Šljivovica na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa – Odluku o upisu doneo je Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na 17. zasedanju koje je održano u Rabatu, u Maroku.
„Upis znanja i veština potrebnih za pripremu šljivovice u domaćinstvu i njenu upotrebu u svakodnevnoj i običajnoj praksi na Uneskovu listu značajno doprinosi povećanju vidljivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i međunarodnoj promociji „živog nasleđa“ Srbije.
Nominacija, koja objedinjuje kulturu gajenja šljive, tradicionalne zanate, kulturu ishrane i običaje, kao i pečenje šljivovice i njeno korišćenje tokom privatnih ili javnih događaja, odražava široku rasprostranjenost elementa i na najbolji način pokazuje kako se tradicionalne veštine i prakse mogu razvijati u savremenom okruženju, čuvajući svoj značaj i u uslovima razvoja modernog društva.
Ministarstvo je nominovalo šljivovicu 2021. godine, a nominaciju je pripremio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu, uz učešće nosilaca nasleđa, lokalnih zajednica, institucija i nevladinih organizacija, udruženja, a predlagači su Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej Čačak“, navedeno je u saopštenju Ministarstva kulture.
Šljivovica na listi, ali i krsna slava, kolo, zlakuška grnčarija
Na listi Uneska iz Srbije su već upisani krsna slava, Kolo, pevanje uz gusle i zlakuška lončarija. Zlakuško lončarstvo, kao tradicionalni zanat, upisan je u Nacionalni registar nemateriijalnog kulturnog nasleđa još 2012. godine.
Na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska iz Srbije su upisani Porodična slava (2014. godine) Kolo, tradicionalna narodna igra (2017. godine) i „pevanje uz gusle“ 2018. godine.
O šljivi, rakiji i rakijadi
U zlatiborskom selu Šljivovica proizvodi se tradicionalno piće od šljive – rakija šljivovica, a godinama se održava rakijada. O prvoj rakijadi podsetili smo na UžiceMedia u jednom od ranijih tekstova:
…Na drugi dan Vaskrsa zlatiborsko selo ŠLjivovica bilo je „meka“ za ljubitelje dobre kapljice, kada je i organizovan Sajam. Meštani su imali šta da ponude posetiocima iz okolnih mesta, ali i gostima Zlatibora, Tare i Mokre Gore, gde su dominirali Beograđani i Vojvođani i ovu priliku iskoristili da degustiraju staru, ali i probaju novu „ispod lule“ na licu mesta, pečenu baš za ovu priliku.
Većina je posetu iskoristila da kupi dobru rakiju ali i neki od drugih domaćih proizvoda, pre svega suvomesnatih, mlečnih, ali i meda, kupinovog vina. Oni sa kojima smo razgovorali kažu da im se ovakva ideja dopala, da će ponovo doći, ne propuštajući da pohvale domaću šljivovicu koju su ovde probali.
Sličnog mišljenja su i oni koji su činili žiri, stručnjaci iz “Rubina”, te instituta iz Niša i Fabrike alkohola iz Lunovog Sela, i bez dvoumljenja kažu: “Nigde u Srbiji se ne pravi rakija takvog kvaliteta kao u Šljivovici”…
“Projekat „ZLATIBORSKI DUHOVNI CENTRI – Istorija manastira, crkava, običaji…“ se realizuje u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2022. godini. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine Čajetina već isključivo autora.“
Aktuelni podaci o kovidu za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
