Ključna reč: KULTURA DIJALOGA

Mediji koji proveravaju informacije i tačno informišu građane nikad nisu bili važniji za građane i nikad nisu bili u gorem položaju. Pretplata je još uvek misaona imenica, na medijskim konkursima nisu omiljeni zbog kritike vlasti, a firme ne smeju da se kod njih reklamiraju. Dok ozbiljan novinarski rad zahteva i vreme i ulaganja, i dalje najbolje finansijski stoje mediji koji izmišljaju vesti, ne proveravaju ništa i prepisuju jedni od drugih.

Radio Beograd se oglasio istog dana kada i Radio Beč a pre Radija Moskva, Radija Tokio i Radija Peking. A decembra 1971. godine svoj program počeo je da emituje Radio Titovo Užice.

- Stanje u srpskim, posebno lokalnim medijima je teško, da čini mi se nikada nije bilo teže. Nema nigde, bar meni nije poznato, jednog da mu "cvetaju ruže". U lokalu su svi u problemima "do guše", ekonomski loši, sa blokiranim računima, gde je minimalac "dobra" zarada, kadrovskom srukturom na najnižem nivou, - smatra Nada Tošić, užička novinarka.

Ako bi po broju medija sudili žurnalizam "cveta" u Srbiji, ima ko da informiše, da saopšti vesti. Ali kad zavirimo u sferu finansiranja, e tu je problem i to veliki. I nije jedini, na spisku su pretnje, nestabilnost medija, nepostojanje granskih ugovora, socijalna i radna ugroženost, minimalne i neredovne zarade, raznorazni pritisci, ekonomski, politički...

- Potreba za lokalnim medijima je danas izuzetno velika ali ne za ovakvim medijima kakvi su trenutno, - kaže novinar Rade Marković iz Požege.

Cilj je unapređenje sistema javnog informisanja koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište i osnaženu medijsku profesiju. A koliko se zakasnilo, pokazaće vreme, jer su srpski mediji, posebno lokalni, u prilično teškom stanju.

- Novinarstvom se poslednjih godina bave svi. Nekako je postalo nepisano pravilo da novinar može da bude svako , pa ako nemaš drugi posao možeš da budeš novinar. Sve je manje obrazovanih novinar , sve više posebno na lokalu, političkih novinara, novinara koji podržavaju određenu političku opciju, a takvi su im i tekstovi gde se jasno vidi kome pripadaju, - kaže za UžiceMedia Danica Gudurić, novinarka iz Priboja.

Godina je na izmaku, a srpska medijska slika i dalje je nepromenjena. Iako je početkom godine usvojena nova medijska strategija, ona se još uvek ne primenjuje, a tek nedavno donet je akcioni plan po kome bi se ova strategija implementirala. I još mnogo toga ne štima u medijskom životu Srbije.

Da li je trebalo porušiti dimnjak Tekstilne fabrike „Cveta Dabić“ koji je decenijama bio simbol užičke radničke klase? Da li je o tome trebalo da odlučuje struka, pre svega građevinski inženjeri, ili možda i politikanstvo, kako se inače dogodilo?

- Vredelo bi da medijska zajednica napravi plan podsticaja lokalnog informativnog novinarstva, kritičkog izveštavanja o radu gradskih i opštinskih vlasti i službi, sudova... za koje bi podsticaje izdvojila država, - kaže novinarka Dragana Bjelica.