Aranka Laslo iz Subotice je esperanto počela da uči pre 40 godina, kako kaže, još u osnovnoj školi. Od tada se skoro kontinuirano do danas bavi esperantom. Dok je radila u srednjoj školi – Politehničkoj školi u Subotici, tamo je godinama vodila Esperanto sekciju.
Sada kao penzionerka nastavlja da se bavi poslom koji najviše voli. Aktivna je u više sekcija Udruženja esperantista Srbije, koje deluju u zemlji, kao i na međunarodnom nivou, a pre svega je fokusirana na edukativne aktivnosti. Tako je i nastala saradnja sa Međuopštinskim Savezom slepih Srbije – Užice (MossS Užice).
– Zadnjih par godina više sam aktivna na nivou zemlje, u Udruženju esperantista Srbije. Vodim Nastavničku sekciju i onlajn kurseve esperanta – zajedno sa kolegama. U početku sam radila sa početničkim grupama, a proteklih godinu dana sa polaznicima produženog kursa. U Subotici sam sekretar lokalne organizacije – Društva za esperanto “Tibor Sekelj”.
Saradnja sa MossS Užice, priča, je nastala zahvaljujući tome što se predsednica Dragana Dučić upisala na njihov kurs i promoviše esperanto u svom udruženju. Ona je već višegodišnja polaznica i pohađa kurseve višeg nivoa – od književnosti i prevođenja do konverzacijskog kursa.
Aranka Laslo: Članovi Udruženja esperantista Srbije, kao i Dragana, pohađaju i međunarodne kurseve koje organizuju međunarodne esperantske organizacije i esperantska društva drugih zemalja.
Ovakvi napredni kursevi su isključivo na esperantu, tako da se na njih mogu prijaviti oni koji već govore jezik.
Bilo je interesantno čuti da li je lako savladati esperanto? Jer smo u prilici da čitamo da je potrebno manje vremena da se nauči.
– To je dosta relativno. Sigurno je mnogo brže savladati osnovni nivo konverzacije na esperantu u odnosu na druge jezike. Različiti smo… Neko je više talentovan za jezike, neko u startu ima prednost, jer poznaje jedan ili više stranih jezika. Oni brže i lakše savladaju osnovni nivo, zahvaljujući poznavanju međunarodnih reči koje se pojavljuju u esperantu. Dodala bih da s obzirom da esperanto ima jednostavnu gramatiku, lako je i postići prve uspehe tokom učenja. Od jeseni pokrećemo novu sezonu kurseva na više nivoa.
Aranka Laslo: Kakav je interes za učenje esperanta?
Na pitanje koliko ima ljudi koji se bave aktivno esperantom, ali i koliko su polaznici zainteresovani za učenje, Aranka Laslo, ističe da se to ne može izraziti u brojkama.
– Koliko ima ljudi koji govore esperanto u Srbiji ili u svetu jako je teško odrediti. Neko je samouk, kupi ili dobije udžbenik međunarodnog jezika, ili preko sajtova za učenje esperanta samostalno savlada jezik. Dopisuje se sa nekim… Ili se uključuje u neke esperantske grupe na društvenim mrežama. Može i tako. Neki se učlane u lokalne, neko u državnu organizaciju.
Nama ovi onlajn kursevi pomažu da povežemo nastavnike iz raznih gradova. Internet nam daje mogućnost se uči, recimo, od nastavnika iz Beograda, da časovi budu dostupni i onima koji žive u Užicu ili nekom drugom gradu Srbije.
Ja iz Subotice držim kurs za kursiste koji su iz desetak gradova Srbije, pa čak i iz susednih zemalja. Imam kursiste iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a važno je da polaznici početničkih kurseva i kurseva prevođenja poznaju srpski kao pomoćni jezik ovih kurseva. Na naprednim kursevima trudimo se da govorimo isključivo na esperantu, jer je svrha da se govori i koristi jezik.
Inače, na našim kursevima otprilike četvrtina do polovine polaznika ostane aktivna i nakon kursa. Žele da nastave kurs ili žele da se angažuju u Udruženju.
Udruženje ima nekoliko sekcija. Pored Nastavničke sekcije postoji Prevodilačka sekcija, gde se uči i vežba prevođenje književnih dela, proze i poezije. Izdavačka sekcija, u saradnji sa Udruženjem naučnih i stručnih prevodilaca Srbije, ima kao glavni cilj prevođenje i izdavanje naših književnih dela na esperantu, da bi se međunarodna publika upoznala sa književnošću Srbije.
Sekcija mladih sarađuje sa svetskom organizacijom mladih esperantista. Takođe i sekcija slepih i slabovidih sa Međunarodnom organizacijom slepih esperantista. Digitalna sekcija promoviše esperanto, kao i rad i aktivnosti Udruženja, putem društvenih mreža (FB i Instagrama) i našeg sajta: esperanto.org.rs.
– Naše aktivnosti su raznovrsne pa svako može da pronađe nešto ako mu se dopadne međunarodni jezik esperanto – zaključuje naša sagovornica Aranka Laslo.
O Esperantu
Esperanto (esp. Esperanto) je planski kreiran jezik predložen za drugi međunarodni jezik. Njegove osnovne karakteristike je sačinio Ludvig Lazar Zamenhof 1887. godine.
Naziv „esperanto“ potiče od pseudonima pod kojim je „Prva knjiga esperanta“ objavljena: Doktor Esperanto – neko ko se nada da će ovaj jezik postati međunarodni (pomoćni) jezik svih ljudi.
Danas je esperanto u upotrebi u raznim sferama života, uključujući putovanja, dopisivanje, kulturnu razmenu, književnosti originalnoj i prevedenoj i literaturi (uopšte) i u nekim školama se uči fakultativno.
Prvi udžbenik esperanta je napisao L. L. Zamenhof.
Prvi udžbenik esperanta objavio je 1887. godine u Varšavi poljski lekar Lazar Ludvig Zamenhof (1859—1917) pod pseudonimom „Dr. Esperanto“ (lekar koji se nada), što je kasnije postalo i ime samog jezika. Cilj esperanta nije zamenjivanje postojećih jezika, već njihova dopuna.
Govorna zajednica esperanta postoji već više od stotinu godina, a čine je brojni govornici i simpatizeri okupljeni u hiljadama klubova, grupa, udruženja, strukovnih i nacionalnih saveza na svim kontinentima.
Ideja esperanta
Esperanto nije potekao od jedne velesile ili jednog naroda, koji bi svoj jezik nametali drugim narodima. On je planski pravljen, a ne stihijski poput nacionalnih jezika, te je neophodno znatno manje vremena da se nauči. Osnovna komunikacija se u njemu postiže još brže. Time učenje stranih jezika ne postaje povlastica bogatih i učenih, nego je dostupno svima. Isto tako se štede ogromna sredstva neophodna za učenje jezika, beleži Wikipedia.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
