Žene iz užičkog kraja u svojoj knjizi „Goli otok – Ostrvo mraka, Užičani na Golom otoku“ (2024), pominje Dr Ilija Misailović. Pominje i one koje su imale veze sa ovim krajem, koje su bile u logoru na Golom otoku.

Žene iz užičkog kraja – Jedna od njih je Kolet Smiljanić

– Kolet Smiljanić studentkinja prava, radila je u Radio Beogradu u kratkotalasnoj stanici za francuski jezik, bila je poreklom iz Užica. Bila je u ženskom logoru koji je bio pored Dunava u Ramskom ritu čiji je upravnik Veselin Popović prebegao u Rumuniju.

Taj logor je premešten u Zabelu, a odatle su zatvorenice prebacili na Goli otok, odnosno na Sv. Grgur. Kolet je preživela strašne i teške situacije. Kada je uhapšena, njen sin imao je samo sedam godina. Niko od porodice nije smeo da pita niti je znao gde je ona.

Dr Ilija Misailović, autor knjige (Foto: Užicemedia)

Nju su pustili iz Zabele dok je logor bio tamo. Ali samo posle dva meseca ponovo je uhapšena i poslata na Goli otok. Iskaz Kolet Smiljanić je veoma poučan jer govori kako rukovodstvo Partije manipuliše svojim članstvom. Jedna priča traje kad se pozivaju pristalice u partiju, a druga, kada se vlast osvoji.

Žene iz užičkog kraja – O „bratskoj partiji i neprikosnovenom vođi Staljinu“ ništa nisu znali, o čistkama, gulazima i ostalim nepočinstvima.

Vođa partije vodi jednu politiku da bi osvojio vlast, a kad je osvoji, „okreće ćurak“ i prelazi kod drugog zaštitnika, bez obzira, što to izvodi prevratom koji običan član, ako imalo ima „soli“ u glavi ne može da prevari za jednu noć. Zato su lomovi bili veoma teški, kako u samoj osobi, tako i u porodici, na poslu i samom društvu.

Kolet je govorila da kada se vratila iz logora, dete je bilo kod oca, odnosno kod njenog muža, koji se u međuvremenu razveo od nje. „Mi smo bili državni neprijatelji. Od nas su se razvodili, očevi su nas se odricali, majke su nas se odricale“, govorila je Kolet navodeći da se suprug nije odrekao nje, ali se razveo – navodi dr Ilija Misailović.

Roditelji su morali da se odreknu dece

UM Koletin otac bio je Dragoslav Smiljanić, lekar, doktor nauka iz Užica. Njegova biografija je izuzetna. Morao je da se odrekne Kolet?

Dr Ilija Misailović – Bio je na visokom položaju posle rata i on se odrekao kćerke. Njegova biografija je izuzetno zanimljiva pa sam je objavio u knjizi. Rođen je 1894. godine u Užicu. U rodnom gradu završava osnovnu školu, gimnaziju u Užicu, Čačku i Kruševcu, a maturu polaže u grčkom gradu Volosu. Borio se u Velikom ratu, prešao Albaniju i sa Krfa odlazi u Francusku.

U Parizu 1923. godine završava Medicinski fakultet, a potom doktorira kod poznatog profesora Sikarda. Oženio se Francuskinjom Žanomle Kus sa kojom je dobio sina Ivana i kćerku Žanet, odnosno, Kolet i radio je na klinici svog tasta. Po povratku u zemlju postaje direktor i većinski vlasnik sanatorijuma „Dr Živković“.

Početkom Drugog svetskog rata dospeva u nemačko zarobljeništvo, ali je zbog bolesti oslobođen.

Partizanima se priključuje 1944. godine. Posle rata bio je upravnik bolnica u Požarevcu, Nišu i Beogradu, a lekarsku karijeru završava na VMA.

Kao gimnazijalac bio je sledbenik ideja Tucovića i Dragovića. Bio je politički angažovan do 1926. godine i tada dolazi u sukob sa istaknutim člnovima KPJ zbog čega se povlači i prilazi građanskoj demokratskoj opoziciji. Uređivao je dva nedeljna lista „Glas“ i „Socijalni vesnik“. Jedan je od osnivača Radničko socijalističke stranke.

Dr Smiljaniću pripadaju velike zasluge za razvoj zdravstvenog turizma na Zlatiboru koji je dvadesetak godina proučavao njegovu klimu i njen uticaj na zdravlje ljudi. Kruna njegovog naučnog rada bila je studija „Lekovite planine“ u kojoj je primat dao Zlatiboru u odnosu na druge planine u tadašnjoj Jugoslaviji.

Široke kulture, Dr Smiljanić, govorio je francuski, engleski, a služio se i latinskim jezikom. Osim radova iz medicine objavio je i šest romana od kojih su neki prevedeni na francuski i engleski dok je on prevodio Viktora Igoa na srpski. Dobitnik je brojnih priznanja. Penzionisan je 1961, a umro je 1968. godine.

Iz knjige dr Ilije Misailovića

U logoru na Golom otoku bila je i Milena Pajević

UM U svojoj knjizi navodite da je u logoru na Golom otoku bila i Milena Pajević?

Dr Ilija Misailović – Osim Kolet, na Golom otoku bila je i Užičanka Milena Pajević koja je radila u užičkoj Tkačkoj radionici. Bila je član radničkog sindikata, a potom i SKOJ-a. U partizane je otišla 1941. godine i bila je prvo bolničarka u partizanskoj bolnici u Krčagovu. A kada se krajem godine bolnica povukla iz Užica,ona postaje borac Prve proleterske brigade.

Posle rata obavljala je značajne dužnosti u Beogradu. A kada se izjasnila za Rezoluciju Informbiroa uhapšena je i kaznu je izdržala na Golom otoku. Zanimljivo je da je 1987. godine posetila „Cvetu Dabić“ i tadašnjoj direktorki Emiliji Simović poklonila mustru tkanine koju su u Tkačkoj radionici proizvodili u predratnom periodu.

UM Profesorka Sofija Novakov nije bila rodom iz Užica, ali je radila u Užicu u vreme Informbiroa?

– Da. U vreme sukoba Tita i Staljina radila je kao profesorka matematike i fizike u Užičkoj gimnaziji. Inače, rođena je u Banatskoj Dubici. Njen brat Dušan Novakov sa suprugom Dušankom živeo je u Novom Sadu. Izjasnio se za Informbiro, ali je uspeo da pobegne u Rumuniju i da u Temišvaru štampa novine u kojima je napadao „Titovu kliku“.

Tu njegovu aktivnost platile su supruga i sestra, jer su optužene da su znale za njegovunameru, da su ga krile i potom mu pomogle da pobegne. Sofija se po izlasku iz logora na Golom otoku vratila u Užice, preuzela je da brine o sinu svog brata i koji će postati žitelj grada na Đetinji. Sofija je nastavila da predaje u Užičkoj gimnaziji uz strogu naredbu da ne daje nikakve komentare o danima provedenim u logoru.

Brana Marković je bila jedna od najprogonjenijih zatvorenica na Golom otoku

UM Pominjete i Branu Vučelić, poznatu i kao Marković?

Dr Ilija Misailović – Brana Marković je bila jedna od najprogonjenijih zatvorenica na Golom otoku. Prva pretpostavka je bila da je rođena kao Branislava Brana Vučelić u Kragujevcu 1898. godine, a druga, što je bliže istini, da se zvala Branislava Pavlović, rodom iz Jagodine“.

Detalji iz knjige dr Ilije Misailovića

Bila je profesorka srpskog jezika i književnosti, prevodilac „Jugoknjige“ u Beogradu. Kao studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu upoznala se sa članovima Radničke partije Užičaninom Mihailom Mikom Todorovićem, prevodiocem sa ruskog i nemačkog i Kragujevčaninom Simom Markovićem, matematičarom i prevodiocem sa ruskog jezika. Ona se udala za Todorovića, a kumovao im je Sima. Nije bila dugo u tom braku pa se preudala za kuma, Simu Markovića.

Zbog Rezolucije Infrombiroa na Golom otoku je provela oko pet godina.

Svoj život je okončala tako što se obesila na Novom groblju u Beogradu 1965. godine. Provela je toliko godina na Golom otoku jer je bila „nepopravljiva“ u političkom delovanju.

U Državnom arhivu Srbije njen karton glasi: „Oduvek je bila neprijatelj Partije, dugo vremena provela u SSSR-u, vratila se tek 1945. godine u zemlju. U istražnom zatvoru držala se neprijateljski i skoro dve godine provela u samici. Od dolaska na radilište drži se vrlo drsko i bezobrazno“ (Dr Ljubinka Škodrić: „Žene na Golom otoku“, rukopis) i tako dalje. Njen dosije nisam mogao da dobijem.

Brana Marković, Kolet Smiljanić, Sofija Novakov, Milena Pajović i mnoge druge zatvorenice nisu imale nikakvu krivicu da bi bile u logoru u kojem su preživele veliku torturu. Kolet je jedina zatvorenica koja se pobunila u Ramskom ritu da učestvuje u međusobnom kažnjavanju.

Žene iz užičkog kraja – „Mi smo zatvorenice i međusobno smo ravnopravne, ako treba da me „neko lema, neka to čine stražari“, rekla je tada. Zbog toga je bila na raportu kod upravnika.

Sofija Novakov je bila „kriva“ što nije prijavila brata koji se spremao da prebegne u Rumuniju. Brana Marković je bila „kriva“ što je bila žena Sima Markovića, stradalnika u Staljinovim čistkama 1938. godine. Mentalnu snagu koju je pokazala Brana Marković na Golom otoku prevazilazila je snagu mnogih muških „snagatora“.

U iskazu Marije Zelić, islednice zatvorenica iz Ramskog rita i ženskog logora na Sv. Grguru, Branu Marković svrstava u najbezobrazniju zatvorenicu koja nikad nije htela da „dopunjava dosije“. Niti da se podvrgava njenim savetima „kako da izađe na pravi put partije“.

GOLOOTOČANI UŽIČKOG KRAJA Umesto ćutanja, govoriti i pisati
ĆUTANJE je najstrašnija priča GOLOG OTOKA
UŽIČANI NA GOLOM OTOKU Tema se nametnula na čudan način
DR ILIJA MISAILOVIĆ Kada se drugovi na ideološkoj temi raziđu
GOLOOTOČANI Buba nikome nije pričala koliko se mučila
PRIČA O JEVREJKI I UŽIČANKI SA GOLOG OTOKA

GOLOOTOČANI UŽIČKOG KRAJA je naš novi serijal, a do sada su novinari i saradnici UžiceMedia realizovali više zanimljivih i edukativnih sadržaja. Izdvajamo:

Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram

- Advertisement -

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA