Jelena Božović, dugogodišnja dopisnica RTS -a iz Užica, sada autorka serije “Rodoslavci”, kaže da je u ovom poslu najvažnije poštovanje sagovornika, dobra namera, verno prikazivanje, i dodaje: – U manjoj sredini ste, ipak, izloženiji direktnom sudu, oceni, gotovo svakodnevnim komentarima, i samo je pitanje sopstvene snage i mentalnog sklopa kako se sa tim nosite.
JELENA BOŽOVIĆ – Gotovo tri decenije sam bila dopisnik iz Užica – iz Zlatiborskog okruga. Prošli smo mnogo toga – ali sam uvek verovala u nekoliko jednostavnih modela ponašanja i odnosa prema sagovornicima – poštovanje i dobra namera, reprodukcija, to jest verno prikazivanje, a ne režiranje njihovog interesa i stvarnosti.
I najzad, oni za mene nisu ljudi koje ću iskoristiti da bih dobila dobru priču i potom ih zaboraviti. Kada se u takav pristup sagovornici uvere, sve je lakše.
UM Pošto imaš i jedno i drugo iskustvo, da li je teže biti novinarka u maloj sredini ili u velikim redakcijama?
JELENA BOŽOVIĆ – Ta pozicija u novinarstvu ima i svoje dobre i loše strane – u tom smislu se ne razlikuje mnogo od ostalih profesija na javnoj sceni. U manjoj sredini ste, ipak, izloženiji direktnom sudu, oceni, gotovo svakodnevnim komentarima, i samo je pitanje sopstvene snage i mentalnog sklopa kako se sa tim nosite.
Sa druge strane posmatrano, u okruženju koje tako dobro poznajete, lako razumete “otkuda vetar duva”, šta od koga možete očekivati, i ko je relevantan i pouzdan sagovornik, pa su mnoge stvari jasnije.
Ali, na kraju, odgovornost je (a nju smatram posebno važnom u našem poslu, i to odgovornost prema gledaocima) proporcionalna moći koju imamo – to je, za mene , opšte mesto, bez obzira kojoj redakciji pripadam.
UM Godinama si bila u dopisništvu u Užicu, radiš posao u javnom interesu, obično novinari budu prvi na udaru, kako se izboriti?
JELENA BOŽOVIĆ – Smelost uvek ima svoju cenu, ali se isplati. Mi testiramo svoju odlučnost uvek kada se uhvatimo u koštac sa vrućim društvnim temama, a više solidarnosti, jedinstva i međusobne podrške, promenilo bi naše pozicije u odnosu snaga.
UM Da li si tokom karijere bila izložena nekim pritiscima, političkim, menadžeskim, otvorenim ili prikrivenima?
JELENA BOŽOVIĆ – Možda par puta, ali i tada je to rešeno na meni zadovoljavajući način. Uglavnom, teme koje su me privlačile nisu davale povoda za intervencije te vrste… imala sam privilegiju da radim to što volim. I sada je tako.
UM Da li su po tebi mediji kontrolori ili poslušnici?
JELENA BOŽOVIĆ – I jedno i drugo: neki i jedno i drugo potpuno, a retki svoji i uporni u nastojanju da “služe narodu!”.
UM Pošto si dugo godina u novinarstvu i pratiš sve što se događa u lokalu, kako bi ocenila stanje u lokalnim medijima, pre svega u Užicu?
JELENA BOŽOVIĆ – Ima ona stara poslovica: Glad i najmudriju ribu navede na udicu. U lokalnim medijima, bez prihoda kojima bi obezbedili svoju finansijsku nezavisnost i samostalnost, uticaji su i jači i očitiji.
Ali, Užičani su skloni neprihvatanju ikakvih diktata, postoji i ta tradicija slobodoumlja, i drago mi je da opstaje.
UM A sada pitanje koje postavljam svima, jer mislim da je važno, kako usklađuješ svoje novinarske obaveze sa porodičnim?
JELENA BOŽOVIĆ – Dok sam ja bila mlađa, dok su deca bila mala – tu nije bilo nikakvog sklada, i sada dobro znam gde sam i koliko propustila ili grešila. Ritam i obaveze koje ova profesija nameću, zaista traže veliku žrtvu.
Ali, tako je bilo. Sada, kada su gotovo svi samostalni je drugačije, lakše, i manje griže savesti zbog vremena koje provodim radeći, i to ne samo u redakciji.
UM Znam da si za svoj rad dobijala više nagrada, o nekima sam svojevremeno i pisala. U najkraćem, o kojim priznanjima je reč?
JELENA BOŽOVIĆ – Da, nagrade su uglavnom lokalne, regionalne, na različitim festivalima reportaže ili dokumentarnog filma. Dobila sam i nekoliko nagrada na Festivalu podunavskih zemalja, kao i za izveštavanje o ekološkim problemima – od Švedske organizacije za međunarodni razvoj i saradnju, na koju sam posebno ponosna.
Jelena Božović (1963) je rođena u Užicu. Školovala se u Sevojnu, Užicu i Beogradu.
Završila je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
U dopisništvu RTS-a, kao honorarna saradnica počela da radi 1993. godine.
Od 2000. godine je bila na mestu urednice Dopisništva, posle desetak godina rada nastavila da uređuje emisije sa posebnim doprinosom.
Sada je u redakciji Aktuelnosti RTS-a, autorka serije “Rodoslavci”.
Jelena je udata, ima tri sina, dve snahe, i kako kaže, za sada, dva unuka.
U tekstu – Građani važan izvor informacija o položaju i funkcionisanju lokalnih medija u Srbiji za Užicemedia je govorila prof. dr Aleksandra Krstić, sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Čitajte naš novi serijal pod nazivom JA NOVINARKA DOPISNICA, u kome govorimo o pravima, obavezama, položaju… Govore novinarke dopisnice: Novka Ilić, Amela Ljajić Bajrović, Jelena Božović, predstavnici novinarskih udruženja.
Do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više projekata, neki od njih su:
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- “PESMA KAO LEK”
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
- Ostali tekstovi u kategoriji MEDIJI
