Najbolje turističko selo – Mokra Gora je udaljena pedesetak kilometara od Užica, ka Višegradu, početkom decembra postala je najbolje turističko selo sveta.

Znali smo i do sada da je ovo planinsko selo zanimljivo po svom položaju, ali i po čuvenoj Šarganskopj osmici i “ćiri”, po  Drvengradu, po Beloj vodi, po Iveru… po katrandžijama… drvenim  kućicama, po prostodušnosti i druželjubivosti meštana… I evo,  međunarodnim priznanjem stavljena je istinska, objektivna potvrda za sve dobro mokorgorsko.

Na zasedanju Generalne skupštine Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija u Madridu (UNWTO), 2. decembra prošle godine, Mokra Gora, selo na teritoriji Grada Užica, proglašena je za najbolje turističko selo sveta, te je Mokroj Gori dodeljena nagrada „Najbolje turističko selo“ za  2021.godinu.

Iz Srbije su u konkurenciji za nagradu bila još dva sela, zlatiborsko selo Gostilje i selo Tršić u lozničkoj opštini. Mokra Gora izabrana  je među više od 170 prijavljenih iz 75 zemalja sveta, a nagradu „Najbolje turističko selo“, koja je po prvi put dodeljena krajem prošle godine, dobilo je ukupno 44 sela u svetu iz 32 države.

Mokra Gora je jedino selo na Balkanu kojem je dodeljena ova titula, objašnjeno je u Turističkoj  organizaciji Srbije, a na brdu Mećavnik, gde je reditelj Emir Kusturica sagradio Drvengrad, još jednom je medijima ispičana priča o „putu“ Mokre Gore do prestižnog svetskog prizannja.

– Mokra Gora je pokazala izuzetan kulturno- turistički potencijal, a dodeljeno priznanje je veliki podsticaj i uspeh za sve nas, Grad Užice i Republiku Srbiju, za dalje promovisanje i razvoj ruralno turističkih sredina. Mokra Gora je sa razlogom proglašena za jedno od najboljih turističkih sela na svetu, jer, pre svega neguje kulturu, čuva tradiciju i biodiverzitet, raznolikosti, ali pruža i mnogo mogućnosti za razvoj zelenog turizma.

Mokra Gora, Drvengrad (Foto: N.Ilić UžiceMedia)

Ona je danas jedna od najznačajnijih tačaka kružnog putovanja, „Čarobnog turističkog prstena“, koji kopnom i vodom povezuje Nacionalni park „Tara“, kanjon reke Drine, Višegrad i most Mehmed paše Sokolovića iz 16. veka, Andrićgrad i niz drugih turističkih lokaliteta ovog pograničnog područja,- kaže Žikica Nestorović, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

– Neizmerno smo ponosni što je Mokra Gora i od strane sveta priznata kao vrhunska turistička destinacija u Srbiji sa bogatim prirodnim, kulturno – istorijskim, umetničkim i sportskim sadržajima smeštena između planinskih lepotica u zapadnoj Srbiji, Zlatibora i Tare. Nadam se da će ovo priznanje biti značajan podstrek i drugim ruralnim zajednicama širom Srbije da istraju u razvoju svojih potencijala, a mi ćemo nastaviti da svrsishodno ulažemo napore da bogatstvo i lepota Srbije i njenedestinacije budu prva slika na koju svet pomisli kada pomene našu lepu Srbiju, – rekao je Nestorović.

On je podsetio da je Ministarstvo turizma od 2016. do 2021. godine za infrastrukturne projekte u turističkoj regiji Zapadna Srbija, uložilo ukupno 811, a u Grad Užice 136 miliona dinara, dok je u projekte, promociju i edukaciju u turističkoj regiji Zapadna Srbija opredeljeno 109 miliona dinara.

Država i pojedinac uspeli uspešno da zaokruže celinu

U Mokorj Gori razvoj turizma započeo je intezivno pre skoro tri decenije kada je krenula obnova pruge uskog koloseka „Šarganske osmice“, a zatim i kada je ovo područje proglašeno Parkom prirode, podsetio je proslavljeni reditelj, Emir Kusturica, koji je Mokru Goru već odavno izabrao za svoj dom.

– Priznanje je moralo doći jer su baš u Mokroj Gori pojedinci i država uspeli da zaokruže jednu celinu, kojoj sada samo treba dodavati ukrase, kaže Kusturica, podsećajući na svoje graditeljske, ekonomske i kulturne poduhvate u Mokroj Gori.

– Suština je u tome da pojedinac krene da ostavlja otiske po prostoru u kome se nađe, a u mom slučaju, to je izraženo. Kako je pesnik Rajner Marija Rilke rekao „Ko nema dom, nikada ga neće pronaći, eto u mom slučaju se desilo da dom u koji se nisam mogao vratiti, zbog toga što mislim, što radim i šta govorim, ovde je napravljen moj dom u koji dolazi mnogo više  ljudi nego što je iko mogao na početku zamisliti. Eto to je ta celina pojedinca i države.

A podsetiću, od presudnog značaja je bila obnova „Šarganske osmice“ i snimanje moga filma „Život  je čudo“.  Ovaj film je 2002. finansiran od strane francuskog Kanala plus, a tada je obnova  pruge stigla do mesta Jatare, zahvaljujući ondašnjem finansijskom direktoru u Železnici Srbije, Mokorgorcu, Radovanu Glibetiću.

Šarganska osmica Nostalgija (Foto: NTošić UžiceMedia)

Nije srpska vlast u to vreme gledala blagonaklono prema tom železničkom poduhvatu u Mokroj Gori, ali pruga je završena, udružili se Železnica Srbije i film „Život je čudo“,  pa su  fikcija i realnost   učinili svoje, – objasnio je Kusturica, dodajući još jedan važan podatak:

– Mnogo je bitno što je Mokra Gora proglašena Parkom prirode, bez koga bi ovo mesto verovatno danas bilo puno nebodera i svih besmislica, što bi unazadilo socijalnu memoriju onih koji dolaze, jer u nju ne bi bilo upisano dobro delo.

Kusturica kaže, ne može se zaboraviti ni niz konstantnih osporavanja dok je Mokra Gora rasla i razvijala se u fantastičnu ambijentalnu celinu.

 – I danas kao i uvek u okviru mnogobrojnih nevladinih organizacija i šatro, levo- liberalno orijentisanih partija, postoije zadaci da se ponize i unazade ljudi koji rade svoj posao. Postojala je jedna priča koja je ponavljana  petnaest godina da je meni država dala brdo Mećavnik, što je potpuno netačno, nego je obrnuto. Mi smo iz naše firme  brdu dali najveći deo kanalizacije, pa je država uskočila.

Sada možemo da zaključimo – Mokra Gora je jedina mesna zajednica u Srbiji koja ima zatvoren krug kolektora i prečistača, to je državna obaveza da iz tih kolektora ističe tehnička voda u susednu Republiku Srpsku.  

Od grada Užica za 17 godina dobili smo pomoć u vidu krpljenja dve asfaltne rupe, a prošle godine smo našli zajednički stav, pa sada imamo novi put ka crkvi u mokorgorskom selu Kršanju, – zaključio je Kusturica.

Najbolje turističko selo Mokra Gora i „Drvengrad“ na Mećavniku

Osvrnuo se Kusturica još jednom na priznanje Mokroj Gori, i iskoristio priliku da kaže i sledeće:

– Ova nagrada je došla selu, a selo je to i zaslužilo. Sećate se, 2004. tokom premijere moga filma „Život je čudo“ ovde na Mećavniku bilo je predstavljeno 12 objekata koje sam nazvao „Drvengrad“, sada ih imamo ukupno 65, i sada je pravi Drvengrad.

Iznad, gore na brdu Iver, ka skijalištu, imamo divan hotel, imamo lepu zgradu Parka prirode protiv koje su sve vreme bile nevladine organizacije po Srbiji, jer najspornije je bilo- šta to Kusturica radi gore na brdu?

A Kusturica je radio ne samo ono što je njemu bilo potrebno, nego ono što je trebalo celom selu. I nastavljamo da investiramo, imamo plan da  na  devet mokrogorskih vodopada u Kršanju, sagradimo devet vodenica koje će biti u funkciji, a imaće i atraktivnu  turističku vrednost, a planiramo i obnovu kršanjske crkve, – kazao je Kusturica.

U Drvengradu (Foto: UžiceMedia)

Kusturica o litijumu, Rio Tintu, protestima….

Podsetimo, kada je pre devet godina godina bila aktuelna ideja da se u Mokorj Gori vrši eksploatacija nikla, a ovu ideju „gurao“ je tadašnji ministar rudarstva, Milan Bačević, sadašnji ambasador Srbije u Kini, reditelj Emir Kusturica prvi je ukazao na velike štete po zdravlje ljudi ukoliko bi se realizovala ova ideja.

Animirao je i informisao meštane Mokre Gore i susednog sela Kremana, pa su zajedničkom akcijom, uz razumevanje države, uspeli da se izbore protiv istraživanja, i kasnijeg iskopavanja nikla u Mokroj Gori.

A kada je ponovo ankon nekoliko godina oživela idela o  mokorgorskim navodnim nalazištima gvožđa, Kusturica je tada bio izričit, dok je živ neće dozvoliti nikakva iskopavanja u ni jednom delu  dela Mokre Gore.

A o sadašnjem pokušaju da ozloglašena multinacionalna kompanija Rio Tinto zaposedne oblast Jadra, da bi bio eksploatisan litijum, i o protestima građana Srbije da zaustave ovu ekološku  katastrofu, Kusturica  kaže da je uvek za rešenja koja su u prilog našeg naroda.

– Ideja zaustavljanja projekta rudnika Rio Tinta je sugurno dobra, ali se u Srbiji dobra namera pretvara u političku konotaciju. Sadašnja sitaucija je suviše komplikovana da bi čovek bio pametan i mogao da kaže šta danas da se radi.

Ovo sada postaje deo predizborne kampanje i  pojavljuju se ljudi koji se bave politikom. A kada govorim o Srbiji, uvek uzimam u obzir, ne ono što se dešava kod nas, nego ono što postoji u svetu, jer mi  u poslednjih deset godinas živimo u vremenu promena, koje daj  bože da ne donesu neki rat, –  opominje  Kusturica, i vraća nas na priču o litijumu i Rio Tintnu.

– Mislim da u Srbiji nema dovoljno informacija o Rio Tintu i ne postavlja se pitanje zašto ova kompanija baš u Srbiji, a ne u nekoj drugoj zemlji u kojoj ima više nalazišta i rezerve litijuma. Zna se,  mnogo više litijuma ima u Nemačkoj, pa zašto ga tamo Rio Tinto ne eksploatiše?

Mokra Gora ima više lekovitih izvora (Foto: Iz arhive UžiceMedia)

Rio Tinto je multinacionalna kompanija koja je pre više decenija u Latinskoj Americi pravila čuda, svrgavala režime, menjala sisteme, društva…

Zbog sveta mislim da je ova sadašnja sitacija suviše komplikovana da bi čovek mogao da kaže šta da se radi. Ako je Srbija industrijska, ili poluindustrijska  zemlja, onda ona ima interes da razvija  rudarstvo, ali da li se Srbiji isplati da rudarstvom  uništi sve ono što već ima? To svakako nije pitanje za one koji su krajem godine u Srbiji vodili demonstracije!

Ne govorim o nepokornim građanima koji bi svakako izašli, govorim o vođama protesta. Ako je jedan od njih za davanje Kosova, a u isto vreme se bori za nešto što je oslabađajuće za srpskog seljaka, a pri tome nema nikakave veze as srpskim seljakom, šta je onda to?  

Ja gledam unapred i pitam se, šta bi bilo kada bi se taj ekološki deo koji je zanimljiv, pretvorio u u politiku, a on očigledno jeste politika, onda je tako to sve sporo?- ističe reditelj Emir Kusturica.

Najbolje turističko selo Mokra Gora, model ostalim selima u razvoju turizma

Ali vratimo se Mokroj Gori, prizanju i turizmu. Marija Labović, drirektorka Turističke organizacije Srbije govori o značaju priznanja koje je dobilo ovo užičko selo.

– Za turizam je važno da jedno mesto kao što je Mokra Gora, gde se susreću Mećavnik i „Šarganska osmica“ koje se odlikuje ponudom vezanom za tradiciju, za upornost, za kulturu, a smešteno u ovakvoj prirodi, nije moglo da ostane nezapaženo i to je veoma značajno za sve nas.  

Sa konferencije u Mokroj Gori (Foto: N.Ilić UžiceMedia)

Ne samo da nas naš pobednik dodatno pozicionira kao turističku destinaciju u svetu, ali i prema domaćim turistima, već na neki način gradi put prema svim ostalim selima koja su svesna svoje lepote, ali nisu našla način da ona budu i svetski prepoznata, – istakla je Marija Labović i veruje da će nagrada uticati na još veće interesovanje turista za ruralni turizam kojem će Turistička organizacija Srbije u narednom periodu u promotivnim kampanjama, kako u zemlji tako i u inostranstvu, posebno posvetiti pažnju.

Najbolje turističko selo Mokra Gora i  stogodišnjica izgradnje „Šarganske osmice“

I jedna zanimljiva činjenica: priznanje Mokroj Gori dolazi na kraju 2021. godine, na stogodišnjicu od početka izgradnje pruge uskog koloseka u ovom delu Srbije, a Nebojša Mladenović iz Muzejske železnice „Šaragnske osmice“ podsetio je da je  u pitanju jedinstveno graditeljsko delo u Evropi koje se čuva od zaborava.

– Ove godine, Infrastruktura železnice Srbije obnovila je 20 tunela na pruzi da bi bezbednost putnika bila na najvišem nivou, –  naveo  je Mladenović i dodao  da se „Šarganskom osmicom“ godišnje preveze od 70 do 80 hiljada putnika, a poseti je preko 300 hiljada turista.

Danijela Đorđević Arsić, direktorka Turističke organizacije Užice zahvalila se svima koji su marljivo radili na ovom projektu. Nije krila  zadovoljstvo dobijenim priznanjem.

 – Iskreno se nadam da će Mokrogorci, selo Mokra Gora, Mećavnik, „Drvengrad“, „Šarganska osmica“ i sve kolege koje učestvuju u kreiranju ovog turističkog proizvoda i ove destinacije, narednih nekoliko decenija pa i čitav vek sa ponosom nositi titulu – Mokra Gora, najbolje turtističko selo sveta.

Najbolje turističko selo Mokra drva, kako je nastalo ime

Prema poslednjme popisu iz 2011. godine, Mokra Gora je imala 549 stanovnika, sada kažu za trećinu ima više. Pored vrtića, ovo selo, koje je na nadmorskoj visini od oko 750 metara, ima apoteku i ambulantu, a škola koja je ranije prestala upisivati prvake, već tri godine upisuje nove đake.

Selu je prema legendi ime dao tadašnji aga, Mustaj beg iz Priboja. Kažu da je tu zanoćila njegova vojska i zbog hladnoće ložila vatru, stavljajući sirova drva da gore, nije gorelo kako treba, te se čula  konstatacija „ala je ova gora mokra“, i posle toga, mesto nazvaše Mokra Gora.

Crkva Svetog Jovana u Mokroj Gori (Foto: N. Tošić UžiceMedia)

Hroniku kovid -19 tokom januara možete pogledati na UžiceMedia.

Hroniku kovid -19 tokom decembra možete pogledati na UžiceMedia.

Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

- Advertisement -