Zlatiborska sela – zjednički su im duh zlatiborski i upornost da pokažu kako su najbolji u svemu, da budu mudri i u teškim vremenima, da čuvaju svoju tradiciju, svoju zemlju i rod.
I svako selo ima svoju priču, legendu, a ona opčini gosta koji zaboravi da pita, a kada nastade ta legenda, koliko se već prenosi sa kolena na koleno?
Jednostavno Zlatiborci vole da pričaju, a iz njihovog pripovedanja stvori se „krug zanimljivosti“, erske duhovitosti, i šta sve još? I razlog više da danas svako zlatiborsko selo bude važno na turističkoj mapi srpskog seoskog turizma. Zašto da ne, ako će to doprineti očuvanju sela u Srbiji.
Zlatiborska sela: Gostilje
Selo Gostilje udaljeno je oko dvadesetak kilometara od centra Zlatibora. Do Beograda je 250 kilometara, a 30 do Užica. Ukoliko se ide iz pravca Užica, treba pratiti put prema Sirogojnu, preko Bele Zemlje. Tako se stiže do raskrsnice koja odvaja prema ovom lepom, mirnom selu.
Ako bi trebalo crtežom „oslikati“ ovo selo, onda bi to bila tipična seoska idila: kuće razdvojene velikim pašnjacima, svaka okućnica ima dosta cveća starinskog poput muškatli, minđušice i perunike, a malo dalje su zasadi šljiiva, u dnu pašnajka poneka krava, desetak ovaca, a iza toga redovi borove i bukove šume. I sve je tiho, spokojno, jutra sveža, mirisna. Ima dosta izvorske vode, lekovitog bilja, a čistog vazduha, napretek! I šta još tražiti?
Gostiljski vodopad
Mi tražimo i nešto još zanimljivo osim prirode koja opčinjava. Gostilje je rodno mesto Dimitrija Tucovića, jednog od začetnika socijlademokratskih ideja u Srbiji.
Turističko udruženje „Gostilje“ uspelo je da njegovu rodnju kuću, koja je pod zaštitom države, obnovi i pokaže kao muzejsku i tradicionalnu vrednost.
A zatim se ipak prepuštamo gostiljskoj prirodi, zov prorode u ovom selu je uporan i jak… dolazimo do poznatog gostiljskog vodopada na reci Vrelo, vodopad visok oko 20 metara, jedan je od najlepših u Srbiji.
Pada pogled na stene prekrivene mahovinom, i vodu koja se probija kroz njih, praveći brzake i samo je prisutan šum te vode koja miriše na bistro, na čist vazduh. Ovaj vodopad nalazi se na 850 metara nadmorske visine. Meštani kažu i u sušnom periodu „pun je vode“, pa predstavlja atrakciju i tokom letnjih meseci.
Priča nam Mijo Tucović, stari Gostiljac, da je prošle godine za vreme one velike suše, ovde bilo puno naroda.
„Ovde voda vri, pršti, temperatura vode prijatna, da se lepo osvežiš, pa dolazili ljudi, stoje, slikaju, nikako da se odmaknu od vodopada, kao da udišu sve to, vodu i vazduh zajedno. Osveže se našom gostiljskom klimom, kažu, dobro se osećaju, ima i dosta lekovitih biljčica, uberu, pitaju koju boljku leči,“ – zbori nam ovaj Zlatiborac.
Gostiljski vodopad, na reci Vrelo, kako meštani zovu Gostiljski potok, jedna je od najatraktivnijih hidroloških vrednosti Zlatibora.
„Tu se voda Gostiljske reke, uzvodno od njenog ušća u reku Katušnicu, obrušava sa 22 metara visoke krečnjačke litice, formirajući tako jedinstven i impresivan vodopad. Do vodopada vode uređene pešačke staze, uređena su i odmorišta sa klupicama, i dečje igralište.
Nedaleko od ove prirodne turističke atrakcije nalazi se i bazen napunjen čistom izvorskom vodom gde se u sezoni osvežavaju mnogi kupači, kao i sportski tereni pogodni za rekreaciju u zagrljaju očuvane prirode“, poručuju iz Turističke organizacije „Zlatibor“.
A sada legenda
Gostiljci znaju priču koja se prenosi sa generacije na generaciju, a ona kaže da se pod gostiljskim vodopadom noću kupaju vile čije čini večno vežu zaljubljene. Kada momak i devojka prođu iza vodopada, tvrde Gostiljci, cvetaće im ljubav i pratiti ih sreća do kraja života.
Meštani kažu, poslednjih godina među turistima koji posećuju Zlatibor, i zlatiborska sela, ima i parova koji dođu u Gostilje samo da bi se vilinskim činima neraskidivo vezali. I još kažu, vrate se ovde pod vodopade i oni koji su nekada dolazili kao momak i devojka i prolazili kroz vodopad, sada su srećni supružnici.
Nismo to mogli da proverimo, ali beležimo reči Miroslava Tucovića iz Turističkog udruženja „Gostilje“:
„Pod vodopadom smo imali dosta veridbi, čak se i jedan par mladenaca iz Republike Srpske venčao ovde pred matičarem koga su doveli.“
Od nekolicine ambicioznih Gostiljaca koji žele da njihovo selo postane zaista prava turistička atrakcija, saznajemo i ovo:
-Voda gostiljska na vodopadima je prilično hladna, i može se osetiti efekat hladnog tuša koji predstavlja i dealno rashlađenje, naročito u vrelim letnjim danima. Idući u pravcu rečnog toka, mogu se videti nove celine brzaka, slapova i manjih virova i vodopada. Svaki kutak je jedinstven na svoj način, a ono što je najvažnije lako su pristupačni.
Ovo mesto je u poslednje vreme veoma popularno među izletnicima. Mnogi turisti svraćaju kako bi videli vodopad, ili uživali sa prijateljima i porodicom. Za one koji nisu ljubitelji roštilja, tu je odličan riblji restoran, i pastrmka na žaru” – „savetuju“ ovi pronicljivi Zlatiborci.
O nestajanju sela
Idemo tako Gostiljem, selom koje je bilo kandidat za najlepše selo na svetu, i koje godišnje poseti oko 100. 000 turista, i čujemo, zadovoljni su Gostiljci što je njihovo selo među 20 najlepših u svetu, zadovoljni su što im je Bog podario prirodu da imaju dobru rakiju i pršutu, a meštanin Milenko Jovanović dodaje:
„Kod nas se suši najbolja pršuta, a najbolja rakija se peče na otvorenom, čak i kad duva jak planinski vetar. Ne smeta baš mnogo. Peče se prirodno, stavljamo u kace jabuku, šljive, neprskano i mora da bude dobra rakija.“
Sve je idilično, dok se ne dođe do podataka o nestajanju sela, iako Gostiljci sve čine da zadrže mlađe stanovništvo u selu, ali statistika je nemilosrdna i kaže, u Gostilju živi oko 250 stanovnika u 130 domaćinstava, a prosečna starost Gostiljaca je oko 54 godine.
Asfaltirani putevi do svake kuće, dečji vrtić, šanse za razvoj seoskog turizma, brojni turisti tokom leta, subvencije za stočarstvo i malinarstvo…
Šta još treba da mladi ostanu, da nastave da razvijaju ovo i druga zlatiborska sela, da ih u potpunosti oževe i napune decom? Odgovor za sada niko ne zna!
Hroniku kovid – 19 tokom maja možete pogledati na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
Najvažnije servisne informacije tokom maja možete pogledati OVDE.
