Da su deca tokom COVID-19 dobila u težini pokazuju i rezultati stručnog rada Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata Specijalne bolnice „Čigota“ na Zlatiboru. Prim. mr sci. med dr Snežana Lešović, pedijatar endokrinolog, načelnica Centra i član Radne grupe Ministarstva zdravlja za izradu Nacionalnog plana za prevenciju i lečenje gojaznosti Republike Srbije ističe uticaj pandemije COVID-19 i problema u ovoj oblasti.
U rubrici „Na zahtev čitalaca“ pogledajte i ostale tekstove UžiceMedia
U Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti Specijalne bolnice „Čigota“ na Zlatiboru upućuju se deca i gojazni adolescenti na osnovu uputa izabranog pedijatra uzrasta od 12 do 18 godina. Lečenje traje 21 dan koje i finansira ga nadležni Fond zdravstvenog osiguranja.
Program „Čigotica“ je promocija zdravog načina života i obuhvata medicinski nadzor, dijetetske intervencije sa smanjenjem ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, planiranu fizičku aktivnost, obrazovnu i psihološku podršku.
Program je fokusiran na usvajanje zdravih navika i stilova života. Po prvi put je u našoj zemlji omogućen multidisciplinarni i individualni pristup lečenju gojaznosti. Povećan je broj gojazne dece tokom pandemija, ali i telesni, psihosocijalni i psihički problemi kod njih.
Podaci o gojaznoj deci
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije koje je, krajem 2019. godine, sproveo Republički zavod za statistiku, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvom zdravlja Republike Srbije analiziralo je i uhranjenost dece. Procenat gojazne dece uzrasta od 5 do 14 godina u 2019. godini iznosi 12,9 procenata, dok je umereno gojazne 16,6 odsto.
Važno je znati da je značajno veći procenat gojazne dece 21,1odsto zabeležen među decom uzrasta od 5- 6 godina. Takođe, registrovan je porast procenta gojazne dece uzrasta od 7 do 14 godina i to 10,5 odsto u poređenju sa 2013. i 2006. godinom (4,9 odsto, odnosno 2,6 odsto).
Pandemija i problemi
Svetska zdravstvena organizacija je 11. marta 2020. godine proglasila globalnu pandemiju virusa teškog respiratornog sindroma poznatog kao Korona virusna bolest 2019 (COVID-19). Pandemija, praćena potpuno izmenjenim kontekstom rada, obrazovanja, kretanja, okupljanja, ponašanja, provođenja slobodnog vremena, života sa porodicom je dovela do velikih promena u svakodnevnom životu ljudi.
Socijalno distanciranje i izolacija, finanasijska kriza, strah od nepoznatog virusa i često nedovoljno i nepotpuno informisanje o virusu i samoj bolesti u velikoj meri su se odrazile na telesno i psihičko zdravlje ljudi. Deca predstavljaju posebno osetljivu i ranjivu populaciju u kriznim situacijama. Iako dosadašnja istraživanja pokazuju da deca i mladi ispoljavaju klinički značajno blaže oblike COVID- 19 u odnosu na odrasle, njihova osetljivost se ogleda u većoj podložnosti za nastanak gojaznosti i činjenici da mogu imati ozbiljne psihičke probleme, navodi dr Snežana Lešović.
Psihičke tegobe dece se najčešće razvijaju usled nemogućnosti adekvatnog razumevanja novonastale situacije, straha, odvojenosti od vršnjaka, izmene psihičkog stanja roditelja i veće podložnosti zlostavljanju i zanemarivanju. Deca mogu ispoljavati neadekvatne i neželjene obrasce ponašanja kada su pod stresom.
Često na taj način ispoljavaju zabrinutost i različite strahove, kao što su strah za najbliže članove porodice, drugare ili za sopstveno zdravlje. Pored anksioznosti, razdražljivosti, hiperfagije i snižene sposobnosti regulacije stresa deca mogu ispoljavati i probleme spavanja, teškoće pri koncentraciji, ili telesne tegobe (glavobolje, bolovi u stomaku i slično).
U cilju sprečavanja širenja infekcije i promovisanja socijalnog distanciranja, za vreme pandemije došlo je do zatvaranja obrazovnih ustanova (vrtića, dnevnih boravaka, osnovnih i srednjih škola, univerziteta). Deca i adolescenti, a ni njihovi roditelji dugo vremena nisu imali mogućnost pozitivne interakcije sa svojim prijateljima, vršnjacima, nastavnicima, trenerima…
Zatvaranje škola može biti značajan faktor rizika za narušavanje zdravlja mladih. Ovo se posebno odnosi na decu sa već postojećim psihičkim smetnjama, poteškoćama u razvoju i decu iz ugroženih i manjinskih grupa koja zahtevaju veću brigu. Jedno istraživanje UNICEF-a sprovedeno kod roditelja tokom pandemije COVID-19, ukazuje da čak 60 odsto smatra da će školovanje tokom pandemije imati negativan uticaj na dalje obrazovanje dece.
– U kriznim situacijama, lako je usvojiti nezdrave obrasce ponašanja i funkcionisanja koji mogu dovesti do toga da se deca osećaju još gore. COVID-19 stvorio povoljno stanje, pa se broj gojazne dece i mladih značajno povećao. Nepravilna ishrana, brza hrana, nedovoljna fizička aktivnost i povećano veme upotrebe telefona ili gledanja TV doprinose nastanku gojaznosti. Jasno je da roditelji u stresnim vremenima COVID-a, imaju manju kontrolu zdravog ponašanja i navika dece i da je teško ispoštovati preporuke za pravilnu ishranu.
Fizička aktivnost je veoma značajna u dečijem uzrastu jer je neophodna za pravilan rast i razvoj. Nedovoljna fizička aktivnost dovodi do brojnih problema: povećanja telesne mase, zamaranja, problema sa cirkulacijom, pogoršanja hroničnih oboljenja, ukoliko ih ima, depresije, anksioznosti…Deca treba i moraju da vežbaju, pa makar i kod kuće, – ističe dr Lešović.
Osećaj anksioznosti ili zabrinutosti mogu uticati na ritam spavanja. Kvalitetan san doprinosi fizičkom i mentalnom blagostanju.Važno održavanje pravilnog ritma budnosti i sna i dobrih navika pre spavanja − poput izbegavanja gledanja televizije i upotrebe telefona.
U nedostatku škole i u nedostatku druženja sa prijateljima, deca i mladi moraju svoje aktivnosti prilagoditi novonastaloj situaciji. Ovo vreme mogu iskoristiti za sticanje novih ili usavršavanje postojećih veština, usredsređivanje na omiljeni hobi, uređivanje životnog prostora, vežbanje i aktivnosti za koje ranije nisu imali vremena. Deci je potrebno prisustvo i podrška odraslih, sigurnost i dobro napraljen plan dnevnih aktivnosti i adekvatni obrazovni programi.
Obrazovni resursi dostupni na internetu mogu se koristiti na pozitivan način da pomognu deci da uanprede zdravlje i spreče nastanak gojaznosti. Važno je ograničiti vreme ispred ekrana, održavati idealan ciklus sna i uključiti decu u prilagođene fizičke aktivnosti u zatvorenom prostoru koje se mogu izvoditi kod kuće.
Za prevenciju gojaznosti potrebno je ograničiti internet i TV reklamiranje brze hrane, grickalica, slatkiša. Važana je promocija zdravih obroka, voća i povrća u ishrani. Dr Lešović posebno ističe da zdrava ishrana, uravnoteženi i redovni obroci, dovoljne količine tečnosti, vežbanje na način na koji je to moguće i dovoljno sna se preporučuju za prevenciju.
Kako su mere u vanrednom stanju ali i posle uticale na njih, šta ih je najviše brinulo i šta im je nedostajalo?
ODGOVORI PACIJENATA u Centru za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata Specijalne bolnice „Čigota“ na Zlatiboru:
– Živimo u strahu da se ne razbolimo, udaljenost jednih od drugih, ograničenost druženja i povukli smo se u sebe.
– Odsustvo od škole je veliki problem, propuštanje nastave i druženja u školi.
– Ograničena šetnja i izlaženje, neizvesnost dugo traje, zabrinutost za porodicu i prijatelje, njihovo zdravlje, uključujući brigu o tome da bi neko od njih mogao da umre.
– Egzistencijalna pitanja (da li će porodica imati dovoljno novca), ali i strah da ne prenesemo virus ljudima u svojoj okolini, naročito svojoj porodici.
Hroniku kovid -19 tokom aprila možete pogledati na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
Najvažnije servisne informacije u Užicu možete pogledati OVDE.
