Prvi maj – Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu više desetina hiljada radnika demonstriralo ulicama, zahtevajući povoljnije uslove rada, bolji položaj radnika, između ostalog i doslednu primenu osmočasovnog radnog vremena. U januaru 2022. godine minimalna zarada u Srbiji je iznosila 33.805 dinara, minimalna potrošačka korpa 41.758 dinara, a prosečna 80.891 dinar.  

Praznik podseća na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme. Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma. Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.


Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine


Međunarodni praznik rada – Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije.


U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu. Praznik rada je tokom dugog posleratnog perioda, najmasovnije obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.


Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih radnika, čiji položaj, zbog ekonomske krize, postaje sve teži. U ovom obliku 1. maj je postao Međunarodni praznik radnika i njihovih sindikalnih pokreta i u većini zemalja sveta je državni praznik.


Zanimljiv je podatak da je Prvi maj slavljen kao državni praznik i u Hitlerovoj Njemačkoj. U Americi su od Prvog maja odustali, smatrajući ga komunističkim praznikom, pa sada Praznik rada slave prvog ponedeljka u septembru.


U ovom obliku 1. maj je postao međunarodno slavlje socijalnih i ekonomskih uspeha radničke klase i sindikalnog pokreta. Međutim, pitanje je da li radnici imaju šta da slave? U vremenima kojima živimo mogu samo da žale nad svojim pravima koja su nestala u vrlo kratkom vremenu. Ono što im ostaje je borba i dostojanstvo što im niko ne može uzeti.


U međuvremenu se mnogo toga dogodilo, pa razni aktivisti i sindikati otvaraju pitanje – imamo li razloga da praznujemo 1. maj kao praznik rada, kada dobar deo čovečanstva nema posao i kada je u mnogim zemljama borba za radnička prava postala borba za radno mesto i bilo kakav posao. I dok su se nekada podrzumevale parade, razni protesti, danas se bar kod nas sve svelo na uranke i roštiljanje.

U skladu sa Zakonom o državnim praznicima, 1. maj se kao praznik u Srbiji neradno obeležava dva dana, pošto praznik pada u nedelju neradni su ponedeljak i utorak, 2. i 3. maj.

Međunarodni praznik rada –  Za efikasniju zaštitu radnih prava

„Nažalost, i ovaj praznik rada veliki broj zaposlenih dočekuje u atmosferi nesigurnog zaposlenja, rizika od siromaštva, minimalne zarade koja nije dovoljna za minimalnu potrošačku korpu, nedovoljne zaštite radnih prava i bezbednosti i zdravlja na radu, neuređenosti novih oblika rada, neefikasnosti radnih sporova, a posebno su ugrožene osetljive grupe na tržištu rada“, – kaže se u saopštenju Fondacije Centar za demokratiju.

„Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2021. godine 503.300 radnika je privremeno zaposleno. Među registrovano zaposlenima u februaru 2022. njih 60.000 je angažovano van radnog odnosa što znači da ne ostvaruju niz individualnih prava (pravo na minimalnu zaradu, pravo na ograničeno radno vreme, pravo na odmor, pravo na plaćeno bolovanje…) niti kolektivna prava (članstvo u sindikatu).

U januaru 2022. godine minimalna zarada je iznosila 33.805 dinara, minimalna potrošačka korpa 41.758 dinara, a prosečna 80.891 dinar.  (Prosečna zarada u februaru ove godine u Srbijije iznosila tek nešto preko 66.000 dinara.)

Umesto sve veće fragmentacije radnog zakonodavstva, Srbiji je potreban kvalitetan normativno-pravni okvir u oblasti radnih prava, pre svega donošenje novog Zakona o radu koji će biti u skladu sa standardima Evropske unije i Međunarodne organizacije rada, a rad radnih grupa na pripremi nacrta zakona treba učiniti transparentnijim, uz uključivanje socijalnih partnera i nevladinih organizacija.  

Fondacija Centar za demokratiju će nastaviti da se zalaže za efikasniju zaštitu radnih prava, unapređenje pravnog okvira u oblasti rada, za što brže otvaranje pregovora o Poglavlju 19 u procesu evropskih integracija. Pratićemo primenu propisa i rad institucija nadležnih za zaštitu radnih prava i zajedno sa sindikatima i nevladinim organizacijama nastaviti promociju radnih prava i dostojanstvenog rada“, – navodi Fondacija Centar za demokratiju.

Svim radnicama i radnicima, svim građankama i građanima Srbije, sindikatima, Međunarodnoj organizaciji rada i svima koji se bore za radnička prava,Fondacija Centar za demokratijučestita 1. maj,Međunarodni praznik rada!  

Podsetimo se na nekoliko zanimljivih tekstova o Međunarodnom prazniku rada, – zašto ga i od kada slavimo, zatim na intervju pod naslovom „Poslodavci jure profit, a radnici bolji život“, gde smo pre kovida i kako proslavljali Prvi maj, i za koje destinacije su naši i strani turisti bili najviše zaintesovani tokom ranijih prvomajskih praznika.

Sa jednog od ranijih radničkih protesta (Foto: Iz arhive UžiceMedia)

Hroniku kovid -19 tokom aprila možete pogledati na UžiceMedia.

Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

Najvažnije servisne informacije u Užicu možete pogledati OVDE.

- Advertisement -