Nekadašnja realka – Užička gimnazija spada u najstarije prosvetne institucije u Zapadnoj Srbiji. A zgrada ove škole jedna je od najstarijih zdanja u užičkom kraju.
Za veliki broj građana ovo arhitektonsko ostvarenje najlepše je u Gradu Užicu. To je i razlog zašto bi autorka ovih redova, gostu koji prvi put posećuje Užice, najpre pokazala baš ovu zgradu u centru grada.
Godine 1838. godine počela je izgradnja jednog povećeg školskog zdanja. I bio je to prvi nagoveštaj ozbiljnijeg interesovanja užičkih zanatlija i trgovaca za razvoj školstva u Užicu.
Dvorazredna Polugimnazija u Užicu radila je samo tri godine. A polovinom septembra 1842. godine premeštena je dekretom u Čačak.
Naredne dvadeset i tri godine Užičani su morali da se bore za ponovno otvaranje gimnazije. I 9. juna 1865. godine obnovljen je ukaz o otvaranju dvorazredne Gimnazijske realke.
Prvi razred je upisan 1865/66. godine. Period od 1862. do1880. godine predstavljao je „zlatno doba“ Užica. Što je 1874. godine svakako uticalo na odluku ministra prosvete da se u Užicu dvorazredna Gimnazijska realka pretvori u Polugimnaziju.
Već 1881.godine ona je prerasla u potpunu Realnu gimnaziju.
Realka kroz istoriju i promene
Za današnju zgradu Užičke gimnazije postavljen je kamen temeljac 29. jula 1891. godine. A svečano je otvorena i počela sa radom 7. oktobra 1893. godine.
Drugi sprat je dograđen školske 1924/1925. godine. Od 1898. do 1902. zbog ukidanja Užičke realke u gimnazijskoj zgradi sa većinom profesora Realke, radi privatna šestorazredna gimnazija.
Osmorazredna Gimnazija počinje da radi 1902. godine sa preuzetim učenicima i većim brojem profesora Privatne šestorazredne gimnazije.
Osmorazredna gimnazija ima i novi nastavni plan
Pod okupatorom u Prvom svetskom ratu Gimnazija je radila samo 1918. godine. A u toku Drugog svetskog rata u kontinuitetu, ali neredovno sve četiri godine.
Posle Drugog svetskog rata, Gimnazija neprekidno radi uz izmene nastavnih planova i programa, zakonskih odredbi do 1977. godine.
I ova škola je od 1977. do 1989. imala transformaciju nastavnog plana i programa po tadašnjim školskim zakonima, kada su uvedeni novi obrazovni profili.
A novim Zakonomn o srednjem obrazovanju 1990. vraćen je raniji profil Gimnazije. Po kome postoje dva smera društveno- jezički i prirodno- matematički smer. A uz neznatne izmene i nastavnih porograma, Užička gimnazija i danas radi na taj način.
Škola poznata po visokoobrazovanom nastavnom kadru
Kada je 1839. počela u Užicu sa radom Užička polugimnazija, prvi postavljeni nastavnik bio je Milan Mijatović. Bio je to 14. oktobar, i taj dan kada je počeo da radi prvi razred gramatikalne klase, uzet je kao dan škole.
Užička gimnazija poznata je bila uvek po svom nastavnom kadru. Pa su u Realki predavali Ljubomir Stojanović, državnik, političar i filolog. Ljuba Davidović, ministar prosvete i predsednik Vlade, Nastas Petrović, jedan od prvaka Narodne radikalne stranke, Simeon Roksandić vajar. Miloš Perović filozof i pisac, Dragiša M. Đurić, profesor Beogradskog univerziteta i mnogi drugi.
Zgrada Užičke gimnazije, blistav primer graditeljstva svoga vremena
Bio je to već kraj 19. stoleća, kada je 1893. napravljena sadašnja zgrada gimnazije.
Blistav primer graditeljstva svog vremena, i danas za ponos Užičanima i Gradu Užicu.
Rodonačelnik srpskog urbanog romana, Milutin Uskoković pisao je pre Velikog rata da se to zdanje „svojom simetrijom, opštom skladnošću, ozbiljnim i prijatnim stilom može meriti sa najvećim i najlepšim zgradama u unutrašnjosti Srbije, pa i u Beogradu“.
Zabeleženo je i to da je u ovom zdanju Gimnazije nekad bila i kraljevska trpeza. Kako piše užički istoričar Milorad Iskrin, dolazio je u Užice kralj Aleksandar Obrenović sa suprugom Dragom, septembra 1901, pa se tražio najbolji smeštaj za njih.
Udobnošću i prostorom, naravno, u varoši je prednjačila gimnazijska zgrada. Tu se smestio kraljevski par, obedovao za bogatom trpezom. A kralj Aleksandar, obučen u generalsku uniformu, sa balkona gimnazijske zgrade obratio se okupljenim Užičanima.
Hroničari su zabeležili još nekoliko važnih podataka u kojima se ova realka pominjala. I podatak da su mnoge poznate ličnosti ondašnjeg javnog života, sticale u njoj srednjoškolska znanja.
Među učenicima užičke Realke bili su Ljubomir Stojanović, kasniji profesor ove škole, Dimitrije Tucović, osnivač Socijaldemokratske stranke, Nedeljko Divac, srpski biolog i političar.
Pa pesnik Milutin Uskoković, akademik, inženjer građevinarstva Miladina Pećinar. Književnik Ljubomir Simović, socijaldemokrata Radovan Dragović. Političar, publicista Dušan Popović, pravnik i političar Živko Topalović, narodni heroji Miodrag Milovanović Lune i Danica Milosavljević…
Simovićevo viđenje užičke Realke kroz „Užice sa vranama“
A dok je trajala izgradnja prelepe zgrade Užičke realke, Užičanin, nedavno preminuli književnik i akademik, pesnik Ljubomir Simović, bivši učenik ove škole, u svojoj vrlo popularnoj hronici- romanu Užice sa vranama piše:
„Dana 29. jula 1891, kada su na Trgu svetog Đorđa, preko puta Saborne crkve, svečano položeni temelji za zgradu gimnazije. Užičani, po svom starom običaju, to pozdravljaju zvonjavom zvona i pucnjavom prangija.
Dve godine posle te zvonjave i pucnjave, u septembru1893, na svečanosti u kojoj, sa svim svojim medaljama, suncobranima i šeširima, i sa svim svojim puškama, prangijama i orkestrima, učestvuje ceo grad.
Projektant Venceslav Čihak i izvođač radova Lika Miletić, ključeve tek sagrađene gimnazije, na čijoj fasadi zlatnim slovima piše Kr. Srp. Realka, svečano uručuju njenom direktoru, Petru Živkoviću.“
Užički gimnazijalci odlaze na studije u univerziteske centre, a zatim u svet
A, zatim Ljuba Simović će nas podsetiti na nekadašnje užičke gimnazijalce:
„Posle školovanja u prostranim učionicama užičke gimnazije, sve više njenih učenika će odlaziti u svet, u gradove koji se budu videli sa njenih prozora. Vojislav Prljević (1868-1900), iz Ljubanja, otići će u Minhen, gde će studirati hemiju. Ranko M. Jovanović (rođen 1883), otići će u Beč, gde će studirati na Tehničkoj visokoj školi.
Ljubomir Stojanović (1860-1630), budući državnik, naučnik i akademik, pisac velike monografije o Vuku Karadžiću, i priređivač izdanja Vukovih dela i prepiske, kao i Mirosavljevog jevanđelja, starih letopisa, i šest knjiga Starih srpskih zapisa i natpisa, studirao je slavistiku na Velikoj školi u Beogradu, a zatim je studije nastavio u Sankt Peterburgu, kod Frana Miklošića, pa u Beču, kod Vatroslava Jagića, pa u Lajpcigu, kod Leskina i, na kraju, u Berlinu, kod J. Šmita.
Pesnik Miloš Perović (1874-1918), studirao je u Beču i Lajpcigu, a u Cirihu je odbranio doktorsku disertaciju iz psihologije i pedagogije.
Budući ministar građevina i saobraćaja u radikalskim vladama, Andrija – Andra Stanić (1876-1954), u Berlinu je završio građevinski fakultet.
Tvorac srpskog gradskog romana, Milutin Uskoković (1884-1915), studirao je prava, i doktorirao u Ženevi…”
Danas zgrada Užičke ginazije u svom punom sjajau blista na Trgu Svetoig Save u Užicu. Sa pogledom a Crkvu svetog Đorđa, na Jokanovića kuću, na nekadašnji Dom armije, današnji Gradski kulturni centar. I desno na Osnovnu i srednju muzičku školu.
I sada ovde uzale neki novi klinci, penju se izlizanim širokim stepeniucama ka svojim učionicama. A zatim puni nade, želja i optimizma odlaze iz Užica ka srpskim univerzoitetskim centrima. A onda još dalje, u svet.
Kao nekada. I retko se ko vrati u Užice. Makar da prođe pored Gimnazije i napije se vode sa Aljove česme, koja se nalazi između Crkve i zgrade Gimnazije. A podigao je ovu česmu Aleksa Aljo Popović, u spomen svom bratu, proti Gavrilu Popoviću 1900. godine.
Ali u zdanje Užičke gimanzije dođu svake godine i oni koji obeležavaju deset, dvadeset, pa sve do pedeset, ili šezdeset godina mature. I isto kao i njeni sadašnji učenici, penju se starim, izlizanim stepenicama, prisećaju se gimnazijskih dana. Života i uspomena koje polako cure u nezaborav!
SA SVE I ZA SVE TURISTICKI POTENCIJALI UZICKOG KRAJA je naš serijal, a do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više zanimljivih i edukativnih sadržaja. Izdvajamo:
- ZDRAVLJE I BRIGA NA VREME
- UDAHNIMO I MI SNAŽNO UMETNOST
- “NASILJE Kao najbolje čuvana PORODIČNA TAJNA”
- JA NOVINARKA DOPISNICA
- Kulturno blago Narodnog muzeja Užice – Duga užička istorija
- ŽENE ZLATIBORSKOG KRAJA
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- “PESMA KAO LEK”
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
- Ostali tekstovi u kategoriji MEDIJI
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram
