Aleksandra Krstić – Jako sam srećna što sam na ovaj način uspela da povežem urednice koje vode kvalitetne i profesionalne medije, studentkinje koje tek treba da uđu u profesiju i svoje kolege koje predaju novinarstvo, što je zapravo nedostajalo u dosadašnjoj praksi raznih obuka i seminara.
UM: Koji su najvažniji rezultati istraživanja sprovedenog pre dve godine, gde su sagovornici bili novinari i novinarke iz lokalnih sredina?
Aleksandra Krstić: – Za potrebe istraživanja „Lokalni mediji kao nosioci promena: uticaj lokalnog novinarstva na rešavanje socijalnih i ekoloških problema u opštinama u Srbiji“, za koje sam pre dve godine dobila istraživačku stipendiju Fondacije za otvoreno društvo i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, sprovela sam intervjue sa dvadeset novinara i urednika lokalnih medija u jedanaest gradova u Srbiji.
Glavni rezultati istraživanja, koji su do sada objavljeni u akademskim i stručnim publikacijama, pokazuju da su građani veoma važan izvor informacija za lokalne novinare.
Materijal koji novinari dobijaju od građana je često glavni pokretač socijalnih i ekoloških priča kojima se mediji bave. Najvažniji rezultati analize intervjua pokazuju da mediji utiču na rešavanje socijalnih i ekoloških problema u lokalnim sredinama na tri različita nivoa.
Prvi, najrasprostranjeniji nivo je uticaj koji mediji imaju na lokalne samouprave i nadležne institucije u rešavanju komunalnih, infrastrukturnih i socijalnih problema građana.
U okviru ovog nivoa ima najviše primera koji pokazuju kako mediji, podstaknuti pismima i pozivima, informacijama i fotografijama od građana, pokreću određene teme u javnosti i objavljuju tekstove na osnovu kojih reaguju gradske uprave i druga javna preduzeća.
UM: Navedite nam neke od primera.
Aleksandra Krstić: – Primeri su brojni i odnose se na, između ostalog, prikupljanje sredstava za lečenje bolesne dece u Pirotu, sanaciju klizišta i uništenih kuća, izmeštanje kafilerije iz centra Zrenjanina nakon brojnih protesta građana i serije tekstova lokalnih medija, krpljenje rupa i asfaltiranje centralnih gradskih ulica u Valjevu.
Prebacivanje jednog sela u kuršumlijskoj opštini sa seoskog na gradski vodovod nakon serije tekstova i svedočenja građana o simptomima trovanja od seoskog vodovoda u blizini deponije, postavljanje saobraćajne signalizacije na neobeležen kružni tok kod fabrike Leoni u Kraljevu posle upornog kontaktiranja svih nadležnih preduzeća, pranje bronzanog grba Pančeva na zidu opštine pošto je objavljivanjem fotografija istaknut nemar gradskih čelnika o kući u kojoj svakodnevno rade.
Ugradnja filtera u stare kotlove u fabrici Krušik kako bi se smanjilo zagađenje vazduha nakon izveštavanja lokalne televizije u Valjevu, otvaranje priče o rušenju dimnjaka u rudarskom basenu Bor i štetnim materijama koje su oslobođene tim rušenjem, asfaltiranje seoskog puta posle objavljivanja teksta u kome je otkriveno da žene vlasnice farmi krava i proizvođači mleka imaju puno problema u Valjevu.
Zaustavljanje gradske vlasti da proda deo parka pumpi koja je htela da proširi kapacitete u Novom Sadu nakon objavljivanja tekstova o tome šta je namera prodaje, izmeštanje đaka iz izdvojenog odeljenja osnovne škole u Temerinu koja nije imala ni toalet ni fiskulturnu salu u drugu funkcionalnu zgradu, itd.
UM: Uticaj lokalnih medija posredstvom inicijativa i objavljenih tekstova nije zanemarljiv?
Aleksandra Krstić: – Uticaj koji lokalni mediji ostvaruju putem sopstvenih inicijativa i objavljivanjem tekstova, je drugi nivo, koji za rezultat imaju izmene gradskih budžeta, planova i strategija i obezbeđivanje pravednijih i demokratskijih javnih politika na lokalnom nivou.
Na primer, nakon serije od pet tekstova na portalu Kolubarske.rs (Valjevo) o katastrofalnoj situaciji sa kanalizacijom na Divčibarama, u plan gradskog budžeta za 2022. ušla su i sredstava predviđena za novu kanalizacionu mrežu i postrojenje za preradu otpadnih voda na ovoj planini.
Južne vesti iz Niša su uspele da kroz seriju tekstova „demaskiraju“ proces donošenja razvojnog plana grada Niša, koji je bio dokument na samo nekoliko stranica na koji je gradska uprava potrošila milione.
U Kraljevu je zahvaljujući upornosti glavne urednice portala Krug Marine Miljković Dabić i analitičkim tekstovima u kojima se insistiralo da gradska vlast odgovori na pitanje o tome da li će regionalna deponija, prema planovima i dokumentima grada, biti smeštena u blizini manastira Žiča, vlast reagovala tako što je izmenila plan za deponiju. Gradska vlast u Kraljevu je usvojila primedbe novinarki portala Krug na osnovu kojih je poboljšana strategija rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou.
Žene sa sela u okolini Valjeva su zahvaljujući posebnom projektu portala Vamedia i glavne urednice Slavice Vujanac nakon serije tekstova o problemima sa kojima se žene na selu suočavaju u vezi sa nedovoljnom infomisanošću o svojim pravima, nedostatku opreme i infrastrukture da bi se bavile poljoprivredom, povezane sa nadležnim institucijama.
Novinari radija i portala 021 iz Novog Sada su čitanjem budžeta Sremskih Karlovaca otkrili da tamošnja opštinska vlast nije predvidela budžetska izdvajanja za narodnu kuhinju, pa su objavili tekstove o tome da postoji opasnost da korisnici narodne kuhinje ostanu bez redovne usluge, što je nakon pisanja ovog medija odmah promenjeno u budžetu.
UM: Uz sve prisutne probleme u medijima jedan broj se bavi istraživačkim novinarstvom, do kojih rezultata su došli?
Aleksandra Krstić: – To je treći nivo, uticaj koji mediji ostvaruju istraživačkim novinarstvom i otkrivanjem korupcije i ozbiljnih propusta na najvišim nivoima, što dovodi do smene onih koji ne rade svoj posao u interesu građana.
Ovaj nivo je najkompleksniji i tu ima najmanje primera. Jedan od njih je serijal tekstova novinarke portala VOICE koji je doprineo da dva puta budu smenjena dva različita gradonačelnika Kule. Ispitivanjem korupcije u sistemu javnih nabavki, portal VOICE je doprineo tome da tadašnji predsednik opštine Kula bude smenjen.
Radio 021 je prvi objavio i izneo u javnost priču da u zatvorenim bazenima u Novom Sadu postoji veća koncentracija određene materije koja ne bi smela da postoji.
Dugo nisu uspeli da dobiju odgovor na postavljena pitanja od nadležnih, a javno preduzeće je htelo da „zataška“ otkriće ovog medija, da bi na kraju direktor tog preduzeća podneo ostavku zbog te afere.
Još jedan primer uticaja na ovom nivou je objavljivanje serije tekstova Radija 021 u saradnji sa lokalnim ekološkim aktivistima o seči šuma na Fruškoj gori.
Nakon objavljivanja dokumenata kojim se dokazuje da je vlasnik privatnog preduzeća koji seče šume u stvari zaposlen u državnoj službi, taj službenik je kažnjen.
UM: Kakva je situacija u centralnoj Srbiji, na jugu, a kakva u Vojvodini?
Aleksandra Krstić: – Istraživanje je pokazalo da se nezavisni lokalni mediji u svim regionima Srbije imaju veoma razvijene mehanizme za uključivanje građana u produkciju medijskog sadržaja, na primer kada se, uz uredničku intervenciju, objavljuju tekstovi građana-novinara.
Tako radi portal Užicemedia, koji ima razvijenu saradničku mrežu sa stanovnicima iz mesnih zajednica iz Užica i okoline, čiji se tekstovi urednički oblikuju i objavljuju na portalu.
Veoma razvijenu lokalnu saradničku mrežu ima i lokalni pančevački portal Pančevo.city, koji je od 2017. na ovamo objavio tekstove preko 630 građana-novinara koji su saradnici portala i koji su dali legitimitet tom lokalnom mediju i temama koje su pokrenuli i pitanja na koja su ukazali. Pančevo.city objavljuje i tekstove građana kao stručnjaka koji ovim vidom građanskog novinarstva reaguju na određene probleme.
Vojvođanski Istraživačko-analitički centar VOICE na mesečnom nivou radi ankete putem društvenih mreža sa publikom kako bi se informisali o tome koja su to pitanja koja tište građane, počev od urbanizma i uslova života, do zagađenja životne sredine, problema sa pijaćom vodom i drugih.
Putem ankete i komentara na sajtu i portal Užicemedia dolazi do konkretnih tema i stavova građana.
Radio 021 ima posebnu internet platformu preko koje kreiraju upitnike za građane da bi videli kakvi su stavovi o nekim važnim društvenim pitanjima.
Drugi imaju posebne rubrike na sajtovima u kojima je građanima ostavljen prostor da prijave problem, postave fotografiju ili snimak i na taj način ukažu redakciji na konkretnu temu koja bi mogla da bude značajna.
UM: Šta su sagovornici iz Kraljeva, Valjeva, Užica i drugih gradova istakli kao najveće probleme?
Aleksandra Krstić: – Analiza intervjua sa novinarima i urednicima lokalnih medija u Srbiji pokazuje da se oni u realizaciji ekoloških i socijalnih priča suočavaju sa brojnim preprekama i problemima koji im otežavaju rad i ograničavaju uticaj u lokalnim zajednicama. Na osnovu intervjua, identifikovala sam četiri grupe prepreka i problema.
Prva grupa problema i prepreka odnosi se na teškoće sa kojima se susreću svi intervjuisani novinari kada sarađuju sa građanima na određenoj temi, odnosno kada građani od kojih dobijaju informacije u vezi sa pričom insistiraju da ostanu anonimni.
Novinarima je potrebno mnogo više vremena da provere kredibilnost anonimnog izvora i tačnost informacije, a istovremeno ne mogu i ne žele da koriste anonimne izvore kao relevantne sagovornike jer nisu tabloidi već ozbiljni mediji.
Anonimnost sagovornika može mnogo više da zakomplikuje realizaciju novinarske priče i da posluži kao alibi vlastima da napadnu novinare. Mnogi građani anonimno šalju fotografije, snimke i informacije i insistiraju da se one objave, ali da se ne otkriva njihovo ime i prezime.
Druga grupa prepreka i problema je izuzetno loš odnos gradskih vlasti prema lokalnim medijima koji su po svojoj orijentaciji nezavisni od aktuelne vlasti. Samo nekoliko intervjuisanih novinara i urednika je reklo da ima dobar odnos sa gradonačelnikom i gradskom upravom.
Na osnovu ostalih intervjua identifikovala sam brojne pritiske na lokalne medije: uskraćivanje informacija iz gradske uprave, „skidanje“ pojedinih medija koji ne podržavaju vlast sa mejling liste za obaveštavanje o događajima iz gradske uprave i selektovano slanje poziva na događaje probranim medijima, zabrana gradskim funcionerima da daju izjave „nepodobnim“ medijima i novinarima koji uprkos tome stalno šalju pitanja i traže odgovore nadležnih.
Teško i sporo dolaženje do informacija od nadležnih u opštini preko žalbi povereniku za informacije od javnog značaja, ili samo sporadično odgovaranje institucija na zahtev za informacijama od javnog značaja, potpuno odusustvo rasprave u lokalnim parlamentima na čijim sednicama se samo iščitavaju tačke dnevnog reda i gde novinarima nije dozvoljeno da učestvuju ni da postavljaju pitanja, potpuna zabrana prisustva novinarima na sednicama gradskog veća.
Potpuno ignorisanje pojedinih lokalnih medija od strane aktuelne gradske vlasti i zabrana komunikacije svih zaposlenih u gradskoj upravi sa novinarima, uskraćivanje projektnog sufinansiranja iz opštinskog budžeta medijima koji su u svojim tekstovima kritikovali gradsku upravu, odsustvo reakcije nadležnih institucija na novinarska otkrića o zloupotrebi službenog položaja i nenamensko trošenje para iz budžeta i pored postojanja dokaza i dokumentacije, komplikovane i nepotrebne procedure da se dođe do odgovora gradonačelnika koji izbegavaju „živi“ razgovor sa novinarima i suštinu problema, potpuno odsustvo neposredne komunikacije između gradske uprave, medija i građana, brojne tužbe i sudski procesi gradskih vlasti protiv novinara koji ih finansijski iscrpljuju i dugo traju.
UM: Pored nedostatka ljudskih i finansijskih kapaciteta, koje ste još probleme zapazili?
Aleksandra Krstić: – Urednicima lokalnih medija dodatni problem u realizaciji socijalnih i ekoloških tema predstavlja i veliki nedostatak ljudskih i finansijskih kapaciteta, što predstavlja treću veliku grupu problema sa kojima se suočavaju.
Mali lokalni mediji nemaju ni dovoljno ljudi u redakcijama, ni dopisnike iz manjih opština koje pokrivaju, jer ne mogu da plate njihov angažman. Lokalni mediji nemaju ni razgranatu mrežu građana-novinara iz udaljenih sela do kojih ne mogu da dođu, a koji bi bili zainteresovani za saradnju, naročito u pogledu aktuelnih informacija o događanjima u određenom mestu.
Veliku prepreku u obavljanju profesionalnog novinarstva lokalnim medijima u Srbiji koji su nezavisni od vlasti predstavlja to što ne dobijaju novac iz budžeta grada ili republike za sufinansiranje projektnih aktivnosti i medijsku produkciju.
Na ovaj problem ukazuju skoro svi intervjuisani novinari i urednici – da ili konkurišu za sredstva, pa budu odbijeni, ili konkurišu i dobiju tako mala para, ili su potpuno odustali od konkurisanja jer znaju da će biti odbijeni zbog kritičkog odnosa prema aktuelnoj vlasti.
Osim konkursnog sufinansiranja, jedan od prepoznatih problema je i finansijsko disciplinovanje onih koji kritikuju vlast putem otkazivanja reklama javnih preduzeća i kompanija koje finansira država.
Četvrtu grupu problema čini odsustvo solidarnosti kolega iz nacionalnih medija i retka zainteresovanost „velikih“ medija da prenesu priče sa lokalnog nivoa koje imaju mnogo širu relevantnost.
Ekološke priče iz lokalnih medija najčešće prenesu kablovske televizije TV N1 i Nova S, a ne televizije sa nacionalnom frekvencijom ili tek poneki nacionalni štampani medij. Novinari su mi rekli da neki nacionalni mediji čak krše etički kodeks i pravila profesionalnog novinarstva jer preuzimaju materijal sa lokalnih portala bez navođenja autora i originalnog izvora.
UM: Kao profesorka koja se bavi ovom temom imate li neku preporuku za nas iz lokalnih medija, šta da uradimo da bar malo stanje popravimo?
Aleksandra Krstić: – Najvažniji rezultat mog istraživanja je, osim otkrivanja apsolutne zatvorenosti lokalnih institucija i „zida ćutanja“ lokalnih samouprava prema nezavisnim lokalnim medijima, zapravo to što građani od Subotice do Pirota, od Bora do Užica prepoznaju lokalne medije kao neku vrstu javnog servisa, kao nekog ko će pre prepoznati probleme lokalne zajednice i doći da izveštava o tome pre velikih medija iz Beograda.
Taj utisak sam videla kod svih novinara i urednika sa kojima sam razgovarala. Dopisnik Južnih vesti iz Prokuplja mi je rekao da se uključuje u rešavanje problema građana tek kada vidi da nadležne institucije ne reaguju, pomaže im tako što podstakne nadležne institucije da se uključe u rešavanje problema.
Urednik portala Zrenjaninski.com mi je rekao da je taj portal postao postao neka vrsta „dispečerskog centra“ za građane Zrenjanina koji se više oslanjaju na odgovore medija o nestanku struje ili kvarovima na mreži od nadležnih službi koje im skoro nikad ne odgovaraju na poziv.
Zahvaljujući posvećenosti lokalnim temama i traganju za odgovorima nadležnih institucija, kao i u traganju za rešavanjem socijalnih i ekoloških problema, građani novinare u lokalnim zajednicama često doživljavaju i kao „poslednju instancu“, „glas naroda“, „svoj medij“, „servis za rešavanje problema“, „naše novine“, „našu televiziju“ itd.
Mislim da je u kontekstu popravljanja stanja na nivou lokalnih medija ovo istovremeno najbolja preporuka – nastavite da negujete ovu fantastičnu saradnju sa građanima, koji, kako se pokazalo, nisu samo izvori informacija, nego i ključni saradnici lokalnih medija u otkrivanju mnogih nepravdi, zloupotreba i problema, čime se na najbolji način doprinosi kvalitetu demokratije na lokalnom nivou.
U toj saradnji građana i nezavisnih lokalnih medija vidim najbolji put ka jačanju slobode medija i demokratije.
UM: Nakon istraživanja došli ste na ideju povezivanja lokalnih medija i studenata Fakulteta političkih nauka iz Beograda, što i za jedne i za druge može biti korisno?
Aleksandra Krstić: – Tako je, u intervjuima sa urednicima i novinarima primetila sam da je jedan od glavnih problema nedostatak kadrova, i to pre svega mladih ljudi koji bi bili zainteresovani da rade ili pomognu u realizaciji priča lokalnih medija, u smislu jačanja njihovih kapaciteta.
Tokom istraživanja posebno su mi ostale u pamćenju urednice lokalnih portala iz Užica, Kraljeva i Valjeva, koje godinama same ili uz pomoć malog broja saradnika izveštavaju, pišu projekte, snimaju, slikaju, voze, vode računa o finansijama itd. Tokom intervjua sam im rekla da ću naći način da im pomognem i zaista sam na tome radila skoro cele godine posle završetka projekta.
Konkurisala sam kod ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu i dobila sredstva iz individualnog Alumni Granta da sprovedem projekat „Osnaživanje lokalnih medija u Srbiji – saradnja novinarki, studenata i profesora novinarstva“. Ovaj projekat je počeo da se realizuje 1. oktobra 2023. i trajaće do kraja marta 2024.
U projektu učestvuju urednice Nadežda Tošić sa portala Užicemedia, Marina Miljković Dabić sa portala Krug iz Kraljeva, Slavica Vujanac sa portala Vamedia iz Valjeva i Marija Obrenović sa portala Pressek iz Kragujevca. Njih četiri su početkom novembra boravile na trodnevnom seminaru koji sam organizovala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, upoznala sam ih sa svojim studentkinjama novinarstva.
Tokom seminara imali smo priliku da u saradnji urednica lokalnih medija, studentkinja i profesora novinarstva napravimo presek stanja u lokalnim medijima, identifikujemo najvažnije potrebe u vezi sa poboljšanjem sadržaja, prisustva na digitalnim platformama i društvenim mrežama, i da napravimo plan daljih aktivnosti.
Krajem novembra četiri studentkinje, Marija Kuzmanović, Julija Janković, Tamara Despić i Teodora Jovetić putuju, svaka za sebe, u ova četiri grada i četiri medija kod urednica, sa kojima će tokom nedelju dana raditi na određenim temama, izveštavati sa događaja i konferencija za novinare, pomoći u vidljivosti na mrežama itd.
Glavna ideja ovog projekta je da pomogne i nezavisnim lokalnim portalima da poboljšaju sadržaj i kvalitet, ali i da pomogne studentkinjama novinarstva da nauče kako izgleda praktično novinarstvo i izveštavanje sa terena od iskusnih urednica.
Nakon njihovog boravka u medijima, deo materijala će biti odmah objavljen na lokalnim portalima, a deo će poslužiti za šire analitičke priče i druge teme tokom narednih meseci, dok se projekat ne završi.
Jako sam srećna što sam na ovaj način uspela da povežem urednice koje vode kvalitetne i profesionalne medije, studentkinje koje tek treba da uđu u profesiju i svoje kolege koje predaju novinarstvo, što je zapravo nedostajalo u dosadašnjoj praksi raznih obuka i seminara.
Mislim da će i rezultati ovog projekta pokazati koliko je važno da mi, koji smo u akademskoj zajednici i istražujemo medije, zapravo osluškujemo šta su potrebe urednika i novinara na terenu i probamo da povežemo tržište i univerzitet na kvalitetan način.
Portal Užicemedia deo saradnje
„Osnaživanje lokalnih medija u Srbiji – saradnja novinarki, studenata i profesora novinarstva“, jedan je od niza projekata beogradskog Fakulteta političkih nauka, Portal Užicemedia je deo saradnje, a organizatorka prof. dr Aleksandra Krstić u saradnji sa profesorima i studentima Fakulteta političkih nauka.
Foto: Fakultet političkih nauka i Užicemedia
Pored ovog u kome učestvuje Užicemedia, do sada su naši novinari i saradnici realizovali više projekata, neki od njih su:
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- “PESMA KAO LEK”
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
- “I DALJE STVARAM”
