Pritisci, pretnje, napadi na novinare i medije nikako se ne smanjuju, kažu Tamara Filipović Stevanović, Slobodan Ćirić, Marija Obrenović i Perica Gunjić, uz ocenu da interes javnosti mora biti u prvom planu. Oni i konstatuju da je stanje teško, posebno malim lokalnim medijima koji teško dolaze do sredstava, pa moraju da prave kompromise da bi preživeli.

Pritisci, pretnje, napadi

Novinari moraju da dobro rade svoj posao

Generalna sekretarka NUNS Tamara Filipović Stevanović:

– Uslovi nimalo nisu ni jednostavni ni laki. Vi u lokalu najbolje zanate koliko je tu teško raditi i najbolje zante sa kakavom vrstom pritisaka se susrećete i to je nešto što svako treba da ceni. Da nema vas, Beograd jeste centar, grad gde se nalaze sve institucije, ali tamo ne živi čitava Srbija. Jako je važno da male oaze, malo ih je, ali postoje, da budu istrajne u štićenju javnog interesa što je važno za sve nas.

Važno je da imamo raznovrsnost ideja i mišljenja a to možemo da imamo isključivo ako novinari rade svoj posao u skladu sa etičkim standardima, Kodeksom, koji su donela dva udruženja 2008. godine. Jedino na taj način građani će moći da razmišljaju, da donose odluke ukoliko imaju informacije koje su tačne, blagovremene, objektivne.

A da bi građani to imali novinari moraju da dobro rade svoj posao. Da se razumemo nikada novinari nisu bili bez pritisaka, mediji su moćno oružje, nikada novinari i mediji nisu bili potpuno slobodni uvek neko pokušava da ih stavi u okove i službu nekih interesa.

Ali novinari moraju da budu nesustrašivi, da se bore za istinu i da se bore porotiv pritisaka, to nije lako. Posebno što pritisci ne ostaju samo na poslu nego se prenose i na privatni život. I to većina ljudi ne može da izdrži.

Mi kao udruženje imamo bazu podatke još iz 2008. godine imamo regionalnu bazu urađenu zajedno sa kolegama iz regiona šta se dešava na Balkanu i dosta smo aktivni. Ne samo da bismo zanali koliko je to u brojevima da bi se hvalili nego da bi pratili trenodve šta se dešava.

Uvek govorim da moramo da se pripremimo jer su novinari ti koji prvi izlaze pred političare, postavljaju pitanja, a imajući u vidu da nema normalnog dijaloga u društvu novinari prime prve i poslednje udrace jer su tu negde na putu svima.

Tako se i dogodilo da od aprila beležimo sve veće i veće brojke, do oktobra imamo 46 slučajeva i to samo ono što smo videli kroz medije, kada nam se ljudi jave, a ima ih mnogo više.

Nažalost brojke su sve veće i obeshrabrujuće. Najcrnja godina nam je bila 2020. za pet dana smo zabeležili preko 30 ometanja novinara u vršenju zadataka. To govori o atmosferi u društvu. Prvi su na udaru, sve moraju da istrpe i nastave da rade u javnom interesu, to nimalo nije lako. Ono što mi beležimo 30 odsto pritisaka dolazi od političara i to stvara atmosveru nekažnjivosti i otvorenog napada na novinare.

Imamo Stalnu radnu grupu to jeste dobar mehanizam gde učestvuju i predstavnici države, policije, medijskih udruženja, a brojke koje beleže nimalo nisu ohrabrujuće, od preko 400 napada ima završenih slučajeva 59 osudjujućih presuda 11 oslobađajućih, 20 postizanje sporazuma o priznanju krivice. Ali to nije dobar odgovor na ove napade, jer je mali broj i smanjuje se izgodine u godinu. Broj rešenih slučajeva na godišnjem nivou je jako mali, kaže na temu pritisci, pretnje, napadi Tamara Filipović Stevanović.

Tamara Filipović Stevanović, Slobodan Ćirić, Marija Obrenović i Perica Gunjić, panel na Zlataru (Foto: N.T. UžiceMedia)

Pritisci, pretnje, napadi

Nastavimo da budemo tragači za istinom

Potpredsednik UNS SLOBODAN ĆIRIĆ:

– I UNS ima svoju bazu ugrožavanja sigurnosti novinara, podaci su manje više slični, same cifre nisu toliko važne koliko su važni trendovi. A jedan od ozbiljnih trendova je da se pritisci, pretnje, napadi na novinare nastavaljaju isto kao i prošle godine.

Ako uporedimo prošlu sa pretprošlom imamo podatke da je dvostruko više bilo napada. Ovaj trend je nažalost ostao takav i to nije dobro. U proteklih šest meseci smanjio se broj pretnji a povećao broj fizičkih napada, ugrožavanja sigurnosti novinara, a to znači da je neko rešio da sa reči prelazi na dela.

To je jako ozbiljna stvar ako ova naša statistika može da zavara, ovde je situacija da nikada nije bilo biti lako novinar na ovim prostorima, u ovoj zemlji , a mislim da je ovo vreme posebno teško.

Ekonomska situacija, stabilnost, sigurnost posla u Srbiji je očajna, ne računajući neke društveno političke radnike koji se nazivaju novinarima a rade tako kako rade mimmo svih profesionalnih standarda. Mi ostali pokušavamo na novinarski Kodeks bude i dalje okosnica, da kroz Savet za štampu nastavljamo dalje borbu.

Pitam šta je ovaj Savet do sada pogerešno uradio, koju je pogrešnu odluku doneo da se stalno optužuje i da se ima namera da mu se doda još neki novi savet. Imam utisak da bi neki voleli da naprave neki novi savet koji bi slušio nekom njihovom poimanju novinarske objektivnosti, poštenja i profesionalizma.

Izuzetno teška sitaucija, izloženi smo pritiscima sa svih strana, od političara, izloženi smo nekad otvorenenim nekad prikrivenih pritiscima ekonomskih iz menadžerskih, PR struktura, raznih kompanija koje su spremne da su ulepo sa novinarima samo dok pištu lepe i afirmativne stvari o njima, a onog trenutka kada se pojavi nešto što je istina, a njima se ne sviđa, onda su tu na pragu ukidanja saradnje i svega ostalog.

Prosto je teško bilo kakav zaključak dati osim onog koji svi znamo ali moramo konstatovati da moramo nastaviti da se borimo. Da javni interes nadvalada bilo koji drugi, i da nastavimo da budemo tragači za istinom, ništa manje ništa više.

Moram da pomenem i jedno Istraživanje, a odnosi se na mentalno stanje novinara. Naime, po istraživanju OEBS-a, nije na zavidnom nivou, sve veći je broj anksioznih poremećaja, depresije, napada panike, gotovo petina novinara pati od postraumatskog stresnog poremećaja kao da smo bili u vijetnasmskom ratu. Vredi imati i ove podatke u vidu.

Danas čovek u Srbiji pored znanja, hrabrosti, upornosti mora da bude mnogo jak i fizički i psihički da bi se bavio ovim poslom, rekao je iz UNS-a.

Teško je, posebno malim, lokalnim medijima

Predsednica UO Lokal pres MARIJA OBRENOVIĆ:

– Čuli smo podatke, ja moram da dodam da su to samo zabeleženi slučajevi napada i pretnji, to je samo vrh ledenog brega, ima ih daleko više u lokalu. A ono što se događa u lokalu novinari više i ne prepoznaju sve te pritiske jer su dugo izloženi raznim vrstama napada, pretnji, ili su obeshrabreni lošim odgovorm države, pa pretenje i ne prijavljuju.

Podatak da je u određenom periodu bilo 400, sigurno je da ih ima više. Dešavalo mi se da u razgovoru sa kolegama čujem da oni znaju da je to pritisak, ali i kažu šta da se i obratim nekome, nema pomoći od tog posla nema ništa. Prilično su kolege u lokalu obeshrabrene.

Lokalni novinari rade u malim sredinama gde se svi dobro poznaju, pa su oni izloženiji, dostpunije su njihove porodice, prosto teritorija je manja lako je pronaći gde stanju, gde im deca idu u školu, u većim sredinama to je teže. U većim sredinama novinari bar malo zaštićeniji.

Istraživanja Lokal presa pokazuju da je posebno izraženo u ekonomskoj sferi, kroz projektno sufinansiranje, ne pozivanju se na događaje, zatvorenosti institucija. A tu su u pretnje, komentari koje dolaze preko društvenih mreža.

Prema poslednjem istraživanju većina novinara kaže da radi u otežanim uslovima izveštavaju oko izbora, a neki su odgovorili da nisu ni izveštavali svakodenveno sa izbora uz obrazloženje da ih neko ne svrsta o na jednu ili drugu stranu.

Teško je, posebno malim medijima koji teško dolaze do sredstava, moraju da prave kompromise da bi preživeli. Interes javnosti mora biti u prvom planu, – rekla je Obrenović.

Mali mediji moraju da se udružuju, da sarađuju više

Urednik sajta „Cenzolovka“, Slavko Ćuruvija Fondacije PERICA GUNJIĆ:

– Opsatanak lokalnih medija je važno pitanje, ali svi se susrećemo sa nizom promena i izanalazimo načine da preživimo. Opstanak lokalnih medija u Srbiji je herojski podvig i istovremeno ako rade sa profesionalnim načelima, Kodeksom, etikom to još više važno.

Svi ovi podaci koje je Tamara navela su sve gori i gori, postoji i potupno nerazumevanje društva, mi ovaj posao radimo u javnom interesu ovog društva, želimo da ga unapredimo, da iznesemo podakte, istinu, moramo da imamo činjenice, a ne ankete, bespotrebne informacije koje se tonama plasiraju.

To je opasno, mi želimo da vidimo da se takvi mediji više udružuju, da sarađuju više, da nađemo neki pozitivan način napokon, da se isčupamo iz čitave ove priče jer neće ostati niko ko će da radi u javnom interesu, a onda može neko da učini svašta u ovoj zemlji. Pri tom mislim da nimalo nije naivna sitaucija, da ima i pretnji preko društvenih mreža.

Ali najteže je kada vam dođe komšija, prijatelj, ljudi najbiliži koji kažu imaš sve manje para od tog posla, rizik je sve veći, a to što te optužuju da radiš za neke strane službe, da ti kažu da si izdajnik, možda u tome ima neke istine, vide ljudi da se nešto događa, to je isto pritisak koji se nigde ne beleži, a koji je za ovu profesiju jako važan i koji nam najteže pada.

Podvig lokalnih medija i lokalnih novinara i novinarki, u većim centrima ih ima više koji sjajno rade svoj posao, je zaista impresivan i mene ohrabruje, kao i činjenica da, svake godine kada su digitalni mediji u pitanju na edukacije i seminare se prijavljuje sve veći broj mladih ljudi, što raduje.

Raduje, što i pored svega mladi ljudi žele da budu novinari i novinarke, i sa takvom energijom ulaze u ovaj posao, bez obzira na opasnosti, rekao je između ostalog Gunjić.

Tamara Filipović Stevanović, Slobodan Ćirić, Marija Obrenović i Perica Gunjić su opiširnije govorili na temu pritisci, pretnje, napadi na panelu pod nazivom „Medijske slobode – uslov poštovanja ljudskih prava i demokratizacije društva“, odražnom na Zlataru, a u organizaciji TV Forum. Mi smo zabeležili odgovore koji se odnose na lokal.

Pored ovog razgovora tu su i drugi tekstovi koji govore o medijima, funkcionisanju, bezbednosti novinara i novinarki:

Veran Matić, član Stalne radne gupe za bezbednost novinara, kaže da je od početka godine bilo 70 otvorenih predmeta napada na novinare i novinarke. Za deset meseci doneto je šest osuđujućih presuda, u pet predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave, konačna odluka doneta je u 18 predmeta.

U tekstu – Građani važan izvor informacija o položaju i funkcionisanju lokalnih medija u Srbiji za Užicemedia je govorila prof. dr Aleksandra Krstić, sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Čitajte naš serijal JA NOVINARKA DOPISNICA, u kome govorimo o pravima, obavezama, položaju… Govore novinarke dopisnice: Novka Ilić, Amela Ljajić Bajrović, Jelena Božović, predstavnici novinarskih udruženja.

Do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više projekata, neki od njih su:

Pogledajte i druge tekstove, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.

- Advertisement -

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA