Današnji dan je posvećen ženama, a bilo bi lepo da je više takvih dana u godini. Počeo se proslavljati kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Dan žena je prvi put obeležen 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, ali sama ideja o ovom danu je došla mnogo ranije. Prvi protesti žena dogodili su se davne 1857. godine u Njujorku. Žene zaposlene u tekstilnoj industriji su izašle na ulice i javno demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je ubrzo ugušila policija, ali te hrabre žene su osnovale sindikat samo dva meseca kasnije.

Jedan od najpoznatijih i najupečatljivijih protesta je bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka zahtevajući bolje plate, kraće radno vreme i pravo glasa.

Interesantno je da se prvi Dan žena, 1909. godine, nije održao 8. marta, već 28. februara. Ali sledeće godine je održana prva Međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu, gde je odlučeno da se organizuje Međunarodni dan žena, koji se i dan danas obeležava 8. marta.

Od tada do danas obeležavanje Međunarodnog dana žena se menjalo, nekad mu se pridavalo više pažnje i značaja, nekada manje, ali suština je u tome da treba ukazati na mnogobrojne probleme u društvu, diskriminaciji na poslu, manjku ravnopravnosti.

U suštini od prvog obeležavanja Međunarodnog dana žena mnogo toga se promenilo na bolje, kompanije zapošljavaju sve više žena, zakoni se menjaju u kosrist žena… Ali ima toga još poprilično da se uradi u praksi.

Prema podacima saopštenim uz Svetski dan borbe protiv raka – karcinom godišnje odnese 20.000 života u Srbiji. Najčešći maligni tumori kod žena su rak dojke, rak debelog creva, rak pluća i rak grlića materice.

Alarmanti su podaci da je u prethodnih 20 godina u Srbiji u porodičnom nasilju ubijeno više od 300 žena.

Mreža Žene protiv nasilja u saopštenju povodom nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja u porodici podsetila je da je od početka 2020. godine, u porodično-partnerskom nasilju ubijeno šest žena.

Zbog porodično-partnerskog nasilja više od 400 dece ostalo je bez majki, pokazali su podaci koje su aktivisti Mreže Žene protiv nasilja i Autonomnog ženskog centra prikupili iz medijskih izveštaja.

I otuda stalni pozivi svim relevantnim nadležnim državnim institucijama da pravovremeno reaguju i spreče nasilje nad ženama i ubistva žena i da uspostave i vode evidenciju o takvim slučajevima i njihovim uzrocima i posledicama.

I zato ako primetite ili trpite nasilje – prijavite ga i potražite pomoć na besplatni broj užičkog SOS telefona. Zatim, tu je broj Autonomnog ženskog centra 0800-100-007, koji je dostupan svakog radnog dana od 10 do 20 časova. A za područje Vojvodine – SOS telefon je 0800-10-10-10, svakog radnog dana od 10 do 20 časova.

I to nisu naravno svi problemi, i pored toga što je žena više, što su obrazovanije, uglavnom manje zarađuju, ali i imaju niz problema na poslu.

Pohvala Hristini Simeunovic „Radoje Ljubičić“

U vreme pandemije žene suočene i sa novim problemima

Povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, Autonomni ženski centar i Žene u crnom podsećaju da su žene širom sveta protekle godine bile, pored starih, suočene i sa novim problemima usled pandemije izazvane korona virusom i da su najviše na udaru bila radna i reproduktivna prava, kao i da se povećalo nasilje prema ženama u okviru porodice.

Pandemija je najviše pogodila žene – žene su najviše zaposlene na poslovima brige (uslužne, proizvodne i obrazovne delatnosti), gde su izložene brutalnoj i nemilosrdnoj eksploataciji, ucenama, ponižavanju; veliki broj žena na prekarnim (siva ekonomija) poslovima izgubio je posao, a one koje nisu, izložene su riziku od gubitka posla; radnice u fabrikama (Jura itd.) nemaju zaštitna sredstva, svakodnevno trpe ucene, otpuštanja, odmazde i ponižavanja; aktivistkinje sa stalnim zaposlenjem, zbog smanjenja plate, jedva preživljavaju; mnoge aktivistkinje, inače nezaposlene (novinarke, umetnice, radnice…) su ostale bez redovnih prihoda; zbog poslova brige o starima u porodici, mnoge aktivistkinje nisu mogle da ispunjavaju radne obaveze itd. Mnoge žene u Srbiji su od momenta proglašenja vanrednog stanja bile suočene sa povećanim ekonomskim neizvesnostima i dovedene na rub egzistencije.

Kada je reč o nasilju prema ženama, svedočimo da se ono tokom pandemije povećalo, ali takođe i da su početkom ove godine mnoge žene progovorile o (seksualnom) nasilju koje su doživele ili doživljavaju – unutar kuće, škole, fakulteta, na radnom mestu, na ulici… Svedočili smo istorijskom momentu prekidanja ćutnje o seksualnom nasilju koji ne sme ostati bez reakcije i podrške društva i države!

Iako je pandemija ovog 8. marta onemogućila masovni izlazak na ulice, razloga za to ne manjka! Pozivamo sve žene da budemo solidarne jedna sa drugom, brinemo jedna o drugoj i borimo se jedna za drugu – ako ne zajedno na ulici, onda u našim okruženjima. Solidarnost je naša snaga – do narednog viđanja na ulicama!

A nisu retkost ovakava pisma koja stižu redakcijama...

„Ozbiljnost situacije nam nalaže, da protivno bontonu, ovaj poziv uputimo u nedeljnim večernjim satima, zbog čega Vam se iskreno izvinjavamo i šaljemo poziv za podršku direktorki OŠ „Nada Matić“ Užice u cilju skretanja pažnje javnosti na nezakoniti pokušaj preuzimanja direktorske funkcije. 

Povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, kada su one podigle svoj glas protiv nepravde, što koincidira sa početkom novog mandata naše direktorke koji je potvrđen voljom Nastavničkog veća i Školskog odbora, a osporava se od strane lokalnih vlasti, u dvorištu škole „Nada Matic“ u Užicu (Hadži Melentijeva bb) u periodu od 12:30 -13:15 časova članovi kolektiva, kao i pojedini predstavnici roditelja, okupiće se da našoj direktorki čestitamo 8. mart, zahvalimo se na dosadašnjem radu, trudu i uloženoj energiji kako bi vratila školu na staze stare slave i obnovila joj nekadašnji ugled, pružimo podršku da nas od sutra povede i u novom mandatu koji joj sledi, a opstruiše se protiv pravnim sredstvima.

Pozivamo Vas da nam se pridružite kako bismo putem medija obavestili javnost da nećemo dozvoliti da nezakonitim radnjama bude izigrana naša volja, i da će se žene kao većinski deo ovog kolektiva nepokolebljivo boriti za sprovođenje zakona. 

UPUŠTAMO SE U PRAVEDNU BORBU U NADI DA ĆE SILA ZAKONA NADVLADATI ZAKON SILE! Ovo je navedeno u saopštenju kolektiva OŠ „Nada Matic“ iz Užica.

Podsećamo i da se u mnogim zemljama više ne obeležava samo 8. mart, čitav mesec je posvećen ženama i slave se žene koje su promenile istoriju, žene koje su doprinele da danas živimo bolje. Tokom marta fokusira se na psihičko i fizičko zdravlje žena, pa se mnoge kompanije odlučuju da obezbede ženama besplatne zdravstvene preglede, konsultacije i intervencije.

Proslava Dana žena u Srbiji prvi put je organizovana 1914. godine. Žene su prisutne u svim sferama života, u nauci Srbije je više žena za oko 10 odsto u odnosu na evropski prosek. Treba još raditi da bi se unapredila ženska prava, kako bi žene ostvarile potpunu ekonomsku i političku ravnopravnost.

Sevojničke kale (Foto: Iz arhive UžiceMedia)

Uspešne žene užičkog kraja

Prilika je ovo da se podsetimo uspešnih žena užičkog kraja, o kojima smo pisali, poput dr Jovanke Čubrilo, koja je minule godine dobila Plaketu Grada Užica za sveukupni rad. Dobitnica je i povelje Srpskog lekarskog društva, kao najvećeg priznanja za izuzetne rezultate u dužem vremenskom periodu na unapređenju medicine, nauke i struke. Dr Jovanka Čubrilo, pedijatar pulmolog – alergolog dugogodišnji stručni rad posvetila je unapređenju zdravlja dece i njihovom lečenju. Osnivač je odseka dečje pulmologije na Dečjem odeljenju Opšte bolnice Užice.

Prestižna nagrada „Mina Karadžić“ za 2020. godinu pripala užičkoj bibliotekarki Ani Duković, koja je pokretač raznovrsnih projekata za učenike, autor brojnih radova i tekstova objavljenih u stručnim i naučnim časopisima.

Njen doprinos afirmaciji rada bibliotekara u školama, ogleda se i kroz mnogobrojna izlaganja na lokalnim, državnim, regionalnim i međunarodnim stručnim skupovima i konferencijama, kao i učestvovanjem u nacionalnim i međunarodnim projektima. Učestvovala je sa izlaganjem na 48. Svetskom kongresu školskih knjižničara (Convergence-Empovering-Transformation: School Libraries)“, gde je predstavila trenutni položaj školskih bibliotekara u Srbiji, aktivnosti na promovisanju rada školskih bibliotekara i ukazala na važnost rada u podsticanju čitanja, promocije kreativnosti i stvaralaštva, kao i razvijanja učeničkih kompetencija za celoživotno učenje.

Ljiljana Tijanić Kostić je profesorka na Pedagoškom fakultetu u Užicu. Autor je više naučnih radova i priređivač kritičkih izdanja dela srpskih pisaca 19. veka u okviru Antologijske edicije Deset vekova srpske književnosti Izdavačkog centra Matice srpske. Profesorka Kostić je poučno govorila za naš serijal „Kultura dijaloga“:  

– Međutim, opšte duhovno posrnuće manifestovalo se i na planu medija. Da li zbog nedovoljno sluha, nerazumevanja i nepoznavanja uloge lektora, da li zbog toga što su mediji danas najčešće u vlasništvu pojedinaca koji sa kulturom nisu baš u najboljim odnosima, ovom problemu se ne pridaje značaj.

Zatim, Mirjana Ranković Luković, kojoj je dobrodošlicu u svet književnosti prvi poželeo pesnik Ljubivoje Ršumović 1988. godine napisavši u njenom prvencu, zbirci poezije „Drugi deo mene“ da ona „suvereno vlada stihom, kao iskusna pesnikinja koja je zanat završila kod dobrih majstora. Možda Crnjanskog, a svakako kod Mike Antića i verovatno kod Desanke.“ Mirjana Ranković Luković je inače dugogodišnja novinarka iz Čajetine.

Za UžiceMedia je govorila autorka romana „Duga, Sunce i Srce“ Bojana Nešić u kome je kroz ličnu i emotivnu porodičnu priču, podelila teškoće, izazove i pobede koje donosi život sa detetom sa smetnjama u razvoju.

Slađana Vasiljević se godinama bavi novinarstvom. Radila je na prvoj gradskoj stanici TV5 Užice kao novinarka, prezenterka, urednica informativnog i programa za kulturu. Završila je licencirane treninge iz oblasti novinarstva i PR menadžmenta u organizaciji BBC, OEBS, IREX i stekla brojne diplome i zahvalnice među kojima i 2009. od grada Užica za doprinos razvoju kulture. Kao jedan od najuspešnijih novinara Srbije gostovala je u institucijama Evropske unije u Briselu u julu 2011. u organizaciji BBC World Servis Trust-Media Action. Zanimljivo je govorila u serijalu „Kultura dijaloga“.

Direktorka Javnog preduzeća „Gold gondola Zlatibor“ Bojana Božanić, za „UžiceMedia“ je izjavila da je „Zlatibor u poslednje dve godine postavlja nove rekorde posećenosti kako domaćih tako i stranih turista i izgradnjom najduže gondole na svetu zaokružiće se ponuda koja će biti jedinstvena. U podnožju Tornika, oko jezera Ribnica, planira se projekat „Novi Zlatibor“ koji će na preko 200 hektara ponuditi zemljište za hotele visoke kategorije i luksuzna apartmanska naselja.“

A na inicijativu Saveta za rodnu ravnopravnost opštine Čajetina JP „Gold gondola Zlatibor“, povodom 8. marta Dana žena, daruje svim damama besplatnu vožnju gondolom.

I na kraju, o jednoj mladoj Užičanki Jani Ćirović koja je svestrana, zaljubljena u umetnost, iznad svega talentovana devojčica, koja pleni svojom pojavom, jednostavnošću, stavovima i planovima kao da je duplo starija. Umetnost je oduvek bila sfera njenog interesovanja, još od ranog detinjstva, sada već nekoliko godina aktivno crta, kako reče, više iz ljubavi u nadi da će svoj talenat na pravi način iskoristiti i u budućnosti imati koristi od njega.

Jedan od Janinih radova

– Oduvek me umetnost privlačila, još od detinjstva, uvek sam volela crtanje. Već od treće, četvrte godine kada su mi dali olovku i papir uživala sam, to mi je bilo omiljeno, da crtam. Parče papira, olovka i ja sam bila u svom svetu. Intenzivnije crtam i slikam od 4 i 5 razreda osnovne škole, – kazala je za naš portal Jana Ćirović.

I to nisu sve uspešne žene, jer po meni svaka žena na svoj način je heroj – za svoju porodicu, decu, bližnje. Ali sam odabrala one koje su uspešne u svojim oblastima a govorile su za UžiceMedia. Njihov broj u toj divnoj nisci bisera je zaista dugačak, i treba da bude… U komentarima dodajte koje žene po vama zaslužuju da se nađu na ovoj listi.

Svesni smo da Dan žena više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za žene i muškarce, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik masovne kulture i potrošnje. Bez obzira na sve, setite se svojih majki, sestara, supruga, baka, devojaka, prijateljica, ukažite im pažnju svakog dana, a ne samo 8. marta!

Hroniku KOVID -19 u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga, možete pogledati u tekstu UžiceMedia.

A aktuelne podatke za Srbiju možete videti na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

- Advertisement -