovanovića kojom je bivši predsednik Opštine Grocka osuđen na pet godina zatvora.
U godini iza nas UNS je evidentirao ukupno 140 slučajeva pretnji, pritisaka i napada, što je gotovo dvostruko više nego u 2021. godini, kada su u UNS-ovoj bazi zabeležena 74 slučaja. Najučestaliji pokušaj gušenja slobode medija bile su pretnje koje su novinari dobijali preko društvenih mreža.
Preko interneta je zabeležena i najozbiljnija pretnja „salvom metaka“ koja je upućena čitavoj redakciji dnevnog lista „Danas“. Zbog pretnji preko društvenih mreža novinar Marko Vidojković je napustio zemlju, a svetsko udruženje pisaca PEN intrnešnel omogućilo je da on i njegova porodica budu preseljeni na bezbednu lokaciju.
Novinari su pretnje dobijali i preko telefona, a u godini iza nas prvi put je preteći poziv „nestao“ iz evidencije. U pitanju je poziv u kome je nepoznata osoba pretila uredniku „Drvotehnike“ Dragojlu Blagojeviću za koji je Treće osnovno javno tužilaštvo tvrdilo da ga nije bilo, da bi nakon intervencije medijske zajednice Više javno tužilaštvo potvrdilo da je taj poziv ipak postojao.
Represija nad novinarima uzela je maha u lokalnim sredinama, a to je najbolje pokazao slučaj pretnji redakciji OK radija iz Vranja i vlasnici ove medijske kuće Oliveri Vladković, zbog kojih je biznismen Dejan Nikolić Kantar prvostepeno osuđen na 14 meseci zatvora. Osim pretnji, u UNS-ovoj bazi evidentirani su i brojni pritisci na novinare/ke koji su uglavnom dolazili od predstavnika političkih partija, a u najvećoj meri od članova vladajuće stranke.
Ako se na sve to doda nedovoljno efikasno reagovanje nadležnih organa na ugrožavanje bezbednosti novinara i loš ekonomski položaj medijskih radnika, jasno je zašto i ovog 3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji.
U načelu dobra ideja projektnog sufinansiranja u lokalnim samoupravama i ovog Svetskog dana slobode medija ostaje obesmišljena. Umesto da bude vid značajne finansijske podrške u radu medija, sufinansiranje medijskih projekata u opštinama i gradovima postalo je sredstvo nedvosmislenog političkog uticaja na novinare.
Medijima koji su u lošoj finansijskoj situaciji štetu su nanosile i SLAP tužbe, kojima su moćnici od malih medija tražili nerealne odštete.
Ovaj Svetski dan slobode medija obeležavamo iščekujući pravosnažnu presudu za ubistvo vlasnika i urednika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije. Petočlano veće Apelacionog suda dalo je završne reči, a od ishoda suđenja koje traje gotovo devet godina zavisi da li će biti prekinut lanac nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji.
U borbi protiv nekažnjivosti zločina nad novimarima obeshrabrujuća je i činjenica da još uvek nije podignuta optužnica protiv ubica dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine Milana Pantića.
Međunarodna federacija novinara (IFJ) je 3. juna, na predlog UNS-a, usvojila Rezoluciju kojom se traži efikasan pravosudni postupak i angažovanje srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal, kako bi bili kažnjeni nalogodavci i ubice jagodinskog novinara. Tužilaštvo još uvek nije odlučilo hoće li preuzeti nadležnost u istrazi ubistva Milana Pantića. Još jedan 3. maj prolazi bez novih informacija o okolnostima smrti novinarke „Duge“ Dade Vujasinović iako su prošle gotovo tri decenije od njenog stradanja.
Ipak, u godini između dva Svetska dana slobode medija doneta je i zadovoljavajuća prvostepena presuda zbog ugrožavanja bezbednosti novinara. U ponovljenom postupku za paljenje kuće Milana Jovanovića bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović, Vladimir Mihailović, Igor Novaković i Aleksandar Marinković prvostepeno su osuđeni na ukupno 17 godina zatvora.
Ovog trećeg maja moramo se osvrnuti i na onemogućavanje novinarskog rada koje je još jedan vid gušenja slobode medija. Dok je Kosovo dobilo viznu liberalizaciju, srpskim novinarima je u godini iza nas zabranjivan ulazak na KiM. Zato se nameće pitanje – Da li je to nagrada za vraćanje srpskih novinara sa granice?
Organizatori konferencija za novinare i sastanaka zvaničnika su više puta građanima na KiM uskraćivali prevod na srpski jezik.
Iako je Evropska federacija novinara, na predlog UNS-a, usvojila dve Rezolucije o ubijenim i kidnapovanim novinarima na Kosovu od 1998. do 2005. godine u kojima se traži formiranje Međunarodne ekspertske komisije koja bi se bavila rasvetljavanjem ovih ubistava i nestanaka, i dalje se ne nazire njeno osnivanje.
UNS zato uz Dan slobode medija traži:
- Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;
- Da se izmeni Krivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;
- Da Tužilaštvo za organizovani kriminal, u skladu sa Rezolucijom koju je na predlog UNS-a donela Međunarodna federacija, preuzme slučaj Milana Pantića;
- Da što pre bude podignuta optužnica za ubistvo novinara Milana Pantića i budu rasvetljene okolnosti smrti novinarke Dade Vujasinović;
- Da se kazne nalogodavci i izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije;
- Da se zakonima propiše bolja zaštita od SLAP tužbi;
- Da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika;
- Da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana;
- Da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine; UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja, navodi UNS uz Dan slobode medija.
Autori: NUNS i UNS
Izvor naslovne ilustracije: NUNS
