Zvezdana Gligorijević, uzička novinarka, veći deo svog radnog veka je radila kao dopisnica i to za više dnevnih novina. I samo oni koji su bili u prilici da rade nešto slično znaju koliko je to i teško i odgovorno.

Gotovo tri decenije rada je iza nje, trčanja od događaja do događaja, da bi se sve ispratilo i blagovremeno redakciji u Beogradu prosledila informacija i fotografija sa lica mesta.

– Skoro tri decenije provela sam kao dopisnica dnevnih novina, od nekada Pressa, Naših novina do Informera, Alo i Kurira. U principu sve su to novine koje izuskuju brzo, ali i tačno informisanje. To znači da se što pre nađete na mestu događaja, saznate što više informacija, a zatim odmah ih obraditi i poslati, – priča nam Zvezdana Gligorijević.

– Svaka od navedenih novina ima svoju uređivačku politiku. Zna se šta može da se objavi, a šta ne. Jednostavno to je tako danas – novinarstvo je polarizovano. Danas u Srbiji nema medija koji je potpuno objektivan. Zato, kao dopisnica ne radim političke teme, a i većinu redakcija ne zanima lokalna politika, osim kada je baš nešto krupno.

Zvezdana, kaže, najviše voli da piše reportaže, ali je nemoguće izbeći i one druge obaveze prema redakciji.

– Reportaže radim usklađena sa svojim vremenom i vremenom sagovornika. To je ona lepša strana ovog posla, naročito ako pri tom nekom pomognete.

Znamo i da većina medija potencira crnu hroniku, jer je čitana. A da bi se to dobro odradilo mora se svakodnevno biti u toku i pratiti šta se događa, da ste među prvima na licu mesta, da nađete sagovornike, obezbedite fotografije.

– Međutim, ono što svaka novina sa kojom sarađujem veoma potencira jeste crna hronika. Kao dopisnik u svako doba, bilo da je dan ili noć, moram biti spremna i, kao što sam već na početku navela, da moram da odem na lice mesta, tražiti sagovornike, proveriti svaku informaciju, a zatim sve to obraditi i poslati redakciji.

Crna hronika ne bira vreme, pa se dešavalo da ponekad počnem ručak da spremam i usred ručka moram na teren. Ponekad ostavim mužu da pripazi ručak dok se ne vratim, a ponekad isključim šporet, pa spremim kada sve završim.

Sa te strane trpe deca i muž, ali s obzirom da su već navikli na takav rad, nema puno ljutnje, – priča Zvezdana Gligorijević, dodajući da je u ovom poslu još jedna stvar veoma bitna, a to su emocije.

– U nekim situacijama u toj hronici, jer nisam od kamena, suze same pođu. Jako stresno je gledati i slušati osobe koje su doživele veliki gubitak, naročito kada su deca u pitanju. Pod takvim opterećenjem treba sesti i napisati tekst, a voditi računa o svakoj reči i rečenici.

A verujte, bilo je dosta takvih priča. I onda, kada se prosledi tekst u redakciju, mora se vratiti u normalu, posvetiti se porodici. Onda shvatim kolika je sreća porodica, naročito kada imate razumevanje.

Pored ovog razgovora tu su i drugi tekstovi koji govore o medijima, funkcionisanju, bezbednosti novinara i novinarki:

Veran Matić, član Stalne radne gupe za bezbednost novinara, kaže da je od početka godine bilo 70 otvorenih predmeta napada na novinare i novinarke. Za deset meseci doneto je šest osuđujućih presuda, u pet predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave, konačna odluka doneta je u 18 predmeta.

U tekstu – Građani važan izvor informacija o položaju i funkcionisanju lokalnih medija u Srbiji za Užicemedia je govorila prof. dr Aleksandra Krstić, sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Čitajte naš serijal JA NOVINARKA DOPISNICA, u kome govorimo o pravima, obavezama, položaju… Govore novinarke dopisnice: Novka Ilić, Amela Ljajić Bajrović, Jelena Božović, predstavnici novinarskih udruženja.

Do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više projekata, neki od njih su:

Pogledajte i druge tekstove, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.

- Advertisement -

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA