Biblioteke užičkog kraja i serijal „Sa knjigom, utabanim i novim stazama“ u kome će novinari i saradnici portala „UžiceMedia“, govoriti o bibliotekarstvu i značajnom jubileju. Narodna biblioteka Užice je na Preobraženje, 19. avgusta, svečano obeležila 166 godina rada i postojanja i Preobraženje Gospodnje, krsnu slavu. Svečanosti je prisustvovao upravnik Narodne biblioteke Srbije, Vladimir Pištalo, brojni prijatelji i saradnici, bivši i sadašnji zaposleni ove značajne kulturne ustanove. O ovom događaju u posebnoj celini.
Kroz serijal ćemo istražiti položaj bibliotečke delatnosti u lokalnoj sredini, kao značajnom vidu obrazovanja, razvoja kulture, uz poseban segment i osvrt na školske biblioteke koje okupljaju mlade, a neće izostati ni tekstovi o bibliotekama u susednim opštinama.
Istažićemo šta predstavlja biblioteka kao institucija u užičkom kraju, koja iza sebe ima velikih 165 godina postojanja, sada već 166, i spada u red najstarijih u Srbiji. Uvek se radujemo kada zainteresujemo mlade za knjigu, podsetićemo na istoriju užičkog bibliotekarstva, a uz to analiziraćemo vreme opšte digitalizacije, značaj knjige i biblioteke.
Od čitališta … „Sa knjigom, utabanim i novim stazama“
Krajem prošle godine Narodna biblioteka Užice obeležila je 165 godina od osnivanja, ona je najstarija ustanova kulture u Zlatiborskom okrugu, i jedna od najstarijih biblioteka u Srbiji. Njena istorija počinje 1856. godine kada je na iniicijativu naprednog građanstva i omladine osnovano Užičko čitalište, koje je već sledeće godine imalo oko 100 članova, sa književnim fondom od 200 knjiga i svim dnevnim listovima tadašnje Kneževine Srbije.
Više puta je biblioteka gašena, obnavljana, a početkom 20. veka značajnu ulogu imale su radničke biblioteke i čitaonice. U periodu između dva rata, biblioteka radi sa prekidima, kao Narodna knjižnica i čitaonica. Tokom Drugog rata, opet dolazi do prekida rada, a kontinuitet u radu je postignut posle oslobođenja. Tako je put od čitališta do elektronske knjige bio dug i težak.
Užička biblioteka ima dugu istoriju i iako je gašena i obnavljana tokom tog perioda, ostala je najstarija i najvažnija ustanova kulture u Zlatiborskom okrugu. Kontinuitet u radu uspostavila je tek posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, a knjižni fond činile su knjige koje su građani poklonili biblioteci. Tada užička biblioteka radi pod imenom Gradska knjižnica.
Godine 1979. do 1989. užička biblioteka nosi naziv Narodna biblioteka „Edvard Kardelj“, a 1989. vraća staro ime Narodna biblioteka. Danas je ova biblioteka matična biblioteka za sve javne, specijalne i školske biblioteke na podrčuju Zlatiborsog okruga.
U fondu biblioteke nlazi se oko 256 000 knjiga, 500 naslova periodike, i oko 300 zvučnih knjiga, kao i bogata zbirka neknjižene građe, stare i retke knjige. Građani/ke Užica, članovi biblioteke imaju pristup elektronskim bazama i servisu koji obezbeđuje pristup domaćim i stranim izvorima naučnih informacija.
Užička biblioteka se među prvima u Srbiji pruključila sistemu Uzajamne katalogizacije, podaci o članovima uneti su u elektrinsku bazu podataka pre osam godina, a evidencija o pozajmici bibiotečkog fonda potpuno je automatizovana.
Biblioteka danas nije samo mesto gde „živi“ knjiga, ona je i mesto niza drugih kulturnih događaja. Govore to podaci iz izdvojenih odeljenja bibliteke u Sevojnu i selu Ribaševina. Želimo istaći važnost biblioteke u gradu, ali i u ruralnoj sredini, posebno, značaj knjige čija snaga ne posustaje pred potpunom digitalizacijom pisane reči.
Kroz priču bibliotekara, lokalnih književnika, čitalaca, istaći da je uloga knjige i biblioteke nezamenjiva u svim životnim dobima građana. Poznato je, Užičani vole knjigu, o tome svedoče bibliotekari na pozajmnom odeljenju, a saznaćemo i šta najviše vole da čitaju,kako se interesovanje menja, šta utiče na promenu intersovanja, a o svemu detaljnije kroz serijal „Sa knjigom, utabanim i novim stazama“
Fond od 256.000 knjiga
Danas je Biblioteka moderna ustanova sa oko 256.000 knjiga i Internet klubom, koja sugrađanima nudi obilje informacija iz svih oblasti života. Kako bi svojim čitaocima olakšali dolazak do potrebne literature i imali bolju uslugu NBU je podeljena na 10 odeljenja.
Pozajmno odeljenje za odrasle, Dečje odeljenje, Zavičajno odeljenje, Odeljenje stručne knjige, Odeljenje periodike, Matična služba, Odeljenje bibliografske obrade građe i izvora, Knjigoveznica, Ogranak Sevojno i Ogranak Ribaševina.
Pored rada matične Bibliotteke u serijalu „Sa knjigom, utabanim i novim stazama“ ćemo posvetiti pažnju sevojničkoj biblioteci, bibliotekama u selima, govorićemo o radu i razvoju bibliotekarstva u Čajetini, Požegi i Bajinoj Bašti.
Propratićemo i ostale događaje, edukativne i kreativne radionice namenjene starijim osnovcima i srednjoškolcima realizuju se grupno ili individualno u Biblioteci ili u školama. Sadržaj radionica je prilagođen interesovanjima i uzrastu tinejdžera.
Osnovci mogu naučiti, na primer, da pretražuju elektronski katalog Biblioteke i druge baze podataka koje mogu koristiti zarealizaciju nastavnih aktivnosti, dakoriste aplikacije za pametne telefone preko kojih mogu pretražiti fond Biblioteke; da koriste elektronsku poštu; da bezbedno koriste internet sa posebnim osvrtom na ponašanje na društvenim mrežama; da programiraju na mikrobit uređajima; da koriste računarsku opremu Biblioteke za izradu prezentacija i drugih edukativno-kreativnihnastavnih i vannastavnavnih aktivnosti i da svojim predlozima učestvuju u nabavnoj politici Biblioteke.
Srednjoškolci mogu da nauče kako da vredniju i pretražuju formalne i neformalne izvore informacija;da koriste aplikacije za pametne telefone preko kojih mogu da pretražuju bibliotečke fondove; da bezbedno koriste internet; da se informišu o projektima preko kojih mogu da usavršavaju svoje srednjoškolsko znanje; da koriste računarsku opremu Biblioteke za izradu prezentacija i drugih edukativno-kreativnih, nastavnih vannastavnavnih aktivnosti; da svojim predlozima učestvuju u nabavnoj politici Biblioteke.
„Sa knjigom, utabanim i novim stazama“
Biblioteka svojim članovima omogućava besplatan pristup internetu. Sa korisničkih računara članovi NBU mogu da pretražuju bibliotečke kataloge i ostale bibliotečko-informacione sisteme.
Svakog utorka od 11:00 do 13:00 časova iz Narodne biblioteke Užice možete se obratiti instituciji Zaštitnika građana. Saradnja Narodne biblioteke Užice sa institucijom Zaštitnika započeta je 2011. godine, kada je u okviru projekta „Elektronski pristup zaštitniku građana“ prepoznata kao jedna od deset biblioteka u Srbiji koja ima odgovarajuće ljudske, tehničke i prostorne resurse za njegovu realizaciju.
Inicijativom „Promocija ljudskih i manjinskih prava kroz intenzivniji kontakt Zaštitnika građana sa građanima“, a uz podršku Bibliotekarskog društva Srbije i Vlade Kraljevine Norveške, saradnja je nastavljena i još uvek traje.
EUteka kutak Narodne biblioteke Užice je deo EUteka mreže koju čini 48 javnih biblioteka širom Srbije. Svojim korisnicima nudi publikacije i pouzdane informacije o Evropskoj uniji.
U okviru EUteka kutka za decu i mlade priređuju se tribine, debate, promocije publikacije i konkursa „Evropski dnevnik“, program za Dan Evrope i Zelenu nedelju EU.
Izdavaštvo NBU
NBU se bavi izdavaštvom, izdavanjem knjiga i časopisa, „Međaj“ i „Korak biblioteke“ – časopis za kulturu i bibliotečko-informacionu delatnost.
„Međaj“ je časopis za književnost, umetnost i kulturu, počeo je da izlazi 1981. godine u Užicu. Odlukom redakcije časopisa Međaj i Kulturno-prosvetne zajednice, od 1993. godine dodeljuje se Književna nagrada „Milutin Uskoković“ za najbolju neobjavljenu priču na srpskom jeziku.
Od 1994. godine jedan broj časopisa Međaj u toku godine posvećen je ovom Konkursu i u njemu se objavljuju prve tri nagrađene priče i još sedam priča koje je žiri izabrao da budu štampane.
Samoupravna interesna zajednica kulture opštine Titovo Užice (SIZ) i Narodna biblioteka „Edvard Kardelj“ zajednički su izdavali časopis tri godine (do 1983), nakon čega Biblioteka samostalno izdaje Međaj do 1989. godine. Narednih deset godina izdavač je Kulturno-prosvetna zajednica Titovo Užice. Od broja 42 (1998) do broja 52 (2002) izdavanje časopisa preuzima ART − društveno preduzeće za prikazivanje filmova, kulturu, prosvetu i umetnost Užice, kao pravni sledbenik Kulturno-prosvetne zajednice Užice.
Narodna biblioteka Užice, koja ima razvijenu izdavačku delatnost (objavljuje dela vezana za užički kraj, knjige lokalnih autora, kao i časopise), od 2003. godine ponovo je samostalni izdavač časopisa Međaj.
Kroz serijal „Sa knjigom, utabanim i novim stazama“ pažnju ćemo posvetiti sledećim tematskim celinama:
- Poseban segment i osvrt na školske biblioteke koje okupljaju mlade;
- Radna kojima će govoriti pesnici i novinari iz užičkog kraja zainteresovati mlade ponuđenim sadržajima za ovaj vid korišćenja slobodnog vremena;
- Promovisanje kulturnih vrednosti i sadržaja kod mladih;
- Istorijat matične biblioteke u Užicu rast i razvoj;
- Period socijalističkog samoupravljanja sa osvrtom, na primer, na fabričke biblioteke koje su bile naročito aktuelne u to vreme, a pod ingerencijom matične biblioteke.Među tim najvećim bibliotekama bila je ona u okviru tadašnjeg Tekstilnog zavoda „Cveta Dabić“;
- Sadašnja slika stanja poslovanja i rada matične biblioteke u Užicu,
- Predstaviti rad odeljenja, najvažnije aktivnosti,
- Analizirati specijalne i školske biblioteke – koliko ih je, gde su
- Legati koje poseduje matična, NBU biblioteka,
- Akcije koje sprovodi biblioteka – izložbe, humanitarne akcije, edukacije, književne večeri,
- Rad sa osnovcima i srednjoškolcima,
- Izdavaštvo biblioteke,
- Časopis „Međaj“, obavezno konkurs „Milutin Uskoković“ i td.,
- O problemima sa kojima se NBU suočava u radu,
- O radu ogranka NBU u Ribaševini i u Sevojnu,
- Značaj, rad i aktivnosti biblioteka u Čajetin, Bajinoj Bašti, Arilju i Požegi.
U serijalu „Sa knjigom, utabanim i novim stazama“su predviđeni sagovornici:
- Dušica Murić, direktorka matične biblioteke u Užicu;
- Urednik „Međaja“;
- Predsednik stručnog žirija Konkursa „Milutin Uskoković“ ;
- Anketa među korisnicima – čitaocima biblioteke;
- Snežana Đenić direktorka biblioteke u Čajetini;
- Sagovornici iz sevojničke, požeške i bajinobaštanske biblioteke.
Prilika je i da se podsetimo ranijih serijala, jedan od ranijih koji je odradila redakcija UžiceMedia i saradnici pod nazivom „Užički heroji Velikog rata“, može se videti u odeljku VELIKI RAT, o delu srpske istorije, u kojoj su Užičani i ljudi zlatiborskog kraja imali zapaženu ulogu, koja je nepravedno skrajnuta, a mi smo pokušali da deo otrgnemo od zaborava. Tekstovi su naišli na dobar prijem kod čitalačke publike.
Redakcija „UžiceMedia“ je do sada realizovala zanimljive, edukativne serijale: „Kultura dijaloga“, „Znanjem do istine“, „Lokalno, a profesionalno“ i niz drugih, u kojima smo govorili o položaju medija u lokalnim sredinama, novinara i medijskih radnika, problemima sa kojima se suočavaju, ali i predlozima za prevazilaženje… Svi su realizovani u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Srbije koje je sufinansiralo projekte.
Raniji serijali o medjima: „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“, „KULTURA DIJALOGA“, „LOKALNO, A PROFESIONALNO“ .