Da li je Krcun štitio ljude? Dr Ilija Misailović kaže da je radeći na knjizi „Goli otok – Ostrvo mraka. Užičani na Golom otoku“ (2024) došao do zaključka da je iz užičkog kraja bio relativno mali broj osuđenika zbog Informbiroa.
To se prema njegovim rečima može objasniti i značajnim brojem seoskog stanovništva koje je živelo na ovom području i iz čijih redova je najmanje bilo osuđenika.
Na Golom otoku najviše su robijali, studenti, oficiri, i policajci. Jedan deo njih bio je spašen hapšenja zahvaljujući intervencijama Slobodana Penezića Krcuna do kojeg su mnogi dolazili uz podršku Krcunove majke i sestre.
UM U svojoj knjizi pominjete da su pojedini izbegli Goli otok zahvaljujući Slobodanu Peneziću Krcunu?
Dr Ilija Misailović – Slobodana Penezića posmatram iz jednog drugog ugla. Naime, njegov brat Sreten našao se u grupi boraca iz Druge proleterske koji su bili proglašeni za begunce. Međutim, oni imaju drugu priču po kojoj oni jesu bežali sa Sutjeske, ali ne i iz borbe, već da spasu živote. A pošto nisu uhvatili vezu sa svojom brigadom, krenuli su prema Užicu.
Svakog od njih, koji je otišao kući, okupatorske vlasti su likvidirale. Jedan je otišao u četnike, ali ga je Krcun izvukao od njih i ostao je živ. Krcunov brat Sreten nije došao kući, već ga je Andrija Mirković smestio u pećinu u Sinjevcu i do neke vodenice donosio mu hranu jednom nedeljno. Tako ga je spasao.
Zato Andrija nije bežao iz Užica kada su došli partizani računajući da će ga Krcun zaštititi. Pa kada je Andrija prvi put uhapšen, Krcun je naredio da ga puste, ali kada je drugi put uhapšen Krcun nije bio u prilici da reaguje.
Da li je Krcun štitio ljude? Hoću da kažem da je Krcun imao i tu osobinu da nekog i zaštiti.
Neđo Mitrović direktor Seljačke radne zadruge u Nikojevićima nazove zadrugu „Slobodan Penezić Krcun“. On je bio u ovom kraju jedan od najžešćih pristalica Staljina i kad se izjasnio za njega, Krcun je lično intervenisao u Komitetu da se ne stavlja na kažnjeničku listu.
To sam saznao iz pouzdanih izvora, od Rajka Ječmenice. To je jedan dokaz i na osnovu toga mogu da pretpostavim da je zaštitio i još neke od slanja na Goli otok. Zato smatram da Mitrović nije jedini kojeg je Krcun spasao Golog otoka. Sve su to čudesne stvari.
UM Međutim, nije uspeo da spase svog dobrog druga, majora, rukovodioca OZNE u Kragujevcu, rođenog Užičanina Miodraga Drulovića?
Dr Ilija Misailović – Među informbirovcima bilo je naših boraca koji su u toku oslobađanja Beograda stekli lično prijateljstvo sa ruskim vojnicima. Pored Miodraga Drulovića koji je od ruskog oficira, sa kojim je uspostavio drugarske odnose, dobio na poklon rusku mašinku. A Živoradu Simiću, ruski vojnici su spasili od gladi tek rođenu devojčicu i potom prihvatili kumstvo toj devojčici.
Plećati plavokosi Rus, Sapegin Ivan Fedorovič se predstavio u kući u Grockoj, gde se nalazila Živoradova supruga sa decom: „Došao sam sa Urala, iz Molotova. Vi me razumete? Imam kćerku od 15 godina. Moju Margaritu! Četiri godine je nisam video, njeno ime ću da dam vašoj maleckoj bebi“.
Ta lična prijateljstva su bila toliko jaka, da njihova odanost Rusiji nisu bila vezana za Staljina, već za veze sa ratnim saborcima, koja nisu mogla da se izbrišu nekom partijskom naredbom.
Da li je Krcun štitio ljude? Međutim, „gvozdena pesnica“ partijskog rukovodstva je lomila sve te veze i ostvarivala svoju zacrtanu partijsku liniju.
UM Bilo je i onih koji nisu bili Informbirovci, a bili su na Golom otoku?
Dr Ilija Misailović – Naravno. Primer je profesor Svetislav Sveto Milačić iz Bajine Bašte. Dok je bio u vojsci stigla je vest da je pomilovan zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac za zločine nad Srbima, Ciganima i Jevrejima u NDH u kojoj je bilo više stratišta, među kojima najveći logor u Jasenovcu.
Rečenica: „Jebo ga onaj ko mu je dao pomilovanje“ poslužila je KOS-u da se podigne optužnica protiv Milačića. Vojni sud je ekspresno doneo odluku koja je objavljena 6. decembra 1951. godine.
U presudi Sveto je okarakterisan kao „duboko zakamuflirani neprijatelj“. Supruga Nadežda pokušala je da ga uz pomoć advokata i neuropsihijatra u Zagrebu proglase „neuračunljivim“, međutim, on je to odbio, jer će tu rečenicu ponoviti i pred sudijom.
Na Golom otoku bio je osoben zatvorenk i pokušavao je na razne načine da doskoči čuvarima. Najveći „podvig“ mu je što je uspeo da donese kući svoju radnu knjižicu sa Golog otoka. Nije govorio kako je to uspeo, već samo to da je zbog nje proveo tri meseca u samici uz batine i saslušanja dok je knjižica bila sakrivena negde u okolini paviljona.
Nije nikad rekao kako ju je izneo sa Golog otoka kada su po strogom protokolu otpušteni zatvorenici veoma detaljno pregledani.
Da li je Krcun štitio ljude? I Dragoljub Jojić koji je umro nedavno, bio je na Golom otoku dve godine, jer je pričao viceve o Titu.
Goli otok je ostao u istoriji KPJ kao velika moralna mrlja koja je prevazišla mnoga svetska stratišta u modelima mučenja. Glavna odlika Golog otoka je sadizam prema logorašima u kojima se slamala ličnost i preoblikovala u jednu „moralnu krpu“. Zbog toga je i ostao po strani ozbiljnih naučnih istraživanja.
Veliki napor načinila je redakcija dnevne „Borbe“ koja je 1990. godine ustupila stranice mnogim golootočkim ispovestima. Kao da je redakcija ovih novina htela u godini pred raspad druge Jugoslavije da pruži mogućnost, kako se u toj mnogo hvaljenoj „demokratskoj državi“odnosilo prema onima koji su pokušavali da ukažu da je „sloboda mišljenja zakonom zaštićena“.
GOLOOTOČANI UŽIČKOG KRAJA je naš novi serijal, a do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više zanimljivih i edukativnih sadržaja. Izdvajamo:
- ZDRAVLJE I BRIGA NA VREME
- UDAHNIMO I MI SNAŽNO UMETNOST
- “NASILJE Kao najbolje čuvana PORODIČNA TAJNA”
- JA NOVINARKA DOPISNICA
- Kulturno blago Narodnog muzeja Užice – Duga užička istorija
- ŽENE ZLATIBORSKOG KRAJA
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- “PESMA KAO LEK”
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
- Ostali tekstovi u kategoriji MEDIJI
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram
