Amela Ljajić Bajrović – Srećna sam kada svojim tekstovima ili prilozima uspem da razbijem brojne predrasude o mom gradu i sugrađanima, kada uspem da rešim neki dugogodišnji problem ili ukažem na ljude vredne pažnje. Dugogodišnje iskustvo mi je pokazalo da ljudi na lokalu obično ozbiljnije i promišljenije pričaju za nacionalne, beogradske medije, a drugačije za lokalne.

Oduvek su bili prisutni problemi koji su pratili novinare/ke, a posebno su izraženi u malim lokalnim sredinama. Kako nedavno neko reče da bi dobro radio novinarski posao moraš biti i fizički i psihički jak. Prema raspoloživim podacima broj napada i pritisaka se povećava. Nimalo nije lako izboriti se za javni interes, jer su novinari/ke uvek prvi na udaru.

A kako se snalaze koleginice u lokalnim medijima, kako dolaze do sagovornika, na koje prepreke nailaze u poslu. Amela Ljajić Bajrović je već 25 godina dopisnica brojnih beogradskih medija iz Novog Pazara, kaže da je svih ovih godina bilo i dobrih i loših situacija.

Amela Ljajić Bajrović – Prvi dopisnički angažman sam imala sa nekadašnjim radiom B92, a nešto kasniije sam izveštavala za novinsku agenciju Beta, Anem, Blic i mnoge druge medije. Poslednjih osam godina sam dopisnica Radija Slobodna Evropa. Bilo je tokom svih ovih godina različitih dobrih i loših situacija, koje i inače karakterišu novinarstvo.

Dopisnički posao podrazumeva da imate dobre kontakte sa svim lokalnim političkim i društvenim akterima, da ste svakodnevno u toku sa svim dešavanjima, od kulturnih do političkih, što često zna da bude prilično iscrpljujuće.

Novi Pazar karakteriše velika politička podvojenost među bošnjačkim partijama, a moj posao često podrazumeva procenu određene situacije, da li ona zavređuje pažnju šire javnosti.

UM Odabir i obrada tema je u našoj profesiji itekako važan.

Amela Ljajić Bajrović – Često mi je potrebno i određeno umeće da neku lokalnu temu, koja je prilično komplikovana, pojednostavim i približim ljudima koji žive u nekim drugim delovima zemlje.

Srećna sam kada svojim tekstovima ili prilozima uspem da razbijem brojne predrasude o mom gradu i sugrađanima, kada uspem da rešim neki dugogodišnji problem ili ukažem na ljude vredne pažnje.

Mnogi problemi se brže rešavaju kada završe na nacionalnim medijima, a svedoci smo i da su mnoge teme pokrenute upravo iz unutrašnjosti zemlje, iz manjih sredina.

Do sagovornika dolazim na različite načine, nekada preko ličnih kontakata, nekada po preporuci, a ukoliko je tema škakljiva onda mnogo teže.

Dugogodišnje iskustvo mi je pokazalo da ljudi na lokalu obično nekako drugačije, ozbiljnije i promišljenije pričaju za nacionalne, beogradske medije, a drugačije za lokalne.

UM Da li je teže biti novinarka u maloj sredini nego u velikim redakcijama?

Amela Ljajić Bajrović – Mislim da je neuporedivo teže, sa različitih strana, naročito ako se bavite istraživačkim novinarstvom ili temama koje ukazuju na brojne probleme i anomalije društva.

Novinar u manjoj sredini se često sreće ili privatno poznaje ljude o kojima izveštava, dok kolege u Beogradu možda nikada i ne sretnu osobe o kojima izveštavaju.

Dešavalo mi se da me na ulici susretnu rođaci neke osobe koja je uhapšena, a ja sam o tome napisala vest na osnovu policijskog saopštenja, i da me pitaju zar sam baš morala o tome da pišem i slično.

Zatim da me poznanici mole da im otkrijem ko mi je izvor informacija za određenu temu kojom se bavim ili da mi pričaju dezinformacije da bi me skrenuli sa pravog traga priče.

Zato sam i rekla na početku da dopisnica mora uvek da je na oprezu i da ima dobru procenu situacije, ali i ljudi koji ga okružuju. U velikim redakcijama novinari oko sebe imaju čitav tim ljudi sa kojima rade, koji im pomažu oko odabira tema i pronalaženja sagovornika, dok ste u u manjim sredinama obično prepušteni sami sebi.

Osim toga, tehnika sa kojom radimo u manjim sredinama, mislim na snimače, foto aparate ili kamere, je često daleko iza one koju imaju kolege u velikim redakcijama. Dakle, sve je mnogo teže i drugačije.

UM Kako usklađuješ svoje obaveze sa porodičnim?

Amela Ljajić Bajrović – Kako kad, ovaj posao ne može da se radi ukoliko nemate ogromno razumevanje i podršku porodice. Recimo da ja nikada ne znam koliko će trajati moj radni dan, kada će se završiti i kada ću doći kući.

Ranije je bilo mnogo teže kada su mi deca bila mala, pa sam znala i da ih vodim sa sobom na terene i snimanja, bila sam rastrzana na sto strana, pisala tekstove noću da bih provodila više vremena sa njima danju. Danas su oni odrasli ljudi, svako je otišao svojim putem.

Ovaj posao podrazumeva da nećete uspeti svaki dan da imate skuvan ručak ili da vam kuća besprekorno blista. Suprug često zna da me iznenadi kulinarskim umećem, što itekako prija nakon napornog dana.

Osim toga, trpi i moj društveni život, pa tako nikada unapred nekoliko dana ne znam da li ću doći na neko porodično okupljanje ili kafu sa prijateljima, nego se dogovaram samo po par sati unapred.

U tekstu – Građani važan izvor informacija o položaju i funkcionisanju lokalnih medija u Srbiji za Užicemedia je nedavno govorila prof. dr Aleksandra Krstić, sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Čitajte naš novi serijal pod nazivom JA NOVINARKA DOPISNICA, u kome govorimo o pravima, obavezama, položaju…

Do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više projekata, neki od njih su:

- Advertisement -

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA