Paljka se pravila se od osušenog ploda tikve koja je najčešće služila kao natega za vino ili neka vrsta posude kojom se zahvatala voda. Jednu takvu paljku poseduje etnografsko odeljenje Narodnog muzeja Užice. Potiče iz sela Gostinice.
Muzika je oduvek bila sastavni deo života pojedinaca i kolektiva u uslovima seoskog života. Iz svakodnevnih potreba nastala je kao odraz karaktera i temperamenta jednog naroda.
Pratila je zbivanja iz svakodnevnog života (rad, običaje, veselje, igru) i tako postajala deo tradicije sredine u kojoj je nastala. Način privređivanja, društveno-ekonomsko uređenje, kao i uticaj drugih kultura znatno su se odražavali i na narodne instrumente koji su pratili pevanje i igranje i tako dobijali tradicionalna obeležja po kome se narod prepoznavao.
U 19. i početkom 20. veka u selima užičkog kraja, naročito u selima planine Zlatibor koristio se instrument poznat pod nazivom paljka (duduk). Paljka je bila narodna imitacija klarineta.
Pravila se od osušenog ploda tikve koja je najčešće služila kao natega za vino ili neka vrsta posude kojom se zahvatala voda. Jednu takvu paljku poseduje etnografsko odeljenje Narodnog muzeja Užice. Potiče iz sela Gostinice.
Ovaj narodni instrument spada u grupu aerofonih instrumenata s jednostrukim udarnim jezičkom. Sastavljen je iz dva osnovna dela: cilindrične cevi (prebiraljka) sa rupicama i levkastog dodatka na donjem kraju.
Na gornjem delu cevi se nalazi pisak napravljen od drveta zove, a u pisku je smešten udarni jezičak koji proizvodi ton. Delovi su međusobno spojeni utiskivanjem. Na mestu spajanja, kao pomoćni materijal upotrebljavan je konac, vosak, a u slučaju ove paljke žica.
Kao muzički instrument paljka je bila veoma skromnih izražajnih mogućnosti. Broj tonova koji se na instrumentu mogao dobiti neposredno je bio određen brojem otvora na cevi (prebiraljka).
Paljke su pravili sami svirači, dečaci i mladići (paljkari). Svaki je pravio prema svom ukusu i nahođenju. Oni su se udruživali u manje ansamble najčešće po tri svirača na paljkama i dobošar.
Poznate su bile paljkarske družine koje su postojale u selima Nikojevići, Ljubanje, Gubin Do, Gostinica. Svirali su na seoskim svadbama, saborima, prelima, mobama čobanskim vašarima.
Postepenim prodiranjem savremenih muzičkih instrumenata tridesetih godina 20.veka polako su istisnuti paljkari i njihov instrument.
Autorka: Dijana Ristović, etnolog
Kulturno blago Narodnog muzeja Užice – Duga užička istorija je naš novi serijal, o radu i aktivnostima za UžiceMedia govorila je direktorka Slavica Stefanović, a sufinansiran je sredstvima Grada Užica.
Do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više projekata, neki od njih su:
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- “PESMA KAO LEK”
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
- “I DALJE STVARAM”
