NE ZAGAĐUJ Ovo je jedina Zemlja koju imamo!

Ne zagađuj, piše na znaku, koji je tu ko zna od kada, a česma, na kojoj su urezani stihovi „Rođena zemljo jesi li znala, tu je pogin’o bataljon ceo…“ zapuštena, a otpada na sve strane.

Nebriga o životnoj sredini u Srbiji, u većini mesta, pa i u užičkom kraju, nagomilavala se decenijama. Kuda god da čovek krene nailazi na ovakve prizore, kao što je ovaj pored puta od Užica preko Kadinjače za Bajinu Baštu.

Česma, na koju rado svrate putnici iz oba pravca, urezani su stihovi „Rođena zemljo jesi li znala, tu je pogin’o bataljon ceo…“ je zapuštena, smeće razbacano, zapušeni su odvodi, pa voda teče putem.

A ispod piše: „Ovde je štiteći glavninu partiznaskih snaga – ostupnicu ka Sandžaku poginuo Užički radnički bataljon. To je bilo 29. novembra 1941. godine…“

A preko puta prizor koji nikoga ne ostavi ravnodušnim. Kontejneri prazni, a okolo otpad, šut, džakovi, uostalom fotografije govore više od reči. Pored je i zarđala tabla, postavljena ko zna kada, zarasla u travu i žaru, na kojoj piše:

NE ZAGAĐUJ Ovo je jedina Zemlja koju imamo!

Nebriga o životnoj sredni, bahato ponašanje, rekli bismo, ali nisu samo ovakvi prizori problem, godinama udišemo vazduh opasan po zdravlje, reka Đetinja je nedavno bila zelena, ranije crvena, pa prekrivena belom penom, da ne govorimo o kanalizaciji koja završava u reci.

Tužno je što u jednoj lepoj zemlji kakva je Srbija, sa prirodom kakava se retko sreće, ne vodimo više računa o životnoj sredini i dopuštamo ovakve ekološke propuste, prvo zbog sebe, ali i turista. A moramo imati na umu da zagađenje vazduha, vode i zemljišta itekeko ima veze sa našim zdravljem.

Više fotografija u galeriji UM:

1 od 7

Odnos prema prirodi je na najnižoj mogućoj tački, evo i ovom prilikom apelujemo na odgovorne iz Užica i Bajine Bašte da preduzmu neki korak. Uostalom, možda bi oni u čijoj je nadležnosti održavanje Spomen obeležja „Kadinjača“ mogli da organizuju neku akciju i urede ovaj prostor. Ispod je samog spomenika, a i nije lepo za one koji krenu u Užice, ali i za Bajinu Baštu i dalje.

Neka im na umu budu ljudi, spomenik na Kadinjači, Užice, Bajina Bašta, stihovi iz poeme „Kadinjača“, Slavka Vukosavljevića:

„Rođena zemljo, jesli li znala
– tu je pogin’o bataljon ceo;
crvena krv je procvetala
kroz snežni pokrov, hladan i beo.
Noću je i to zavej’o vetar.
Ipak, na jugu vojska korača:
Pao je četrnaesti kilometar,
al’ nikad neće – Kadinjača!„

I ugedajmo se na pozitivne primere učenika Osnovne škole „Miodrag Milovanović Lune“ iz Karana i vredne meštane sela Zlakuse. Čuvajmo ovo što imamo – našu životnu sredinu.

- Advertisement -