Nenad Radibratović, živi u Užicu, aktivan je član Udruženja invalida dečje i cerebralne paralize. Ima 30 godina, završio je Ekonomsku školu. Pored aktivnosti koje završava u Udruženju aktino se bavi poljoprivredom, uz pomoć svoje bake kojoj se divi.
Nenad Radibratović nam je nedavno ispričao da je nekih četiri do pet godina član Udruženja, da je aktivno uključen u rad. Da ga to maksimalno okupira i da mu puno znači, i prija. Posebno kada mu Ana Đokić kaže da je u realizaciji aktivnosti u Udruženju njena „desna ruka“.
– Mnogo mi znači Udruženje. Ovde imam puno drugova sa kojima imam zajedničkih intersesovanja. Osim toga mnogo mi znači podrška stručnih radnika koji rade u Udruženju. Svaki dan svoje slobodno vreme provodim i trudim se da budem od pomoći kako Ani tako i drugim zaposlenima u organizaciji.
Škola životnih veština
Priseća se i perioda kada nije bio aktivan u Udruženju i navodi da je sada mnogo bolje. Da ima dobre drugare, učestvuje u dosta akcija. Da je informaisan o svim manifestacijama Udruženja, da tu može da dobije niz korisnih informacija.
Od aktivnosti izdvaja radionice koje se održavaju u Turici, gde Udruženje u Ulici Dušana Popovića ima prostor. One su u okviru Škole životnih veština i program koji se tamo realizuje posebno mu se dopada i znači.
– To mi je zanimljivo pogotovu kada su psihološke radionice i one mi dosta znače. I kulinarske radionice. I sama reč škola životnih veština, znači da sutra kad sami ostanemo da možemo da funkcionišemo, – kaže Nenad.
Volim poljoprivredu, posebno kozarstvo
Pored aktivnosti u Udruženju Nenad ima još interesovanja. Odmalena je zavoleo životinje, i odlučio je da se posveti kozarstvu. Ljubitelj je životinja, uvek je kao mali bežao iz grada na selo. Da je još tada zavoleo poljoprivredu i životinje i da se sada ostvario njegov dugogodšnji san da gaji koze i proizvodi kozje proizvode.
Po njemu bi trebalo što više konzumirati kozje mleko, koje je zdravo i bogato mineralima. Smatra da zbog svojih zdravstvenih poteškoća ne bi mogao postati veći proizvođač ovih proizvoda a samim tim veći uzgajivač koza. Dodaje i da to nije nimalo lako.
– Volim poljoprivedu. Iz hobija gajim koze. Ljubav prema kozama je počela polako da se razvija već od kraja osnovne škole kad mi je otac dok smo bili na raspustu u vikendici na Zlatiboru kupio jare. I tako sam svake godine preko leta dok sam bio na raspustu sa babom i dedom imao ili par jaradi ili koza.
SELO
Želje moje žele da promene al’ nikako da im krene.
Neće mene promeniti niko, ja sam tako živeti navik’o.
Meni selo, meni selo prija, neka zna cela familija.
Ne mora mi pomagati niko, znam se snaći nekako.
Dok se drugi kroz grad voze, ja u selu čuvam koze.
Meni selo, meni selo prija, neka zna cela familija.
Pustite mene i hobi moj, nek’ živi svako život svoj.
Kada se završila srednja škola, a pošto su mi baba i njena sestra u međuvremenu, Ugovorom o poklonu poklonili svoj deo parcele, u Dubokom, rešio sam da kupim par koza i da uopšte ne odustajem od uzgoja tih plemenitih životinja.
Pomoć od Grada i resornog Ministarstva
Pošto je Nenad Radibratović jedan od članova u Udruženju koji se bavi intenzivno poljoprivredom, postoji i interesovanje novinara za njegov rad. Nakon razgovora za užičke „Vesti“, priča nam da je dobio sredstva za nabavku umatičenih grla.
– Od grada Užica sam podržan sa novčanim sredstvima za nabavku i umatičenih grla koza koje za razliku od drugih država „prepoznaje“ i za koje imam pravo na subvencije Ministarstva poljoprivrede.
Sada imam sa podmlatkom desetak koza. Iskoristiću i ovu priliku da se zahvalim sadašnjem državnom sekretaru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a tadašnjem članu Gradskog veća za poljoprivredu grada Užica gospodinu Vladanu Virijeviću, koji mi je pomogao posle pisanja „Vesti“ i vaše koleginice Žanke Erić.
Gospodin Virijević je pročitao članak, pozvao me i pitao na koji način grad može da mi pomogne. Uz novčanu podršku grada Užica i prijatelja koji mi je pomogao tako što mi je dao na otplatu pet grla nabavio sam umatičene koze.
– Umatičene koze država jedino prepoznaje i daje subvencije koje su 10.000 dinara po grlu na godišnjem nivou. Ali meni i to znači, – kaže Nenad i pojašnjava zašto je matičenje važno.
– Umatičene životinje omogućavaju da se dobiju subvencije. A matičenje se sprovodi ne smo kod koza, već i kod goveda, ovaca, svinja… Osim toga, matičenje je važno za veću tržišnu vrednost umatičenih grla, – i kao što naš sagovornik reče, ima se pravo na subvencije za svako umatičeno grlo, koze, ali i jaradi.
Nenad je svestan da se u ove vreme ne može puno u ovom poslu zaraditi, ali ne odustaje.
– Mnogi mi govore da ću ići u minus, ali ja te životinje volim i spreman sam svaki dinar u njih da uložim. Svaka ime svoje ime, to su Lepa, Gara, Ruža… Briga o kozama mi predstavlja pravo zadovoljstvo, posebno kada stignu jarad.
Nenad Radibratović piše pesme
Osim ljubavi prema poljoprivredi Nenad voli da piše poeziju.
Priča nam da je nastupao i čitao svoje pesme na „Kikinim danima“, ali i za 3. decembar kada se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.
Priča i da je napisao preko 50 pesama.
DA I MENE ZAPAZITE je naš novi serijal, do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više zanimljivih i edukativnih sadržaja. Izdvajamo:
- “NASILJE Kao najbolje čuvana PORODIČNA TAJNA”
- JA NOVINARKA DOPISNICA
- Kulturno blago Narodnog muzeja Užice – Duga užička istorija
- ŽENE ZLATIBORSKOG KRAJA
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- “PESMA KAO LEK”
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
- Ostali tekstovi u kategoriji MEDIJI
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram
