Među najstarijim predmetima u Narodnom muzeju Užice su dve posude manjih dimenzija. Ono što je sigurno je to da su ovo sjajni primerci kreativnosti neolitskog čoveka (5500 – 4500 godine pre n.e.).
Interesantno je, a za arheologiju bitno, da ova dva suda nemaju analogiju, bar ne kod nas u Srbiji i da su jedinstveni primerci po svom obliku, a opet karakteristični za ovaj period zbog ornamentike. Mogu se videti samo u Narodnom muzeju u Užicu.
Kada je u pitanju arheološki segment, posebnu pažnju treba obratiti na dva specifična suda, koji se svojim oblikom ne uklapaju u određeni kulturni horizont, ali njihov ornament nas navodi da sa sigurnošću potvrdimo da pripadaju starčevačkoj kulturnoj grupi, dobu starijeg neolita. Reč je o posudama manjih dimenzija.
Potiču sa lokaliteta Kremenilo, selo Višesava, Bajina Bašta, sa arheoloških iskopavanja kojima je rukovodio Mihailo Zotović (1968. godina). Predmeti se mogu videti u Narodnom muzeju u Užicu, na stalnoj postavci „Užice, nastanak i razvoj“.
Prvi, kruškasti sud, ima dva odvojena recipijenta (otvora) sa četiri simetrično raspoređena nalepka i gornjom uglačanom površinom. Na trbuhu je prepoznatljiv barbotin ornament, karakterističan za ovaj period (starčevačka kultura). Posuda je ručno izrađena od gline.
Drugi sud, takođe manjih dimenzija je po sredini podeljen vertikalno, na dva dela. Otvor je okrugao, a trbuh opet ukrašen barbotin ornamentom. Ručno je izrađen, kao i prvi, od gline.
Interesantno, a za arheologiju bitno, je da ova dva suda nemaju analogiju, bar ne kod nas u Srbiji i da su jedinstveni primerci po svom obliku, a opet karakteristični za ovaj period zbog ornamentike. Mogu se videti samo kod nas u muzeju.
S obzirom na to da nema analogija, namena, i upotreba ovih posuda je za dalju naučnu diskusiju i pretpostavke (da li pripadaju sudovima za svakodnevnu upotrebu, za skladištenje ili ipak grupi tzv. „žrtvene“ grnčarije).
Ono što je sigurno je to da su ovo sjajni primerci kreativnosti neolitskog čoveka (5500 – 4500 godine pre n.e.) i da ukazuju na potrebu da se iskaže umetnički dar i spoji kreativno sa korisnim.
Potreba za ukrašavanjem je povezana sa domenom duhovne nadgradnje pojedinca, grupe kao i određene epohe u celini. Inače, ovaj period praistorije je jako bitan zbog neolitske revolucije, pojave keramike i poznavanja najstarijeg tehnološkog postupka prerade zemlje kao osnovne sirovine za keramičke proizvode, kao i početka pripremanja hrane.
Keramika se uopšte, pa i naše jedinstvene posude, može definisati kao najvažniji vid potpuno nove i za to vreme, po prvi put prisutne, savremene produkcije.
Autorka: Radmila Jović, kustos, arheolog Narodni muzej Užice
Pored teksta – Među najstarijim predmetima u Narodnom muzeju Užice, koji je deo serijala Kulturno blago Narodnog muzeja Užice – Duga užička istorija, gde govorimo o radu i aktivnostima ove ustanove je razgovor sa direktorkom Slavicom Stefanović. Pisali smo da se u 19. i početkom 20. veka u selima užičkog kraja, naročito u zlatiborskim selima koristio instrument poznat pod nazivom paljka (duduk), ili narodna imitacija klarineta, a sufinansiran je sredstvima Grada Užica.
Do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više projekata, neki od njih su:
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
