Intervju – Biljana Subotić: Kao stručna saradnica i koordinatorka Info centra za osobe sa invaliditetom, ima uvid u to koliko su deca i mladi sa invaliditetom vidljivi u užičkom kraju.
– Kada govorimo o vidljivosti dece i mladih, ali i odraslih osoba sa invaliditetom, moram na početku da naglasim ono osnovno, a to je da je njihova vidljivost u lokalnoj zajednici od suštinske važnosti za njihovu inkluziju. Za ravnopravno učešće i kvalitet života, – kaže Biljana i dodaje:
– Nažalost, još uvek ne postoji sveobuhvatni registar osoba sa invaliditetom za područje našeg grada. Već svaka organizacija osoba sa invaliditetom (ima ih 12 na području Užica) ima spisak svog članstva na osnovu koga se može dalje pričati o njihovoj vidljivosti, potrebama, ostvarivanju prava.
Takođe, vrlo je značajno precizirati termin “vidljivost” u kontekstu osoba sa invaliditetom.
To ne znači samo da osobe sa invaliditetom postoje u našem društvu. Da je njihovo svakodnevno funkcionisanje otežano u odnosu na ostatak građanstva.
Niti znači da su više vidljive ukoliko prezentujemo njihove životne priče i borbe. Ona znači mnogo više:
- prisutnost u svakodnevnom životu zajednice
- prepoznavanje i uvažavanje različitosti
- učešće u donošenju odluka
- pristupačnost kao osnovni uslov vidljivosti
- borba protiv stereotipa.
Pođimo od prisutnosti u svakodnevnom životu zajednice koja, pre svega, znači da su OSI fizički prisutne i aktivne u različitim aspektima života zajednice: u školama, na radnim mestima, u kulturi, sportu, na javnim događajima, u medijima. Da budu prihvaćene, poštovane i UKLJUČENE.
Vidljivost znači da lokalna zajednica prepoznaje osobe sa invaliditetom kao ravnopravne članove sa svojim pravima, potrebama, potencijalima i identitetom. U ovom delu postoje zaista značajni pomaci napred u odnosu na period od pre koju deceniju, kada se invaliditet posmatrao isključivo kroz prizmu medicinske percepcije odnosno oštećenje, invalidnost, hendikep.
Po socijalnom modelu, problem više nije u pojedincu koji zbog svog invaliditeta „nije prilagođen društvu“, već u društvu koje ne stvara jednake mogućnosti za ravnopravno učešće svih svojih članova.
Intervju – Biljana Subotić: Osobe sa invaliditetom bi trebale da učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja ih se tiču, što i nije baš slučaj kod nas. Njihov glas mora da se čuje i uvaži.
Naravno, bez pristupačnog okruženja (fizički prostor, dostupnost informacija, komunikacija, prevoz itd), nema ni vidljivosti. Da bismo se uspešno borili protiv stereotipa i predrasuda, moramo da prihvatimo stav da je osoba sa invaliditetom – osoba sa potencijalima, a ne nemoćna niti pasivna. Sve navedeno sumirano znači da vidljivost nije kada se o osobama sa invaliditetom govori – već da se zajedno sa njima gradi zajednica.
Deca i mladi sa invaliditetom, kao jedna posebno osetljiva populacija, jesu prepoznati u našem gradu, ali kao i uvek i svuda uvek može i mora da se radi na poboljšanju uslova i kvaliteta života. Mogućnosti su različite i svakako je poželjno da budu dugoročnije.
UM: Ako su vidljivi, na koji način, u kom obliku?
Intervju – Biljana Subotić – Pre svega, u zajednici u poslednjih deceniju i po, postoje usluge socijalne zaštite i servisi podrške osobama sa invaliditetom. Koje su od početnog projektnog razvijanja i implementiranja dostigle nivo redovnog finansiranja iz gradskog budžeta kako i treba da bude.
Tako o vidljivosti dece i mladih sa invaliditetom možemo govoriti, pored gore navedenog, i u kontekstu ostvarivanja njihovih prava na korišćenje usluga socijalne zaštite:
- lični pratilac
- pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju
- Dnevni boravak
- Inkluzivni centar
- personalna asistencija za mlade koji su društveno aktivni.
Takođe, mapiranje potreba u zajednici je značajan korak ka potencijalnom razvijanju i implementaciji usluga koje još nisu uspostavljene, a procenjeno je da su potrebne.
Naše dve organizacije, Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga i Udruženje invalida cerebralne i dečije paralize, trude se da kroz sve svoje aktivnosti (bilo da su redovne, programske ili usluge socijalne zaštite) rade na što većoj uključenosti dece i mladih sa invaliditetom. Ne samo naših članova već i svih ostalih. Počev od oblasti obrazovanja organizacijom tematskih radionica namenjenih deci i mladima sa invaliditetom. Ali i ostaloj deci promovisanjem empatije, tolerancije i razumevanja.
Takođe, u okviru svojih aktivnosti, organizujemo i umetničke radionice koje uključuju mlade bez obzira na sposobnosti. Inkluzivni sport je od izuzetnog značaja kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. I odnedavno smo osnovali Društvo za sport i rekreaciju osoba sa invaliditetom „KolOSI“. Kako bismo sport što više približili osobama sa invaliditetom, posebno deci i mladima. Svi koji su zainteresovani mogu nas kontaktirati i posetiti na adresi Kneza Lazara 2, tel: 031/500 451.
Kada je reč o fizičkoj pristupačnosti prostora, trudimo se da budemo aktivno uključeni u sve što se planira a od značaja je za osobe sa invaliditetom.
Intervju – Biljana Subotić: Podrška porodicama je ono čime se takođe jako dugo bavimo. Kroz različite tipove radioničarskog rada sa članovima porodica osoba sa invaliditetom.
Takođe, deca i mladi sa invaliditetom od početka su značajan i neizostavan deo svake naše manifestacije koju organizujemo. a posebno kada su u pitanju one tradicionalne: „Kikini dani“ i obeležavanje 3. decembra – Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.
UM: Može li se povećati stepen vidjivosti dece i mladih sa invaliditetom u sredini u kojoj žive?
Biljana Subotić – Naravno! Čak i u primerima izuzetne uređenosti neke države uvek se može nešto unaprediti.
Stepen vidljivosti dece i mladih sa invaliditetom u sredini u kojoj žive može se povećati kroz različite konkretne mere, inicijative i promene u pristupu zajednice.
Povećanje vidljivosti nije samo pitanje fizičke prisutnosti o kojoj sam već na početku pričala. Već prihvatanja, uvažavanja i aktivnog uključivanja dece i mladih sa invaliditetom u život jedne zajednice. Zajednica koja ih vidi – jeste zajednica koja ih priznaje i poštuje kao ravnopravne članove.
UM: Ko može povećati njihovu vidljivost: roditelji, mediji, škola, udruženja osoba sa invaliditetom, lokalna samouprava?
Biljana Subotić – Svi akteri koje ste naveli: roditelji, mediji, škola, udruženja OSI, lokalna samouprava sa donosiocima odluka. Svi imaju važnu ulogu, Ipak najveći rezultati se postižu zajedničkim i međusektorskim delovanjem i pre svega razumevanjem.
Zašto su neke inicijative i usluge neophodne: roditelji saradnjom sa ostalim akterima i aktivnim podsticanjem i uključivanjem svoje dece u zajednicu. Škole odnosno obrazovne ustanove obezbeđivanjem istinske inkluzije, zajedničkih aktivnosti i edukacije.
Zatim, mediji da pre svega ispravnom terminologijom kao i aktivnom promocijom osoba sa invaliditetom. Lokalna samouprava obezbeđivanjem sredstava i finansiranjem, povećanjem pristupačnosti, uključivanjem OSI u procese donošenja odluka. Udruženja OSI zastupanjem prava i interesa, zagovaranjem, projektima i različitim radionicama sa učešćem dece, mladih ali i odraslih OSI.
Kao što sam već negde na početku napomenula, vidljivost dece i mladih sa invaliditetom zadatak i obaveza je zajednice. Ne samo odgovornost jedne grupe. Samo zajedničkim delovanjem stvaramo jedno ravnopravno društvo i uslove za istinsku jednakost, prihvaćenost i poštovanje.
UM: Među decom i mladima sa invaliditetom ima pesnika, sportista, i sa još mnogo talenata, kako da ih zapaze sugrađani, vršnjaci, kako da ih zapamte?
Biljana Subotić – Itekako! Ovo je zaista važno pitanje. Jer vidljivost talenata ove dece i mladih menja perspektive i doprinosi rušenju predrasuda. Ovo nas vraća i na značaj socijalnog modela invalidnosti, a to je da osobe sa invaliditetom vidimo i doživljavamo kroz njihove sposobnosti, ideje, talente, uspehe.
Kako su osobe sa invaliditetom deo manifestacija i aktivnosti udruženja OSI, isto tako im treba pružiti mogućnost da budu deo manifestacija i događaja koji nisu u organizaciji OSI. Odnosno, aktivno ih uključiti u kulturni i sportski život u zajednici.
Neophodno je raditi na afirmaciji i podršci u svim segmentima društva. Naravno, vi kao mediji neizostavni ste deo toga i naše organizacije imaju dobru saradnju sa lokalnim medijima. Mi, kao zajednica, treba da stvaramo prilike, a ne prepreke.
UM: Navedite neke godišnje manifestacije kojima mladi sa invaliditetom pokazuju da su isti kao i drugi mladi, da znaju, umeju i hoće?
Intervju – Biljana Subotić – U organizaciji naših udruženja, to su svakako „Kikini dani“. Sada već regionalno prepoznata tradicionalna manifestacija Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga.
Naravno, tu je i obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom – 3. decembra. Kada uvek organizujemo manifestaciju u kojoj učestvuju deca i mladi sa invaliditetom: korisnici Dnevnog boravka, članovi Udruženja MNRO “Anđeli”, deca i mladi iz naša drva udruženja, deca korisnici usluge Inkluzivni centar…
Takođe, članovi Udruženja MNRO „Anđeli“ deo su KUD-a „Sevojno“. Koji svojim nastupima već par godina obogaćuju Međunarodni dečiji festival folklora „Licidersko srce“. A održava se svake godine u avgustu u Užicu. Kao i ostale lokalne manifestacije i svečane akademije drugih organizacija OSI.
Kao što sam već napomenula, početkom ove godine sa radom je počelo i Društvo za sport i rekreaciju osoba sa invaliditetom „KolOSI“. I članovi tima već su imali nastup na ovogodišnjim Međuopštinskim omladinskim sportskim igrama “MOSI 2025” koje su održane u Višegradu. I vratili su se sa dve osvojene medalje. Prvo mesto u disciplini pikado za OSI osvojio je mladi Jovan Milanović i Ana Đokić – osvojeno treće mesto u disciplini streljaštvo za OSI.
UM: Koliko su mediji u Užicu zainteresovani za aktivnosti dece i mladih sa invaliditetom?
Biljana Subotić – Zainteresovani su, uključujući i medije koji rade kao dopisništva većih medijskih kuća sa nacionalnom frekvencijom. Već dugo naše organizacije imaju razvijenu saradnju sa predstavnicima medija na lokalu. Koja ne uključuje samo izveštavanje sa manifestacija, već aktivno prate rad udruženja. Ali apliciraju i na medijske konkurse sa projektima koji se odnose na osobe sa invaliditetom.
Sa novinarima već 12 godina aktivno sarađujemo i kroz novinarski konkurs „Cvet jednakosti“ koji je deo „Kikinih dana“. Nagrada „Cvet jednakosti“ dodeljuje se za medijske priloge koji se bave temama invalidnosti, promovišu aktivnosti prava i dostignuća osoba sa invaliditetom. A koji su obavljeni u štampanim, elektronskim ili online medijima od nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja.
Na taj način, afirmiše se socijalni model invalidnosti i aktivizam osoba sa invaliditetom. Promovišu se njihovi potencijali, dostignuća, prava, inkluzivni pristup i kreativnost.
UM: Šta se još može uraditi da deca i mladi sa invaliditetom budu vidljiviji, zapaženiji, ko treba da se malo više potrudi: škola,sredina, roditelji, udruženja?
Biljana Subotić – Zajedničko angažovanje svih navedenih aktera, kao i ostalih relevantnih ustanova i institucija. Znači jedna multisektorska saradnja uz kontinuirano unapređenje. Da bi jedan sistem funkcionisao, svi njegovi učesnici treba da daju doprinos.
Ukoliko kao društvo ne umemo sami, ne budimo ponosni nego prepišimo neki već u praksi dokazano valjan model i način funkcionisanja. I prilagodimo ga našem društvu i mogućnostima.
UM: Recite nam nešto o radu Info centra za osobe sa invaliditetom u Užicu.
Intervju – Biljana Subotić – Info centar OSI Užice je servis podrške i deo je aktivnosti Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga Užice koji pruža informacije, prati i informiše o aktivnostima organizacija OSI na području grada Užica.
Uloga Info centra OSI je olakšavanje pristupa pravima, informacijama, resursima i uključivanju u zajednicu i to kroz:
- informisanje
- savetovanje i podršku
- povezivanje
- zagovaranje i
- javno delovanje.
Rad Info centra OSI Užice namenjen je: osobama sa invaliditetom svih uzrasta, roditeljima/starateljima OSI, obrazovnim i stručnim radnicima. Kao i svima koji rade sa osobama sa invaliditetom, medijima, članovima zajednice koji žele da nauče više i doprinesu inkluziji.
Rad i aktivnosti našeg Info centra OSI doprinosi vidljivosti, osnaživanju i uključivanju osoba sa invaliditetom u zajednicu. Takođe, ima ulogu i u rušenju predrasuda i stereotipa, kao i izgradnji jednog pravednijeg i ravnopravnog društva.
Za još informacija iz društva, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
