Panel diskusija je imala za cilj upoznavanje sa problemima koje prate profesiju, a potekao je predlog da se osnuje udruženje novinarki iz zapadne Srbije, koje bi se borile za status i bolji položaj. Upućen je apel lokalnim samoupravama da sredstva namenjena informisanju, koja izdvajaju građani ovih sredina, većinski budu raspodeljena medijima iz ovog kraja.
Novinarka i urednica „Užicemedia“ Nadežda Tošić prisutne je, na panelu pod nazivom „Na osnovu mog iskustva predlažem“, najpre upoznala sa radom Udruženja „Užicemedia“, koje je formirano 2010. godine, koje okuplja novinare i novinarke iz lokala. Tokom 2016. godine je registrovan istoimeni portal „Užicemedia“, koji radi od 2018. godine.
– Osim što informišemo, bavimo se projektima, do sada su brojni realizovani: „Veliki rat“, „Kultura dijaloga“, „Lokalno a profesionalno“, „Znanjem do istine“, „Pesma kao lek“, „Na zahtev čitalaca“, zatim je organizavana novinarska škola, ali i niz drugih – rekla je Tošić, dodajući da finansije, kao i kod ostalih medija nisu na zavidnom nivou.
Ona je ukazala na težak položaj profesije, uslove rada novinarki i uopšte medijskih radnika, na neredovne i niske zarade. pa podsetila da je stanje u medijima, posebno lokalnim, sve lošije, a da je takvo stanje zapravo odraz društva u kome živimo, gde se dosta ljudi naziva novinarom/kom a da to nisu, da se izvlače ekonomski interesi, a sve utiče na to da se iz dana u dan urušava novinarska profesija. Danas se u malim medijima najviše kopiraju tuđi tekstovi, mediji u kojima ima intervju, reportaža, zanimljiva novinarska priča, ili neki drugi zahtevniji oblik novinarskog izražavanja su retkost.
Novinarke su izloženije napadima na internetu
Zatim je Tošić iznela nekoliko zanimljivih podataka iz istraživanja OEBS: – Plaćene putne troškove ima oko 27 odsto novinara/ki, a isti procenat ima plaćen godišnji odmor. Oko 15 odsto nema pravo na odsustvo zbog odlaska kod lekara, a oko 14 odsto nema pravo na slobodne dane, a čak 50 odsto nema uvećanje zarade zbog povećanog obima posla, potpisan kolektivni ugovor ima oko 40 odsto novinara/ki.
Isto istraživanje govori da je socio-ekonomski položaj žena u novinarstvu lošiji, od njihovih kolega, novinarke su izloženije napadima na internetu, uvredama, mizoginiji, govoru mržnje i uznemiravanju zbog profesionalnog rada, ali i zato što otvoreno iznose stavove.
Osim navedenog nezavidan je položaj novinarki dopisnica, koje vrlo teško usklađuju profesionalne obaveze sa porodičnim obavezama, delom i zbog još uvek jakog patrijahalnog odnosa u porodici.
Na panel diskusiji i serijalu koji traje već nekoliko meseci i u kome istražujemo položaj novinarki, dopisnica iz lokalnih sredina, o radu u malim sredinama, gde si sam sve, i novinarka, i fotoreporter i vozač, i montažer po potrebi… čulo se:
Novka Ilić, dugogodišnja novinarka „Vesti“ i Radio Užica, i dopisnica Slobodne Evrope iz užičkog kraja kaže da najveći broj novinara/ki dopisnika/ca radi po ugovoru, vrlo mali broj je u radnom odnosu. I onda ide pravilo „koliko radiš, toliko ćeš zaraditi“.
– A ako si na terenu, po pravilu nemaš dnevnicu, nisu plaćeni putni troškovi, nema radnog staža, a i kada se na kraju meseca sabere, iznos honorara, iako se nominalno čini zadovoljavajući, bude manji nego novinara/ke u redakciji koji rade sličan posao, i imaju opremu i prostor u kome rade.
A dopisnici/ce su primorani da rade i kada mogu i kada ne mogu. Bolovanja, godišnji odmori nisu „poželjni“ dopisnici/ce ih i izbegavaju, moraju, jer nema zarade!
Sve je u novinarskom poslu još uvek nedefinisano, zakoni, strategije se menjaju, dopunjuju i jedini uslov da opstaneš jeste da voliš ovaj posao, da te ambicija malo duže drži u čekanju boljih vremena, – rekla je Ilić.
Užički mediji
Govoreći na panel diskusiji u okviru serijala „Ja novinarka dopisnica – prava mala, obeveze velike“ užička novinarka Dragica Cvijović je podsetila da u Užicu trenutno postoji jedan štampani medij, nedeljnik „Vesti“ sa tradicijom dugom 82 godine, zatim dve televizije TV 5 i TV Lav plus, četiri radio stanice Radio Užice, Radio Luna, Radio San i Prvi radio, dve agencije Zoomue i Rec media i desetak portala čiji broj raste poslednjih godina.
Pored lokalnih medija u Užicu su i dopisništva RTS-a, Politike, Večernjih novosti, Informera, Alo, Kurira, Radio Slobodne Evrope…
Dugogodišnja novinarka „Vesti“ Dragica Cvijović, na panel diskusiji je iznela svoje stavove, navodeći da je medijska kuća “Vesti” u okviru koje je i Radio Užice imala u redakciji preko 20 novinara, dopisnike iz svih opština Zlatiborskog okruga, preko 10 honorarnih saradnika. Ova medijska kuća bila je profesionalna „novinarska škola“ i „rasadnik“ dopisničke mreže na nacionalnom nivou.
– Posle privatizacije redakcija se iz godine u godinu smanjivala, novinari su odlazili tako da sada za novine i portal rade tri novinarke. I u većini drugih lokalnih medija zastupljeniji je rad novinarki nego novinara.
Uglavnom samo se konstantuje kao i u drugim zanimanjima da su žene odgovornije, profesionalnije i lojalnije. Ako se fokusiramo samo na lokalne medije evidentno je i da su novinarke, čast izuzecima, u zavisnosti od vlasnika medija u lošem ekonomskom položaju, – navela je Cvijović.
Ona dodaje da većina portala nema novinare već samo one koji prepisuju saopštenja i tuđe tekstove. Činjenica je da mladi ne žele da se bave novinarstvom već traže bolje plaćene i lakše poslove sa manje stresa. Pa se postavlja pitanje koja je budućnost lokalnih medija ako se nešto suštinski ne promeni?
Manje smo plaćene i ekonomski nestabilnije
Novinarka Zlatarskih vesti i dugogodišnja dopisnica iz Nove Varoši Rozita Popović ističe da biti novinarka u provinciji ima svojih i prednosti i mana.
– Manje smo plaćene i ekonomski nestabilnije u odnosu na svoje koleginice u većim sredinama, posebno u prestonici. Drugo, informacije o tome da smo eventualno pod pritiskom vlasti, finansijskih moćnika ili neke treće strane, teže dopiru do šire javnosti odnosno Beograda, gde se po pravilu brže reaguje na napade na novinarke.
U manjim gradovima češće smo sklone i nekoj vrsti autocenzure, ne zbog straha ili odsustva odgovornosti i nepoštovanje novinarskog kodeksa i časti, već što se manje više svi poznajemo, rodbina smo, komšije, prijatelji, kumovi. U uslovima takve povezanosti teže je izveštavati, iskreno.
Što se tiče pristupa informacijama, tu smo svi u istom položaju. Snalazimo se kako znamo i umemo, jer je sve centralizovano i tok informacija strogo kontrolisan. A to što su novinarke većinom i majke i supruge, to nam je bonus na profesionalne muke. Ukratko, slabo plaćene za veliki rad i odgovornost i ponižavajući tretman u društvu, – rekla je Popović.
– U manjoj sredini ste, ipak, izloženiji direktnom sudu, oceni, gotovo svakodnevnim komentarima, i samo je pitanje sopstvene snage i mentalnog sklopa kako se sa tim nosite. Sa druge strane posmatrano, u okruženju koje tako dobro poznajete, lako razumete „otkuda vetar duva“, šta od koga možete očekivati, i ko je relevantan i pouzdan sagovornik, pa su mnoge stvari jasnije, kaže Jelena Božović, dugogodišnja dopisnica RTS -a iz Užica, sada autorka serije „Rodoslavci“.
– Srećna sam kada svojim tekstovima ili prilozima uspem da razbijem brojne predrasude o mom gradu i sugrađanima, kada uspem da rešim neki dugogodišnji problem ili ukažem na ljude vredne pažnje. Dugogodišnje iskustvo mi je pokazalo da ljudi na lokalu obično ozbiljnije i promišljenije pričaju za nacionalne, beogradske medije, a drugačije za lokalne, – kaže Amela Ljajić Bajrović, novinarka iz Novog Pazara.
– U nekim situacijama u hronici, jer nisam od kamena, suze same pođu. Jako stresno je gledati i slušati osobe koje su doživele veliki gubitak, naročito kada su deca u pitanju. Pod takvim opterećenjem treba sesti i napisati tekst, a voditi računa o svakoj reči i rečenici, – kaže Zvezdana Gligorijević, dopisnica iz Užica.
Na kraju panel diskusije Nadežda Tošić je podsetila kako je raditi u većoj redakciji, a kako kada si sam i moraš sve.
– Sada sam i urednica i novinarka i mnogo toga još, većinu stvari radim sama, što je prilično teško. Dok sam radila u Radio Užicu i „Vestima“, imali smo pravnu službu, komercijalu, marketing, novinare, vozača, foto-reportera, a sada sam na portalu to sve ja. Uređujem, pišem tekstove, realizujem projekte, idem na događaje. Portal ima nekoliko saradnika, ali finansije ne dozvoljavaju nove.
Nije jednostavno, od jutra do sutra ste u profesiji i od vas sve zavisi. A morala sam uz novinarski posao da naučim more tehničkih stvari koje nisam znala. Snalazimo se kako zanamo i umemo,- kazala je Tošić na panel diskusiji.
Cilj panel diskusije je upoznavanje sa problemima koje prate profesiju, iznalaženje rešenja, a potekao je predlog da se osnuje udruženje novinarki iz zapadne Srbije, koje bi se borile za status i bolji položaj, ali i da se iznađu načini da se male lokalne redakcije povezuju i umrežavaju.
Novinarke su bile jednoglasne u oceni da se uputi apel Gradu Užicu i ostalim lokalnim samoupravama u Zlatiborskom okrugu, da sredstva namenjena informisinju, koja izdvajaju građani ovih sredina, većinski budu raspodeljena medijima iz opština užičkog kraja.
Panel diskusija je održana u okviru projekta „Ja novinarka dopsinica, prava mala, obaveze velike“, u Šarenoj sali Grada Užica, u prisustvu novinarki iz užičkog kraja.
Iz serijala „Ja novinarka dopisnica, prava mala, obaveze velike“, izdvajamo:
