Grb SrbijeU narednih nekoliko meseci – tačnije do kraja godine – realizovaćemo projektne aktivnosti po projeku UŽIČKI HEROJI VELIKOG RATA „A ja ću ispred svih vas…“, koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Kroz više medijskih sadržaja namera nam je da damo svoj dopinos kroz profesionalno, nepristrasno i potpuno informisanje građana Užica i opština Zlatiborskog okruga o delu srpske istorije koja je nepravedno skrajnuta.

Ogleda se u nameri da se od zaborava otrgnu zbivanja, učesnici Prvog svetskog rata iz užičkog kraja. Projekat je koncipiran da podseća na hrabrost Užičana i Užičanki, sa akcentom na one o kojima se malo zna.

U pitanju je značajan deo istorije srpskog naroda, zbog niza okolnosti ostao u zapećku, a o herojstvima tog vremena govori se samo kada su u pitanju jubileji. Nastojaćemo da ovim projektom, ali i tekstovima nakon završetka to promenimo, da javnosti predstavimo najvažnije ličnosti, bilo da su vojskovođe, vojnici, bolničarke, ratni fotografi, slikari…

Jubileji su prilika da se piše o njima iz drugog ugla, a uz pomoć dokumenata, istoričara, potomaka – mi želimo da podsećamo na njihovu hrabrost i mimo toga. Namera je da ovim projektom, kroz zanimljive, istraživačke tekstove, sačuvana dokumenta, fotografije, ratne slike približimo mladoj generaciji ovaj deo istorije.

Prema podacima na području Zlatiborskog okruga, bez Sjenice, u Prvom svetskom ratu nastradalo je 16.000 vojnika, od kojih je 2.500 Užičana.

Četvrti pešadijski puk „Stevan Nemanja“ u okviru Drinske divizije imao je u svom sastavu oko 70 odsto vojnih obveznika iz užičkog kraja. Užičani su već na početku Velikog rata pokazali hrabrost u čuvenoj bitci na Mačkovom kamenu 22. septembra, a legendarni komandant, Dušan Purić izdao je svoju čuvenu poslednju zapovest:
– „Vojnici, mi smo ovde došli da ginemo za otadžbinu. Komandiri ispred svojih vodova i četa, komandanti ispred svojih bataljona, a ja ću ispred svih vas. Za mnom! U juriš! Za slobodu Otadžbine!
Koliko su užički vojnici voleli svoga komandanta, govori i zabeleženi podatak da su pukovnika Purića mrtvog četiri dana nosili, a posle naređenja Vrhovne komande, sahranili u porti valjevske crkve.

Ništa manje hrabri nisu bili ni: armijski đeneral Krsta Smiljanić, major Kosta Todorović, general Milan Božanović, pukovnik Ivan Pavlović, braća Tucovići, brigadni general Panta Draškić. O njihovim ratnim podvizima postoje svedočanstva koja su godinama bila zaturena, namerno zaboravljena…, ili su tek „u prolazu“ pomenuti kao učesnici rata od 1914. do 1918.godine.

Deo tekstova biće posvećen Užičankama u Velikom ratu. Nezaobilazna imena su učiteljica Ljubica Čakarević, ali i Lenka Rabasović.

Snažan pečat slici Velikog rata dao je užički akademski slikar Mihailo Milovanović iz sela Gostinice. U ratnom vrtlogu uspeo je da naprvi portrete srpske Vrhovne komande, da zabeleži svetski rat „na licu mesta“.

Značajno svedočanstvo o učešću Užičana u Prvom ratu su fotografije. Ratni fotogrf amater, Mališa Stefanović, učitelj iz užičkog sela Potočanje, u stopu je pratio 4. Pešadijski puk „Stevan Nemanja“ i fotografijom beležio istoriju ovog rata, na frontu, u pozadini, fotografisao vojnike, oficire.

Naročitu pažnju posvetićemo autentičnim dokumentima- ratnim dnevnicima Užičana. Sačuvani su u celini ili u delovima dnevnici oficira Milivoja Mlađenovića, studenta Milana Janjuševića, seljaka Jefte Jeftovića i njegovog brata Ljubiše, pisca Miloša Perovića, učitelja Alekasndra Terzića, i njegovog kolege Jevrema Čakarevića, oca srspke heroine Ljubice, pekara Miladina Radovića, književnika Miodraga Vergovića, jednog od 1300 kaplara, prote Tadije Kostića

U kakvom je stanju spomenička baština danas, koliko se spomenici održavaju, i zašto su samo jubileji prilike da se pomenu. U evropskim zemljama se itetako brine o svakom spomeniku, svi se održavaju, kako bi ih video veći broj turista. Nažalost, kod nas je stanje spomenika prilično loše. Prilaz spomenicima je neobeležen, putevi loši, turistički poslenici ih ne stavljaju u svoje programe, ne mali broj njih je zapušten. O njima se brinu samo udruženja i potomci.

Period posle Drugog svetskog rata je period zaborava u užičkom kraju i celoj Srbiji, nebrige za spomeničko nasleđe ratne epohe u kojoj je Srbija izgubila trećinu stanovništva.

Poslednjih godina stanje u kome se nalaze spomenici se polako menja. Značaj medija je nemerljiv. U protekle dve decenije na teritoriji Zlatiborskog okruga podignuto je i obnovljeno na desetine spomen obeležja.

Kroz tematske celine obradićemo:

  • Hrabre vojskovođe našeg kraja;
  • Užičanke u Velikom ratu;
  • Ratna fotografija- vredno svedočanstvo;
  • Slikar Mihailo Milovanović;
  • Ratni dnevnici;
  • Spomenička baština danas;
  • Šta čine udruženja, lokalne samouprave, građani.

U istraživanju i pisanju tekstova oslanjaćemo se na dokumenta, fotografije, sugestije iz Istorijskog arhiva Užice, Društva istoričara, Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920. i potomaka slavnih Užičana iz Prvog rata.

Na početku našeg serijala objavićemo intervju sa Radivojem Papićem, poznati užički istoričar, koji je tokom čitavog radnog veka u užičkom Narodnom muzeju – sa pozicije muzejskog savetnika otišao u penziju, bavio se i bavi istorijom Užica. Gospodin Papić se potrudio da nam obezbedi i niz zanimljivih fotografija, da nas kroz tekst i prilog uz ovaj tekst podseti na to slavno vreme, vojnike, njihove komandante, učesnike ratnih događaja.


Radivoje Papic, istoričar

Radivoje Papić je autor brojnih izložbi, knjiga, kataloga, a iz celokupnog bogatog rada treba istaći da je bio autor tematskog plana stalne muzejske postavke Užička republika 1941., autor Hidroelektrana „Pod gradom“, koordinator stalne postavke Užice nastanak i razvoj, autor 120 godina osnovne škole u Sevojnu, koautor Partizanska fabrika oružja i municije 1941. i saradnik na postavkama Radnički bataljon i borba na Kadinjači i Istorija namenske proizvodnje Prvog partizana od 1928, do 2006.
– Njegove samostalne tematske izložbe su: Završne borbe za oslobođenje Evrope u Drugom svetskom ratu (1995); Užice na razglednicama u prvim decenijama 20. veka (2008); Drinska divizija, četvrti puk i Užičani u Balkanskim ratovima 1912/13. (2012).
– Bio je koautor šest tematskih izložbi među kojima je i Užičani u Velikom ratu 1914-18.(2014); Borbe za oslobođenje i odbranu Užica u prvom srpskom ustanku 1804-1813.(2007) i druge.
– Njegova istraživanja iznedrila su knjige i monografije, a autor je i na desetine kataloga i članaka.
– Njegove knjige su vezane za Balkanske i prvi svetski rat: Svetlost nad Užicem, Narodni muzej Užice, 2010., Drinska divizija, četvrti puk i Užičani u balkanskim ratovima 1912/13. Narodni muzej Užice, 2012., Četvrti puk u Balkanskim ratovima, Narodni muzej, Užice, 2013. i Užička vojska i četvrti puk 1914. Narodni muzej Užice, 2014.
Radivoje Papić je i autor dva dokumentarna filma: Užička tvrđava i Hidrocentrala „Pod gradom“, a učestvovao je u brojnim radio i TV emisijama.
– Za svoj rad je i nagrađivan i dobitnik je Plakete grada Užica i Plakete Saveza vojnih starešina SR Jugoslavije (rezervni je major) i drugih priznanja. Zato je Radivoje Papić pravi sagovornik o učešću Užičana u Velikom ratu.

- Advertisement -