Svestrana, zaljubljena u umetnost, iznad svega talentovana devojčica, pleni svojom pojavom, jednostavnošću, stavovima i planovima kao da je duplo starija, Jana Ćirović, mlada Užičanka, učenica osmog razreda Osnovne škole „Nada Matić“. Umetnost je oduvek bila sfera njenog interesovanja, još od ranog detinjstva, sada već nekoliko godina aktivno crta, kako reče, više iz ljubavi u nadi da će svoj talenat na pravi način iskoristiti i u budućnosti imati koristi od njega.
– Oduvek me umetnost privlačila, još od detinjstva, uvek sam volela crtanje. Već od treće, četvrte godine kada su mi dali olovku i papir uživala sam, to mi je bilo omiljeno, da crtam. Parče papira, olovka i ja sam bila u svom svetu. Intenzivnije crtam i slikam od 4 i 5 razreda osnovne škole.
Ova 14 – godišnjakinja, vrlo dobra učenica, svoje motive za slikanje nalazi u svom okruženju, crta ono što je privlači, inspirišu je ljudi iz okruženja, porodica, njen pas, poznati likovi koje voli.
– Teme biram kako kada, nekada su to stvari koje ja volim, nekada mi nešto treba za školu. A koliko vremena provodim, sve zavisi, ako crtam mrtvu prirodu treba mi više, ne žurim, malo se odmorim, za portrete mi treba manje, neke završim i za pola sata do sat.
Jana pored slikanja ide u školu glume, pohađala je muzičku školu, svirala flautu, ali je odustala i sada je prilično zainteresovana za gitaru. Kaže da je muzika njena druga strast, da je pokreće i opušta. Piše i pesme. Nađe vreme i da se bavi sportom, trenira aikido.
Nastavnica likovnog Olivera Šuljagić je puna hvale za našu sagovornicu. Očekuje u budućnosti da vidi Janine radove na raznim izložbama.
– Jana je prava umetnička duša, voli slikarstvo, muziku, piše pesme, poseduje jedan umetnički senzibilitet. Od petog razreda se ističe u kretivnom izražavanju, interesuje se za razne teme iz umetnosti. Slobodno vreme posvećuje pre svega crtanju, – priča nastavnica Olivera, koja je odmah u petom razredu primetila da se Jana izdvaja posebno kada je crtanje u pitanju. Zato je u osmom razredu za nju organizovala nastavu po prilagođenom programu za nadarene učenike.
– Kao krunu tog našeg rada planirali smo da organizujemo njenu samostalnu izložbu radova povodom Dana škole. Pripremali smo i prikupljali radove, međutim, desila se pandemija, uvođenjem vanrednog stanju u zemlji škola je bila zatvorena.
Moja prva posmisao tog trenutka je bila šta ću sa Janinom izložbom, kako će se ona razočarati kada bude čula. I baš tako je i bilo, te večeri mi je poslala jednu tužnu poruku da su se njeni snovi srušili. Bila je razočarana, smišljala sam kako da realizujem tu ideju, na koji način, – priseća se nastavnica.
Odlučile su da prave izložbu uz pomoć nastavnice informatike, Jelice Stevanović. I tako je nastala samostalna virtuelna izložba radova učenice Jane Ćirović iz 8/3, koja je organizovana po IOP-u 3 i premijerno prikazana za Dan škole „Nada Matić“, 20. maja. I naišla je na odličan prijem, pobrala sve pozitivne kritike.
I sama sam se uverila u holu škole gde sam videla samo deo Janinih radova da su dobri i da je devojčica i više nego talentovana. Ono što me oduševilo je njena svestranost, otvorenost, iskrena ljubav prema umetnosti, jedno pozitivno dete koje pleni svojom pojavom, ali i stavovima, razmišljanjima, kao da ispred sebe imate osobu stariju bar deceniju.
U našoj galeriji možete pogledati još radova i fotografija mlade umetnice iz Užica, Jane Ćirović:
Ideja da radim razgovor sa Janom je potekla od njene 13 godina starije sestre, Isidore, koja mi se javila povodom izložbe za objavu na portalu Užicemedia.
Na dogovoreni razgovor u užičku školu „Nada Matić“ sa Janom je došla Isidora sa svojom bebicom Lenom Nur, koja se tokom razgovora nije javila, samo nas je pomno slušala i gledala svojim krupnim okicama. U trenutku sam pomislila da nikada nisam imala mlađe, lepše i prijatnije sagovornice.
Isidora i Lena, inače žive u Dubrovniku, ali su se u vreme ovog „ludila“ oko koronavirusa zatekle u Užicu kod rodbine i tu su ostale „zarobljene“ do danas.
– Tata je i kod mene i kod nje uvideo talenat još dok smo bile male i on je nekako radio na tome da taj svoj talenat razvijamo. Kupio nam je veliku enciklopediju za crtanje i slikanje i usmeravao nas. On nas je malo podučavo crtanje, neke osnovne elemente, osnovne stvari. Ona je samouka, nadasve talentovana, sve što je naučila naučila je sama, – priča u dahu Isidora, i više puta ponavlja da to ne govori zato što je u pitanju njena sestra, da je prilično kritična, već baš zato što je to istina i da je po njenom mišljenju veliki talenat.
– Evo ja nikada nisam, i pored toga što sam završila umetničku školu, sa takvom lakoćom crtala. Ono što je fascinantno kod nje je to što sa takvom lakoćom radi, posebno portret. Oni koji su završili srednju umetničku ili višu, njima treba više vremena za portret nego Jani, a ona radi sa takvom lakoćom kao da je već uveliko završila fakultet i da ima više godina, a ne samo 14. Bukvalo, sigurna sam, to je čist talenat, – kaže Isidora i dodaje da je Jani nastavnica Olivera Šuljagić posvetila veliku pažnju i vreme.
Pitam Janu ima li uzor, bez razmišljanja odgovara da je to njena sestra, koja je završila Umetničku školu u Užicu, a kasnije i fakultet.
-Volim umetnost, svakog umetnika cenim na svoj način, kod svakog ima nešto dobro, ali nemam nekoga na koga bi se ugledala. Nikada nisam išla u školu slikanja, sve sama radim, išla sam kao mala na radionice u Biblioteku i tu smo pravili neke radove, sada imam pomoć nastavnice likovnog. Sve što mi je privlačilo pažnju i bilo zanimljivo sam posećivala. Bilo je takmičenja, ali nisam se na njih previše osvrtala. Ne zanima me to mnogo. A i ne volim takmičenja, nije to za mene sada, biće vremena, – iskrena je Jana i kao velika zaključuje da su uglavnom sva nameštena.
– Svesna sam koliko vredim i to mi je za sada dovoljno, crtam za svoju dušu, trudim se da nešto postignem, pa neka moja dela govore o meni. Slikanje mi daje mogućnost da svoju inspiraciju prenesem kroz olovku, četkicu i boje. Srećna sam što kroz život imam podršku najbližih jer smatram da je to važna karika uspeha, – kaže Jana.
Pošto je sada kraj osnovne škole interesujem se za planove. Želi da upiše najpre Umetničku školu u Užicu, prvi izbor je konzervatorski, drugi grafički smer, pa potom umetnički fakultet. I već sada planira da ode u inostranstvo gde bi nastavila da se usavršava.
– Volela bih da ne ostanem samo u Užicu i Srbiji, želja mi je da postanem bolja i bolja i da radim lepše i kvalitetnije radove. Kad završim srednju i fakultet, želela bih da se za desetak godina nađem negde u inostranstvu, recimo u Parizu.
Pa neka tako i bude. Neka Jana sa uspehom uplovi u užičku Umetničku školu, pojavi se najpre na nekoj od narednih izložbi „Oni koji dolaze“, završi fakultet i nastavi edukovanje i usavršavanje u „Gradu svetlosti“, kao što to čini veliki broj mladih umetnika iz Srbije i drugih zemalja.
Fotografije: Privatna arhiva/UM
Tekst iz serijala „UŽIČKI ODLAZNI PERON – Pogled mladih užičkog kraja na svoju budućnost – otići, ili ostati?“, u okviru proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih informisanju, sufinansiran je sredstvima GRADA UŽICA. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.