Rat je imao razorne posledice za mnoge zemlje Evrope, a u Srbiji je stradalo oko 1.300.000 ljudi, što je bila trećina srpskog stanovništva. Broj žrtava u prvom svetskom ratu premašio je 15 miliona, od kojih je bilo devet miliona vojnih žrtava, a ranjeno je preko 22 miliona ljudi.
Sa područja Zlatiborskog okruga, bez Sjenice, u Prvom svetskom ratu stradalo je preko 16.000 vojnika, od kojih je oko 2.500 Užičana.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji biće obeležen nizom državnih manifestacija danas, 11. novembra, u znak sećanja na trenutak kada je primirje stupilo na snagu. U okviru centralne državne ceremonije je polaganje venaca na Spomenik Neznanom junaku kao i organizovanje prijema za potomke starih ratnika, poštovaoce tradicije, članove diplomatskog kora i ugledne zvanice iz svih sfera društvenog života, saopštilo je Ministarstvo rada.
U našem kraju, a povodom praznika, Turistički Info centar Bajina Bašta je štamapao plakate sa imenima nisilaca Albanske spomenice na teritoriji Bajine Bašte, a pripremili su za posetioce pokone i značke Natalijina ramonda.
Dan primirja, kao državni praznik, ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u Francuskoj u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11 časova potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Dokument koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.
Praznik se obeležava na vidljiv i upečatljiv način nošenjem amblema Albanske spomenice na kome je cvet Natalijina ramonda s pozadinom u bojama. Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks – čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu i Belgiji, a u srpskoj javnosti vlada mišljenje da je dobro i važno da slavimo 11. novembar, kao i ostale zemlje, a ne 13. kad je potpisano beogradsko primirje jer time Srbija staje u red zemalja koje su se pre više od 100 godina borile za slobodu i bolju budućnost.
Praznik Dan primirja je prvi put zvanično obeležen 2012. godine, na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. Ove godine je neradan za sve zaposlene u Srbiji.
Na „UžiceMedia“ iz serijala „Heroji velikog rata“ možete pogledati i sledeće tekstove: Dnevnik učitelja Jevrema Čakarevića, niz drugih tekstova vezanih za ovaj period,kao i priču o hrabrom srpskom generalu Ivanu Pavloviću.
Podsećanja radi, da kažemo da je prošle godine u porti Crkve Svetog Đorđa svečano obeležena 101. godišnjica oslobođenja Užica u Prvom svetskom ratu. Održan je pomen uz sasluženje sveštenstva Užičke crkve, položeni venci i cveće na spomen ploče i spomenike poginulih Užičana u ratovima 1912-1918, koje se nalaze na ulazu u Crkvu, zatim na spomen biste majora Koste Todorovića, pukovnika Dušana Purića, ratnog slikara Mihaila Milovanovića, tvorca srpske socijaldemokratije Dimitrija Tucovića, na spomenik 1300 kaplara ispred Gimnazije i spomenik Velikoj pobedi.
U serijalu Užički heroji Velikog rata „A ja ću ispred svih vas“ pisali smo, između ostalog, o spomeničkoj baštini u našem kraju, a koja se odnosi na period Prvog svetskog rata.
ZDRAVA SRBIJA: Uvek ponosni na svoje hrabre pretke
– Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležavaju sve zemlje pobednice tog jednog od najvećih svetskim sukoba u istoriji čovečanstva, među kojima Srbija svakako zauzima veoma značajno mesto, i prema broju svojih nastradalih stanovnika ali i prema herojskoj borbama i žrtvama koje je taj srpski seljak, predvođen kraljem i srpskim oficirima, podneo da bi današnje generacije živele u miru. To je bio rat u kome su Srbi, kao i mnogo puta pre toga, bili heroji i rat koji su vodili za odbranu svoje zemlje, svojih ognjišta i svojih porodica, – izjavio je predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović, podsećajući da su mnogi od tih junaka bili i iz Zlatiborskog kraja.
Mlade generacije moramo podsećati da su Srbija i srpski narod i u tom i u svim ostalim svetskim sukobima vodile odbrambenu borbu, naglašava Stamatović, i da je cena mira u kome danas živimo, zemlja posuta krvlju milionima naših predaka. Da bi smo se bolje nosili sa sadašnjošću, neophodno je da se uvek sećamo junaka iz prošlosti i da budemo spremni za sve što nas očekuje u budućnosti.
Kult sećanja moramo usaditi u mlade ljude jer i danas treba da smo večno zahvalni tim junacima koji su podneli ogromnu žrtvu za odbranu svoje domovine i svog srpskog roda. Na to nas sve podseća i amblem, tračica Albanske spomenice na kojoj se nalazi cvet Natalijina ramonda, cvet koji raste samo na teritoriji Srbije, Severne Makedonije i Grčke, cvet koji iako se potpuno osuši može uz malo vode da oživi, baš kao i srpski narod nakon Velikog rata ali i mnogo puta pre i posle toga, – zaključio je Milan Stamatović, lider Zdrave Srbije.
