Narodno kolo, dva koraka desno, pa u mestu i isto nazad. U Srbiji svako veselje počinje i završava užičkim kolom. Prošle godine sve je bilo utihnulo zbog epidemisjke situacije, ali ovog proleća i leta ponovo se igra na svadbama, rođendanima, a zaigra se i bez većeg povoda.
Užičko kolo se, očito, igra svuda i u svim prilikama, a manje ili više spretno ga „zapliću“ generacije, pa izgleda kao da je samonilko u narodu, ali pak nije staro koliko neke druge igre, tvrde upućeniji.
Prema rečima Snežane Tomić, etnologa u Muzeju „Staro selo“ u Sirogojnu, u pitanju je novija, mlađa igra:
– Užičko kolo beleži se između dva svetska rata i najviše se igra posle Drugog svetskog rata, – dodaje Tomićeva. A užičko kolo, skraćeno ga zovu „Užičanka“ iga ko kako zna i ume. Koreografi i stari folkloristi kažu, za pravu „Užičanku“ poželjni su opančići i nekoliko osnovnih koraka – dva desno, pa u mestu i isto to nazad.
NARODNO KOLO
„Moravac“, „Žikino kolo“…
Prepoznatljiva melodija i jednostavni koraci objašnjavaju zašto je ova narodna igra tako popularna:
– Užičko kolo je jednostavno, ritmično. Spada u grupu „kola u tri“ – u tri koraka, najjednostavniji oblik kola. U tu grupu spadaju i „Moravac“, „Žikino kolo“. Užičko kolo jednostavno je i za sviranje, i za igru, i tako se odomaćilo na svim veseljima, – objašnjava Aleksandar Stepić, šef orkestra KUD „Lola“ i dodaje „nema dobre svadbe dok ne zasvira „užičko“.
A, za hvatanje u kolo potrebna je samo dobra volja, dodaje etnokoreolog i profesor na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu Zdravko Ranisavljević. Poznato je da kolo podjednako izvode vešti i manje vešti igrači, što ukazuje na primarnu socijalnu funkciju ovog plesa. U tom smislu, uzimanjem učešća u izvođenju kola, pojedinac daje svojevrstan doprinos veselju, ističu folkloristi.
Velika popularnost užičkog kola prisutna je u Srbiji, ali i regionu, decenijama unazad. Međutim, devedesetih godina prošlog veka ova vrsta plesa dobija nacionalnu dimenziju, kaže Ranisavljević.
– U procesu redefinisanja etničkih identiteta u regionu, kolo među Srbima dobija svojevrsno hibridno nacionalno značenje, tretirajući se kao specifičan nacionalni simbol. Vremenom je, zahvaljujući posebnoj medijskoj pažnji, ovaj element kulturnog nasleđa dobio na svojoj društvenoj vidljivosti i, samim tim, na opštoj popularnosti“, dodaje ovaj etnokoreolog.
I danas je srpsko kolo, na čelu sa užičkim, odraz srpske tradicije i kulture. Mladići i devojke, u narodnim nošnjama i u opancima, često uz osmeh i igru dočekuju u Srbiji strane delegacije, svetske zvaničnike…
Stranci teško mogu da „razigraju“užičko kolo
Korake „Užičanke“, rado uče igrači iz sveta uz srpske doajene folklora na festivalima, ali i kod nas, najčešće tokom leta, u školama folklora. Jedna takva održavala se čitavu deceniju u zlatiborskom selu Tripkovi, najčeće su je pohađali Francizi, odnosno Francuskinje, koje su odlično savladavale korake „Užičanke“.
I naši folkloristi odlazili su u svet da pokažu igru užičkog kola. Velimir Tosanić, veteran užičkog folklora, priseća se prvog obučavanja stranaca.
– Moje prvo iskustvo s obukom užičkog kola datira još iz 1975. godine na jednom velikom festivalu u Bremenu. Osnovnu šemu oni lako „kapiraju“, ali da razigraju kolo, da razigraju korake, da naprave te neke male, sitne ukrase koje užičko kolo čine tim što jeste, to im je teško.
NARODNO KOLO
Posle kadrila – užičko kolo
Nema dobre svadbe dok ne zasvira „užičko“. A, za hvatanje u kolo potrebna je samo dobra volja, kaže etnokoreolog Ranisavljević. A ko bolje čuva tradiciju – nego mladi. Čim se završi „Ples maturanata“, kada mladi širom sveta igraju kadril, ples četvorke, maturanti u Srbiji se odmah uhvate u kolo, koje drugo, do „užičko“.
Povedu oni, priključe se prolaznici, a slavu često odnese onaj ko se najbolje pokaže. Obično to bude kolovođa. U Novom Sadu, jedne godine posle kadrila, uporedo sa maturantima, svoje kolo poveo je radnik – alpinista angažovan na popravci Katedrale na Trgu slobode. Viseći na zidinama, „opleo“ je „užičko“ i dobio najveći aplauz, zabeležili su mediji.
Igra se tako decenijama užičko kolo. A kada je nastalo, ne zna se tačno. Možda kada su nastajala i prva kulturno – umetnička društva. Prve jasne naznake, kulturno umetnička društva imaju u godinama Prvog svetskog kada se u Užicu i okolini igraju igre koje su poznate i u drugim krajevima zemlje, ali i one koje su karakteristične samo za ovaj kraj.
„Sve se igraju u otvorenom kolu, izmešano muškarci i žene, na raznim svečanostima. Neke igre su se izvodile uz pesmu igrača, druge uz pratnju muzičkih instrumenata, dok su ređe“, kako se navodi u pojedinim istraživačkim radovima istoričara, bile izvođene uz pratnju svirke i pesme igrača.
Kolo se uvek kreće na desno, a igre se uče na prelima, komišanjima ili čobanskim sastancima. Prema oceni istoričara, između dva svetska rata, u Užicu je bio razvijen kulturno-umetnički život.
Pored značajnih kulturnih institucija u to vreme, kao što je Narodna knjižnica i čitaonica, radio je i Narodni univerzitet, bioskopi, delovalo je više kulturno-umetničkih i humanitarnih društava koja su tada imala vaspitno – obrazovnu ulogu i priređivala su koncerte, priredbe, zabavne večeri. Igralo se, da li su to bili elementi užičkog kola, ili nešto slično, ne zna se tačno.
Užičko kolo doneto iz Grčke – možda
Veljo Tošanić, užički folklorista koji je kao rukovodilac folklornih ansambala bio širom Srbije kaže, o istoriji užičkog kola nema poznatih podatka, ali dodaje:
„Znam priču da je užičko kolo, zapravo, grčka melodija i da su je igrali Grci na njihov način. Srpskim vojnicima iz užičkog kraja, koji su boravili na tim prostorima u vreme Solunskog fronta, ona se dopala, jer se zapravo ta melodija poklapala ritmički sa našim tradicionalnim kolom.
Kada su došli kući, doneli su i tu melodiju koja je, igrajući se ovde, u užičkom kraju, izrasla u užičko kolo. Sada je to jedno od najpopularniji srpskih kola, igra se na čitavom Balkanu“, zaključuje Tošanić.
NARODNO KOLO
Deca, čuvari tradicije
I tako užičko kolo, kolo naokolo, ostaje da se igra svuda, raduje da će se ova igra nastaviti i pridužiti. Govori to i ovogodišnja manifestacija „Licidesrko srce“ u Užicu, održana polovinom avgusta, po trinaesti put. Ovogodišnji Međunarodni dečji festival foklora okupio je decu iz Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Ergipta, Mađarske, Bukarske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije, a njih 700 prodefilovalo je glavnom ulicom grada na Đetinji u svojim narodnim nošnjama, sa osmehom na licu.
Svoju igru ovi mali čuvari tradicije svojih zemalja pokazali su i na Zlatiboru brojnim gostima, ali i u Višegradu. A tokom pet dana koliko je trajao festival folklora u Užicu, deca iz drugih zemalja imala su priliku da nauče korake užičkog kola, za uzvrat pokazali su igre i nošnju svojih zemalja.
– Festival je svojevrsna promocija folklorne baštine naroda sa različitih područja i prilika da se razmene iskustva i steknu nova prijateljstva. Zbližavanje mladih ljudi koji poštuju tradiciju i svoju i drugih naroda, prava je vrednost ovog festivala. Užičani se trude da budu dobri domaćini, tradicionalno gostoljubivi i da upoznaju učesnike festivala sa kulturno istorijskim nasleđem kao i svim turističkim potencijalima našeg grada.
Grad Užice i čitava Srbija ponosni su na ovu manifestaciju i ono što je naša zajednička obaveza je da on traje i da uvek bude u funkciji ljubavi, upravo onoga što simboliše i kolač u obliku liciderskog srca, po kojem festival nosi ime, – istakla je gradonačelnica Užica, Jelena Raković Raduvojević.
A brojni Užičani došli su da pozdrave male folkloriste tokom defilea, a tako je svake godine kada Užice ugosti decu iz celog sveta koja žele i znaju da igraju narodne igre svoje zemlje. Od prvog festivala, pa do sada učestvovalo je oko 10.000 dece od 10 do 16 godina iz 40 zemalja.
I zato kažemo da se sa razlogom srpsko narodno kolo našlo na UNESKO – vom spisku nematerijalnog kulturnog nasleđa čovčanstva od decembra 2017. godine. Odluku o upisu doneo je Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnoig kulutrnog nasleđa, a procedura za upis tradicionalne narodne srpske igre na reprezentativni spisak UNESK-a započeta je 2016. na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulutrno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, koji je pripremio svu potrebnu dokumenaciju.
NARODNO KOLO – UŽIČKO I ZANIMLJIVOSTI
Užičko kolo na Policijskoj akademiji u Zagrebu
Jedna informacija iz Zagreba letos zabavila je mnoge u Srbiji, a Užičane, bogami i obradovala. A inforamciju navodimo u celini:
„Načelnica Policijske akademije u Zagrebu podneće zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv odgovornih osoba iz Policijske škole „Josip Jović“ zbog objavljenog snimka na kojem kadeti igraju užičko kolo. Kadetkinja koja je inicirala snimanje i objavu isključena je iz policijske škole. Snimak je nastao 15. jula na Policijskoj akademiji, u kasnim večernjim satima, kada je inače odmor za polaznike škole“, – javlja RTL.
Naime, zbog činjenice da su polaznici završili desetonedeljnu kontaktnu nastavu, te tokom navedenog razdoblja, zbog suzbijanja širenja zaraze nisu napuštali krug Policijske akademije, odgovorne osobe policijske škole dozvolile su polaznicima produženo slobodno vreme za druženje do ponoći, umesto do 22 sata. U to vreme nekoliko polaznika je na otvorenom u krugu škole slušalo muziku i igralo.
Snimak zabave učenika Policijske škole „Josip Jović“ u prostorijama Policijske akademije, izazvalo je oštre reakcije.
„Naime, budući policajci na njemu plešu užički krug. Policijska akademija dodaje da je snimanje i objavu navedenog snimka inicirala devetnaestogodišnja polaznica, čime je, kažu, nedvosmisleno prekršila važeće pravne propise Policijske škole i nanela štetu ugledu Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske. Zbog navedenog, isključena je iz policijske škole, dok će i ostalim polaznicima sa snimka biti izrečene odgovarajuće sankcije“, – navodi Policijska akademija.
A posle nekoliko dana preokret u slučaju užičkog kola, te iz Hrvatske stiže sledeća informacija:
„Načelnica Policijske akademije u Zagrebu poništila je pedagošku meru kojom je devojka koja je snimala kadete koji igraju užičko kolo, bila isključena iz Policijske škole „Josip Jović“, – javlja „RTL.
Mlada kadetkinja je u žalbi, koju je podnela zbog te mere, istakla kako nije znala da se radi o užičkom kolu i da nije imala nameru da povredi ičiji ugled ili čast.
Povodom događaja na Policijskoj akademiji, tamošnji reditelj i aktivista, Dario Juričan upitao je da li je neprimereno samo igranje užičkog kola, ili kola u opštem smislu?
NARODNO KOLO
Užičko kolo u svakoj prilici, i na svim stranama
Nije ovo prvi put da užičko kolo bude „hit“ u Hrvatskoj. Uz njega hrvatski navijači pre pet godina proslavili su pobedu svoje fudbalske reperezentacije nad Turskom, a da je savladao korake, pokazao je i Ćiro Blažević, poznati hrvatski fudbalski trener.
Zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu proslavile su srpske odbojkašice, pa se užičko kolo čulo i igralo u Azerbejdžanu. Nisu samo svadbe i vašari rezervisani za užičko kolo, već uvek kada je prilika za veselje, bilo da se slavi lični, porodični, profesionalni, ili nacionalni uspeh. Zbog toga užičko kolo, vidimo i čujemo na svakoj strani.
Igra se i u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori, a gledali smo ga na internetu, svuda po svetu gde se okupi malo veća grupa Srba. Jedna od takvih prilika bila je proslava Kineske Nove godine u kineskom kontigentu Mirovnih misija Ujedinjenih nacija. Tada su srpski mirovnjaci u Libanu ponosno predstavili najpoznatiji srpski ples, poznat kao užičko kolo, iako je to zapravo naziv muzičke numere, objašnjavaju stručnjaci:
„I pored mnogobrojnih muzičkih numera uz koje se igra narodno kolo, melodija užičkog kola do danas je opstala kao najpopularnija, zbog čega je izvesno došlo do poistovećivanja ove muzičke numere sa plesom“, kaže Zdravko Ranisavljević, profesor Etnokoreologije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
I tako je užičko kolo postalo nacionalno obeležje Srbije. Verovatno je to jedan od razloga zbog kojeg su hrvatski desničari i njima naklonjeni portali negodovali zbog izvođenja užičkog kola u Puli i Rovinju, navodeći da su istovremeno u tom regionu otkazivani koncerti Marka Perkovića Tompsona.
Međutim, etno društva iz Srbije su na festivalu u Istri pozdravljena aplauzom, a kako su preneli lokalni mediji, u kolo su se „uhvatili“ i prolaznici, kao i turisti. I taj video snuimak pogledalo je desetine hiljada građana bivših jugoslovenskih republika.
Hrvatski fratri u užičkom kolu
Da užičko kolo povezuje, a ne razdvaja ljude i narode, potvrđeno je više puta. Video-snimak na kojem hrvatski fratri igraju užičko kolo postao je veoma popularan na društvenim mrežama. Većina je imala problem sa koracima, ali je, kako prenosi jedan dubrovački list, biskup cupkao „kao od šale“.
Zato ne treba da čudi ni kada “užičko” povedu meštani i meštanke Fojnice u BiH. Osim u zemljama regiona, srpsko kolo čuje se i u dijaspori.
Za promociju srpske narodne igre u inostranstvu zaduženi su domaći ansambli i kulturno umetnička društva, ali to ponekad rade i užičke komšije. Tako su mladići i devojke iz Pljevalja, noseći crnogorsku zastavu i narodnu nošnju, zaigrali „užičko“ usred Poljske.
Tekst je nastao u okviru projekta „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET Deca čuvari tradicije“, koji realizuje Udruženje „UžiceMedia“ na istoimenom Portalu. Projekat se sufinansira iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Hroniku kovid -19 tokom decembra možete pogledati na UžiceMedia.
Hroniku kovid – 19 tokom novembra možete videti na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
