Prema navodima medija od početka godine od strane partnera ili člana porodice ubijeno je šest žena. Čitajući izveštaje o poslednjem slučaju ubistva u Selakovcu kod Novog Pazara, ljute i tužne, ponovo se pitamo da li se ovakav ishod nije mogao izbeći?
Iz medija se moglo saznati da je učinilac bio sklon nasilju i da je vršio nasilje ne samo prema žrtvi, već i prema drugim članovima porodice; da je imao psihičkih problema i bio nekoliko puta hospitalizovan; da je žrtva protiv njega podnela više prijava za nasilje u porodici, kao i da je nekoliko puta bio privođen. Ni komšije nisu iznenađene ovakvim ishodom, budući da su i svi u okruženju žene znali da je žrtva dugogodišnjeg nasilja.
Pitamo da li su prethodno prijavljivani događaji nasilja bili razmatrani na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju, i kako su procenjeni bezbednosni rizici u ovom slučaju? Koje mere su preduzete da bi se ova žena zaštitila? Da li se posle druge prijave za nasilje u porodici pribeglo oštrijim merama? Da li je tokom podnošenja kasnijih prijava izvršena ponovna procena bezbednosnih rizika od smrtnog ishoda nasilja i kako je u odnosu na to postupano? Da li su prilikom ovih bezbednosnih procena konsultovani psihijatri i kakve su bile njihove procene u pogledu ponašanja učinioca po otpuštanju iz bolnice? Kako je ispunjen princip da se bezbednost žrtve tretira kao prioritet? O koliko još ubistava žena treba da čitamo da bi institucije u Srbiji počele da postupaju u skladu sa zakonskim procedurama?
Bliži se 18. maj – Dan sećanja na žene žrtve nasilja, koji ponovo dočekujemo sa poražavajućom statistikom, i u kome ćemo verovatno ponovo svedočiti izjavama da država čini sve da spreči nasilje prema ženama i njegov najbrutalniji ishod – femicid.
Činjenica da je žena ubijena nakon što se nekoliko puta obraćala za pomoć nadležnim insitucijama, činjenica da su postojali indikatori koji su mogli ukazati da će doći do smrtnog ishoda nasilja, te činjenica da sve to nije dovelo do toga da njeno ubistvo bude sprečeno, je posle višedecenijske borbe za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici, porazna. Zahtevamo da se neodložno izvrši kontrola postupanja nadležnih institucija u ovom i svim drugim slučajevima gde su postojale ranije prijave nasilja, utvrdi da li je bilo propusta i kazne odgovorni, navodi se u saopštenju Autonomnog ženskog centra.
Ni jedna žena manje!
Pre tačno četiri godine, avgusta 2015., pri Ženskom centru Užice je uspostavljen besplatan SOS telefon za žrtve porodičnog i partnerskog nasilja sa brojem 0800 333 445, koji je i dalje jedini SOS telefon na teritoriji Zlatiborskog okruga.
Hroniku kovid -19 u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga možete pogledati u tekstu UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom aprila možete pogledati na UžiceMedia.
A aktuelne podatke za Srbiju možete videti na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
